KRIZNI ŠTAB Dr Darija: Imamo mesta za blagi optimizam, u Beogradu ima dovoljno kapaciteta

Krizni štab je u 15 sati saopštio najnoviji korona bilans - 8 preminulih u poslednjih 24 sata, testirani su uzorci 10.381 osobe od kojih je 467 pozitivno, na respiratorima 169 pacijenata.

U Republici Srbiji je do 15 časova 26. jula 2020. godine registrovano ukupno 23.730 potvrđenih slučajeva COVID 19.

Do 15 časova u Republici Srbiji testirano je ukupno 621.714 osoba koje su ispunjavale kriterijume definicije slučaja.

Na konferenciji govore doktorka Darija Kisić Tepavčević, doktor Mijomir Pelemiš i imunolog Srđa Janković.

- Imamo mesta za blagi optimizam. Poslednjih dana se smanjuje broj osoba koje zahtevaju hospitalizaciju i smanjuje se broj pregleda u kovid ambulantama - rekla je doktorka.

Pitanja novinara

O mestima u bolnicama u Beogradu

- Bilo je pre nekoliko dana sa smeštajem bolesnika u beogradu, a sada je situacija stabilizovana. Ne upućujemo bolesnike iz Beograda u unutrašnjost -kazao je Pelemiš.

Doktorka Kisić Tepavčević je naglasila da su značajna žarišta i u Kragujevcu, Novom Sadu, Šapcu i Kraljevu, i da se intenzivno prati epidemiolška situacija u cilju suzbijanja i kontrole epidemije.

- Beograd je i dalje najveće žarište, na drugom mestu je Kragujevac, a na trećem Novi Sad. Kada bi se gledlao po broju stanovnika, najveća stopa oboljevanja bila bi u Kragujevcu. ispred Beograda i Novog Sada. Ostala žarišta su još Šabac i Kraljevo.

O povećanju smrtnosti drugog pika

- Održava se na istom nivou od početka epidemije. Sada imamo veći broj laboratorijski potvrđenih slučajeva. U bolnicama su nam osobe koje imaju srednju tešku ili tešku pneumoniju, za razliku od prvog pika gde su bili hospotalizovani čak i oni bez simptoma. Zato se stiče utisak da su sada teže forme bolesti, jesu one koji su u bolnici, ali sada je veći broj inficiranih osoba, kako kod nas tako i u Evropi i u svetu, tako da se stopa mortaliteta i letaliteta održava u onom nivou u kakvom je bila od početka epidemije - rekla je dr Kisić Tepavčević.

- Kada je u pitanju uzrasna distribucija preminulih prosečan uzrast je 69,4 godina. Preminulo je šest osoba muškog i dve osobe ženskog pola. Ipak, Ima mesta za optimizam. Smanjuje se broj osoba koji zahtevaju hospitalizaciju, kao i broj pregleda. Tako je u Beogradu bilo nešto malo manje od 2.000 pregleda, a prosek je bio 2.700 - rekla je doktorka.

- Fizička distanca jeste nešto što omogućava i sprečava prenošenje virusa, ali moramo da preduzmemo sve mere i da peremo ruke i da nosimo masku, bez obzira koliko to izgledalo banalno, a mi se osećali zdravo. Za sada nema podataka da je došlo do izmene virusa, suština je da bez obzira na veliki broj nepoznanica znamo kako možemo da sprečimo da se inficiramo - naglasila je doktorka.

Pelemiš je rekao da se moze svakog dana čitati navodna nova senzacija.

- Ovaj virus je prepoznat da je uzrokovao pneumonije, a posle da napada bubrebe, pa i testise. I ovaj virus pokazuje afinitet za puno organa, kao i drugi virusi. Svi uzrasti oboljevaju od ove bolesti, ali ishod je različit. Na današnji dan u KBC Dragiša Mišović imamo 12 dece i šest majki. U Nišu šestoro dece i Ssapcu troje dece. Svi su dobro, ali to je dokaz da moramo da čuvamo i decu jer se i ona zaražavaju - kazao je on.

O kolektivnom imunitetu

- Kada je urađeno pilot istraživanje objavljeno da je stepen kolektivnog imuniteta na sedam odsto. Studija je i dalje u toku i čim budu preliminarni rezultati gotovi o tome će biti obaveštena javnost.

Virusolog Srđan Janković kazao je da, iako još nema rezultata studije, zaključak je da smo jako daleko od praga kolektivnog imuniteta.

- Naša strategija ne podrazumeva da će epidemija u ovoj fazi moći da se uspori time što se dovoljan broj ljudi prokužio - objasnio je on.

O načinu se prati trend novozaraženih

- Uzorkovanje se vrši u svim kovid ambulantama, a neki imaju i više od jedne ambulante isve one dobijaju informacije o pozitivnosti testova koje su poslale laboratorije i podaci se objavljuju na taj dan. Kojom brzinom će da se objavljuje zavisi i od osoba koje unose te podatke. Mi objavljujemo rezultate u 15 časova i to su oni objedinjeni iz svih punktova koji vrše uzorkovanje. Svi bismo hteli istog trenutka objedinjene rezultate. Ali svaki zavod zna kompletnu epidemiološku situaciju na svojoj teritoriji i sve se odluke donose na nivou lokalnih Kriznih štabova - kazala je Kisić Tepavčević.

Doktor Pelemiš kaže da je najvažnija klinička slika i da se na osnovu toga odlučuje da li će se pacijent lečiti u bolnici ili kod kuće.

- Mi znamo kakve promene u krvi i na plućima virus daje, ako pacijent ima te karakteristike on se prima i leči se, a test se čeka. Nijednom bolesniku neće naškoditi to što čeka test - rekao je on.

O promeni strategije

- Nema nove strategije u borbi protiv koronavirusa, strategija u čitavom svetu ista i bazira se na dobro poznatim preventivnim merama - nošenje maski, držanje fizičke distance i pranje ruku. Ukoliko u vašoj porodici postoji jedan član koji se ne pridržava preventivnih mera kada izađe iz kuće, to onda znači da vi ne možete ni svoju porodicu da zaštite od infekcije, a kada posmatramo na nacionalnom nivou to je onda još teže. Strategija može biti obavezujuća ili preporučena, ali se na kraju svodi na jedno te isto, odnosno, na preventivne mere. Ne mogu da razumem da naša lična želja da ostanemo zdravi nije jača od zakona, pravilnika ili bilo kakvih odluka - rekla je Kisić Tepavčević.

O peticiji "Ujedinjeni protiv kovida"

- Prihvatićemo svaku novu ideju, jer se svi borimo za zdravlje građana Srbije i to je naš zadatak. Ja pozivam sve njih, koji imaju bilo kakvu ideju, a nisam čuo nijednu novu da ih sprovedemo. Pozivam sve te uvažene kolege da nam se pridruže da se borimo protiv zajedničkog neprijatelja, a ne da se bavimo politikom. Mene politika ne zanima već samo zdravlje našeg naroda - rekao je Pelemiš na konferenciji.

O opadanju broja pacijenata na respiratoru

- Kada se smanjuje broj osoba na respiratorima to znači da imamo manji broj životno ugroženih. To pokazuje da doktori koji rade u Kovid bolnicama paze i ne žure da stavljaju prerano pacijente na respirator, jer prerano stavljanje može da bude loše. Ovo samo pokazuje da imate manje životno ugroženih pacijenata. Tako nešto je nezahvalno komentarisati jer ima bolesnika koji na drugačiji način primaju kiseonik - rekao je dr Mijomir Pelemiš i dodao:

- Nije tačno da je bolest sada blaža, čak naprotiv. Pneumonije su teže i mnogo je više pacijenata na respiratorima. Preminuli od danas nisu bili u najmlađoj populaciji. Bilo je jasno zašto je više zaraženo i zašto su kliničke slike teže, dosta vremena su provodili zajedno pa su više virusa pokupili. Niko nije zdrav. Bilo je pacijenata koji su imali preteške pneumonije, a govorili su da nemaju nikakve ranije bolesti.

Pomoćnica direktora Instituta "Batut" dr Darija Kisić-Tepavčević najavila je da će se raditi na tome da se dobije detaljniji broj o pacijentima na respiratorima.

- Kada imate više dana stabilan broj na respiratorima to može da znači da je jedan deo pacijenata umro, a drugi zauzeo njihova mesta, ili da imamo nepromenjen broj istih pacijenata. Zbog toga je važno da se detaljno prati taj broj - objasnila je ona.

O Novom Pazaru

- Novi Pazar i taj region je region sa najvećom stopom mortaliteta i letaliteta, što su podaci koji su merilo rizika umiranja, težine kliničke slike i pravovremene terapije, kao i adekvatnosti reagovanja. To pokazuje da je tamo bilo najveće opterećenje umiranja u našoj zemlji - rekla je Kisić Tepavčević.

O karantinu za građane koji dolaze iz inostranstva

- Da, razmatraćemo i o tome jer razmena ljudi iz različitih zemalja, kao i međunarodni saobraćaj predstavljaju pretnju. Pričamo, razmatramo i diskutujemo i gledamo koji su to najbolji obrasci reagovanja - rekla je Kisić Tepavčević.

(Kurir.rs)