VERA JE BILA SRPSKA MATA HARI: Ova Leskovčanka je SLUDELA 4 TAJNE SLUŽBE, a pred streljanje imala je samo jednu želju

Posle mnogo godina i dalje je nepoznato šta je legenda, a šta se stvarno dogodilo u životu Leskovčanke Vere Pešić, najpoznatije srpske špijunke. Istoričari i njeni biografi se i danas spore za koliko je tajnih službi radila "srpska Mata Hari".

Vera je završila nižu gimnaziju u Leskovcu a zatim nastavila školovanje u višoj gimnaziji. Njeni biografi kažu da je bila nemirnog duha i da je stalno prelazila norme školskog ponašanja. Vesele prirode, pričljiva, ali veoma načitana i inteligentna. Zbog neobične lepote zvali su je leskovačka lepotica.

Udala se veoma mlada za policijskog pisara Beograđanina Mila Krčedinca, ali je njihov brak posle dve godine propao. Razvela se i vratila majci u Sijarinsku Banju. U poznu jesen 1938. godine gospođa Anđa odvela je svoju kćer Veru u Beograd. Nastanila se u Balkanskoj ulici broj 16-

- U želji da steknem što više školskog znanja došla sam u Beograd - govorila je Vera pred četničkim istražnim sudom 16. septembra 1943. godine. - Nisam imala sredstava za život, pa sam bila prinuđena da za skromnu platu od 1.200 dinara da se zaposlim u jednoj radnji, gde sam bila pravi rob. Stanovala sam u kući jednog Rusa.

U to vreme je srela pešadijskog majora Slavka Radovića. Po legendi koja kruži, on je navodno zaposlio u kontraobaveštajnom odeljenju jugoslovenskog Generalštaba i ubacio u mrežu britanskog Intelidžens servisa, zatim francuske obaveštajne službe i na kraju među nemačke obaveštajce u Beogradu.

- Major Radović nije slučajno navratio u njen stan, tragao je za mladim i pametnim ljudima. Predstavio je Veru pukovniku Dragoljubu Stojanoviću, koji joj je objasnio da će na predlog majora Radovića i advokata Tripka Žugića biti primljena za službenika u Kontraobaveštajnom odeljenju Generalštaba - opisuje njeno uvođenje u vojnu agenturu biograf Nikola P. Ilić.

Priča dalje kaže da je pukovnik Stojanović krajem 1938. otišao kod Uglješe Popovića, šefa Servisa tajne službe i zamolio ga da primi njegovu rođaku. U kancelariju je ušla Vera i rekla da po svaku cenu želi da radi za obaveštajnu službu. Popović je pokušao da je odgovori.

- Gospođice, za rad u obaveštajnoj službi nije dovoljna samo želja - odgovarao je šef servisa tajne službe. - Obaveštajna služba, pogotovo vojna, veoma je težak i opasan posao, gde zbog male nesmotrenosti možete izgubiti i život. Vi ste mladi, pred vama je život, latite se nekog unosnijeg posla.Vera je kroz suze govorila da želi nešto da uradi za svoju zemlju. Nije odustajala. Popović joj je dao upitnik koji je brzo popunila. Zatražio je njenu fotografiju, koju je spremno izvadila iz tašne.

Obećao joj je da će je pozvati za nekoliko dana. Rezultati provere su bili loši: tvrdoglava, prepotentna, ne poznaje vojnu doktrinu, ne govori nijedan strani jezik, avanturistkinja. Zaključak je bio da za tajnu vojno-obaveštajnu službu nije podobna. Možda bi se zbog urođene ženstvenosti i prijatnog izgleda mogla uputiti u političku, privrednu ili propagandnu službu. Popović je obavestio Radovića da za njih nije podobna, ali da će pokušati da je zaposli u britanskoj tajnoj službi.

- Pozvan je šef britanske tajne službe i saopšteno mu je da imamo na raspoloženju izvanrednu mladu devojku koja je voljna da se bavi obaveštajnom službom, a mi momentalno nemamo ni vremena a ni sredstava da se upuštamo u takav poduhvat - napisao je Popović. - Predlog je odmah prihvaćen. Nakon izvesnog vremena zainteresovao sam se kod predstavnika britanske tajne službe Julijusa Hana, kako su zadovoljni sa Verom, sledovao je odgovor: "Zasad, smo zadovoljni ali kada bi znala posao kako je šarmantna, bilo bi bolje. Ćudljiva je!"

Kada je izučila zanat i šest stranih jezika, preko visokog diplomatskog društva ubacuje se u sam vrh obaveštajnih službi Nemačke, Francuske i Britanije, čiji se centar za Jugoslaviju i Balkan nalazio u Beogradu.

Ona je svetu otkrila tajnu o predstojećem paktu Hitlera i Staljina i planiranog nacističkog napada na Poljsku, ona je sprečila dizanje u vazduh nemačke agenture od strane britanskih obaveštajaca, zbog njenog hapšenja smenjen je tadašnji ministar unutrašnjih poslova, jedino je njoj uspelo da Albance uvuče u četnički pokret, njeno ime visoko se kotiralo u svim amabasadama i evropskim vladama.

Lepota, mladost, inteligencija, obrazovanje, mudrost, pohlepa, ali i ljubavne veštine bili su njena sredstva za rad. Napravila je, međutim, tipično žensku grešku – zaljubila se u Karla Lotara Krausa, šefa obaveštajne službe Gestapoa u Beogradu i početkom rata prešla u otvorenu kolaboraciju, zbog čega je britanska vlada za njom raspisala poternicu i nagradu.

Početkom jeseni 1943. godine na putu između Sijarinske Banje i Medveđe zarobili su je četnici. Osuđena je na smrt, ali posle provedene noći u njenom šatoru, komandant major Đurić je oslobađa. Postaju ljubavnici, a ona nastavlja svoj posao među četnicima.

Sedam meseci kasnije pobunjeni četnici se rešavaju na likvidaciju ljubavnika. Đurića hapse, a Veru, zajedno s majkom Anđom, ubijaju u zoru 18. maja 1944. godine u blizini njihove vile u Sijarinskoj Banji. Vera, svesna da je kraj blizu, samo je zamolila vojnike da joj ne pucaju u lice. Uslišili su joj molbu. Pucali su im u grudi. Bilo joj je tada samo 25 godina.

Kurir.rs/jugmedia.rs/Novosti

Foto arhiva