Tek rođeni dečak, čija majka je preminula na porođaju od posledica korone, negativan je na ovaj virus, u stabilnom je stanju i ima punu lekarsku negu, kažu u Kliničkom centru Niš.

Podsetimo, Brankica I. (34) od početka jula je bila u KC Niš, a dve nedelje provela je na respiratoru sa sumnjom da je zaražena koronom. Beba je rođena carskim rezom u sedmom mesecu i težila 920 grama. Brankičin suprug Branislav sada se samo moli da posle supruge ne izgubi i dete.

- Samo želim da mi sin bude dobro. Ne znam šta me je snašlo, mnogo mi je teško - kaže suprug Branislav Ivanović, gotovo bez glasa od tuge i umora.

- Ne mogu da verujem da se sve pretvorilo u noćnu moru. Počeli smo život lepo, sve je krenulo kako treba, desila se trudnoća...

2289829-screenshot4-edit.jpg
printscreen Facebook/RTS 

Brankica je iz Kumanova, te još uvek nema naše državljanstvo. Od momenta kada je preminula, njen suprug se "borio" sa papirologijom.

- Administracija nam je užasna, hiljadu papira treba pribaviti... Nadam se samo da će dete biti dobro - dodaje Branislav. Brankica je sahranjena u rodnom Kumanovu.

Brankica je 3. jula, u šestom mesecu trudnoće, sa simptomima zaraze virusom korona, primljena u KC Niš, a od 18. jula nalazila se na respiratoru. Zbog pogoršanja njenog zdravstvenog stanja, konzilijum lekara odlučio je da Brankicu porodi. Kako kažu u KC Niš, beba je dobro, u inkubatoru je i stabilno.

2289827-screenshot54-edit-1.jpg
printscreen Facebook/RTS 

Dok govori o supruzi, Branislav ne može da se pomiri sa činjenicom da je više nema.

- Ne mogu da verujem da je preminula, bila je prvo na Infektivnoj klinici, a potom se stanje pogoršalo, pa su je poslali na pulmologiju – priča Branislav.

Njega je vest o još jednoj trudnici iz Vranja, koja je u sredu poslata za Niš zbog korone, dodatno uznemirila.

- Jao, majko, šta je ovo…? - pita se Branislav.

Brankičina cimerka iz KC Niš, koja je u petom mesecu trudnoće pobedila koronu i preksinoć, iz niškog Kliničkog centra, puštena na kućno lečenje, kaže da se sve vreme plašila za nju.- Bile smo u istoj sobi i nikada neću zaboraviti taj strah u njenim očima. Nismo smele da pričamo da bi se ona odmarala što više, jer je bila u teškom stanju. Stalno sam joj prilazila da je pitam kako je, treba li joj nešto. I ona je bila hrabra, ali očigledno da to nije bilo dovoljno.

Kurir.rs/Blic

Foto Printscreen