Preživela je nemaštinu, čekanje u redu za hranu i odeću u Crvenom krstu, ali se izborila za bolji život. Završila je pravni fakultet, a danas postaje poslanica

Sanja Lakić (26) ovog će jutra ući u „prelepu, veliku kuću sa zelenim krovom“, kojoj se kao dete toliko divila. Videla ju je jednog ponedeljka devedesetih, kada je s majkom iz Šapca došla za Beograd da predaju papire za odlazak u inostranstvo. Ostala su u detinjoj glavi urezana beskrajna čekanja u redovima - da li za vizu, da li za pakete iz Crvenog krsta, pomoću kojih su se, kao izbeglice iz Hrvatske tokom „Oluje“, hranili i oblačili, ali i ta velika kuća u centru Beograda. Upravo u toj kući sa zelenim krovom - Domu Narodne skupštine, Lakićeva danas polaže zakletvu za narodnog poslanika SNS.

Redovi

Kako kaže u razgovoru za Kurir, često s mamom priča gde su bile pre 20 godina, a gde su danas. Lakićeva je rođena u Benkovcu, a kako je 1993. njeno selo Kašić potpuno spaljeno, njena porodica je otišla u Karin. Tu će ih zateći početak akcije „Oluja“ 1995, tokom koje je proterano oko 250.000 Srba.

- Kada je počela „Oluja“, imala sam oko godinu i po dana. Cela moja porodica je krenula put Srbije. U izbegličkoj koloni mama je vozila traktor - jednom rukom vozila, a drugom držala mene u naručju. Deo puta je tako išla, a onda me je predala babi i dedi, koji su bili u busu - priča ova devojka i dodaje:

- Nastanili smo se u Šapcu. Kad pomislim na detinjstvo, prvo što mi padne na pamet su redovi. Redovi za hranu, za odelo, za odlazak u drugu zemlju...

Papire za odlazak u inostranstvo predavali su u Beogradu, ponedeljkom.

Siromaštvo

- Sećam se da smo jednom prošle pored prelepe, velike kuće sa zelenim krovom. Zapamtila sam je. To je Dom Narodne skupštine, gde ja danas polažem zakletvu! Namučili smo se - život u siromaštvu, nemaš krov nad glavom, imaš nekoliko zavežljaja sa sobom i primoran si da se snalaziš - kaže ova hrabra devojka i nastavlja:

0401.jpg
Privatna Arhiva 

- Bili smo korisnici Crvenog krsta. Sećam se, čekaš da uđeš u prostoriju za hranu - daju ti ulje i pasulj, a onda prelaziš u drugu, gde na sto istresu garderobu, pa prava borba ko će šta da uzme. Na jednom takvom stolu sam našla i svoju prvu igračku - žutog lava. Znate, ta takva borba je odredila krajišku decu i zato smo danas uspešni.

Lakićeva je završila pravni fakultet i počela da se bavi organizacijom poseta srpske dece iz hrvatskih sela Beogradu. Tokom 2017. poslala je dopis Predsedništvu Srbije, želela je da deca vide Novi dvor, ali i da, ako dozvoli vreme, provedu malo vremena s predsednikom Srbije. Uskoro je dobila odgovor i od tada su deca iz hrvatskih sela još tri puta bila u poseti Predsedništvu:

- Predsednik Srbije me je pozvao na razgovor pre oko godinu dana, rekao je da bi voleo da budem član njegovog tima. Na 25. mestu sam na listi za narodne poslanike i imaću zadatak da se bavim srpskom zajednicom u Hrvatskoj.

MIŠEL ZUBENICA, CENTAR ZA MEĐUNARODNU JAVNU POLITIKU Pucali su nam na kuću, oteli stan...

l Mišel Zubenica, izvršni direktor Centra za međunarodnu javnu politiku, takođe je dete „Oluje“. Rođen je u Vojniću, a njegovi roditelji su, kada je počela vojna akcija, otišli kod rodbine u Hrvatsku. Vratili su se kasnije u svoju kuću, ali su 1996. ipak morali da napuste sve i dođu u Srbiju.

foto: Printskrin

- Bilo je nepodnošljivo, veliki pritisci, neprijatnosti, vređanje na nacionalnoj osnovi... Ljudi su odlazili, pokušavali da spasu šta mogu, pre svega, svoj život - kaže Zubenica za Kurir i dodaje da su se njegovi nastanili u Vojvodini, u opštini Čoka.

- Sa majčine strane, kuća u Hrvatskoj je opljačkana, na nju je i pucano, a stan u kome su živeli roditelji je otet. Kada je Hrvatska ulazila u EU, ponuđeno nam je da se odreknemo stana u zamenu za potpuno sređivanje te uništene kuće, što smo prihvatili. Volim tamo da odem, tamo se osećam kao svoj na svome.

Kurir.rs/ Katarina Blagović Foto: Profimedia, Tamara Trajković