USTAŠKA VLAST ZAUZELA KRAJINU ZA 24 SATA! POTRESNO SVEDOČENJE NOVINARKE: Danas učimo decu da je najvažnije biti čovek
Novinarka RTS Vesna Damjanić objavila je svoj dnevnik pisan u avgustu 1995, tokom vojne akcije „Oluja“, u kojoj su Srbi proterani iz Hrvatske
Posle 25 godina novinarka RTS Vesna Damjanić je, kako kaže, prvi put smogla snage da pročita svoj dnevnik pisan u avgustu 1995, tokom vojne akcije „Oluja“, u kojoj je sa svojom porodicom proterana iz Republike Srpske Krajine.
Tada je imala 17 godina, a dane progona autentično je prenela zapisima iz svog dnevnika koji je pisala baš u danima puta. Prvi zapis je od 5. avgust 1995. godine, a tekst koji je podelila potpuno je autentičan, bez naknadnih prepravki.
Znani i neznani
- Čak 240.000 pripadnika srpskog naroda putuje u nepoznato. Tom broju pripadam i ja sa svojom porodicom, znanim i neznanim prijateljima. Danas je dan četvrti - 7. 8. 1995, i nalazim se negde iza Banjaluke na putu za Srbiju, ili nešto već tako slično, jer se cilj još ne zna, ali ovaj narod puno to i ne brine. Uglavnom, Republike Srpske Krajine više nema, ona ne postoji, pale su pod ustašku vlast sve njezine opštine u roku od 24 sata, sem Istočne Slavonije, za čiju se sudbinu još ne zna - stoji u Damjanićkinom dnevniku.
Kako je zapisala, narod beži, ostavlja svoje, a ne zna ni gde ide.
- Ne znam kako su ljudi u svetu reagovali na sve ovo. Krajina je očito „pala bez metka“, nakon pet godina borbe, ljudi smatraju da je njihova, tj. naša zemlja prodana od „naše Srbije“ i Miloševića, ali to ništa ne menja situaciju - pisala je novinarka.
Suživot
Danas, kada se seti svega, kaže da joj je i sada teško da razume zašto se „Oluja“ slavi.
- Tog dana je iz svojih domova zvanično proterano 220.000 Srba, a 1.872 je ubijeno i nestalo. Među njima i moj prijatelj Milenko. Imao je 18 godina. Moja najuža porodica - roditelji i dva brata - nije se okupila na jednom mestu od 1997. Kuću smo obnovili, nove domove sagradili. Učimo našu decu da je najvažnije biti Čovek, a da snagu treba crpeti iz tragedija poput „Oluje“. Uznemire nas politički pokliči svake godine u ovo doba jer, kao i svako čudo, oni traju tri dana, a moji roditelji i hiljade Srba koji su se vratili na svoja ognjišta 365 dana grade suživot sa komšijama Hrvatima. I dobri su u tome. I jedni i drugi.
Kurir.rs/ Silvija Slamnig Foto: Profimedia,Dragana Udovičić
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega