Monahinje beočinskog manastira sa ponosom prisustvuju krštenju dece koja su rođena posle upornih i iskrenih molitvi pred ikonom Majke Božje Beočinske.

Ne prođe dan, a da neko ne pokuca na vrata manastira Beočin i crkve posvećene Vaznesenju Hristovom, ušuškanim u fruškogorskoj dolini između dva brega obrasla šumom. Tu, na Svetoj srpskoj planini, gde protiče LJuti potok, nadu i utehu od svakodnevice traže mnogi, jer glas o čudotvornoj ikoni Majke Božje Beočinske daleko se čuje.

SVE ZAPISANO U KNJIZI ČUDA: Posle molitve pred ČUDOTVORNOM ikonom MAJKE BOŽJE rođeni su Višnja, Sofija i još 1.OOO DECE! Autor: printscreen YT/RTS

Da to nije obična glasina, potvrđuje nam ljubazna monahinja koja nam otvara manastirske kapije i daje "knjigu čuda" da pročitamo čije i kakve je sve molitve uslišila čudotvorna Bogorodica.zvanično jedan od najposećenijih srpskih manastira - jer gde su čuda, tu je i molitva.

screenshot-91.jpg
printscreen YT/RTS 

Ikona je doneta sa Kosova

Beočin, sremsko mesto, tik uz bački Novi Sad, česta je stanica hodočasnika. Ovde dolaze ljudi iz svih krajeva zemlje i regiona, kako bi se pomolili pred ikonom starom 500 godina, koja je, kako se veruje, na Frušku goru doneta sa Kosova.

Dok neguje manastirsko cveće, monahinja priča kako svakog dana ugoste nebrojeno ljudi, jer pomoć traže i mladi i stari, i žene i muškarci. Svi se nadaju da će im posle molitvi život krenuti po dobru. Neko je tu zbog zdravlja, neko - ljubavi.

- Ipak, najviše dolaze žene koje ne mogu da se ostvare u ulozi majke, pa se mole za potomstvo, a verujte mi da molitva pomaže, jer nam se vratilo ko zna koliko žena da nas obraduje vešću da su posle molitvi pred čudotvornom ikonom ostale u drugom stanju i rodile zdravu decu - kaže monahinjaNezvanično, tako je rođeno oko 1.000 beba, čije su majke dolazile da ispričaju srećnu novost.

Žene su jednostavno imale veru i ona je pobedila.Monahinja kaže da je dvogodišnja devojčica Višnja, koja u tom trenutku stoji u crkvi sa majkom, rođena upravo posle njenih molitvi pred čudotvornom ikonom. Pokazuje nam knjigu u koju su žene ispisivale svoja iskustva, kako bismo se uverili da se čuda na tom mestu dešavaju.

screenshot-92.jpg
Printscreen Wikipedia 

Georgije je dar molitvi

"U braku smo pet godina. Posle lečenja i neuspešnih vantelesnih oplodnji, na predlog doktora došli smo u manastir Beočin, do ikone Majke Božije. Više smo puta dolazili u manastir i čitane su nam molitve. Nakon godinu dana uslišene su nam molitve." Uz ovu ispovest stoji napomena da je rodila Georgija, koji je kršten ovde!

Pre osam godina, LJiljana nije krila da je spas tražila i pronašla. Monahinja sa mnogo radosti, priča i pokazuje kako ga je LJiljana opisala u knjizi čuda.S proleća 2004. godine sanjala sam ikonu Presvete Bogorodice.

U snu sam obilazila ruševine crkvi i manastira, svuda je bio mrak i vlaga. Preda mnom se tada ukazala ogromna ikona Presvete Bogorodice. Kasnije sam od pacijenata saznala da se nalazi u manastiru Beočin i da se pred njom mole nerotkinje. Posle 17 godina, u 41. sam ostala trudna. Marta 2005. godine rodila sam Sofiju..."Ovakvih ženskih priča je mnogo. Preplavile su knjigu čuda koju monahinje pažljivo čuvaju. One i dalje povremeno iščitavaju imena ovih žena u molitvama, iako su danas one srećne i zahvalne majke.

U manastiru Beočin, pred čudotvornom ikonom, stoje i ljudi sa drugačijim problemima. Mnogi se mole za ozdravljenje, svoje ili svojih bližnjih. Ima i onih koji ispisuju želje da pronađu dobar posao, da im deca uspešno završe škole, da im se steknu povoljni finansijski uslovi za kupovinu stana...

Na ovom mestu dešavaju razna čuda, samo je potrebno da čovek ima veru i da bude iskren u molitvam. A. LJ. je otkrio da su mu molitve na ovom svetom mestu pomogle da pobedi zloćudni tumor kostiju.

Ponekad je potrebno biti izuzetno strpljiv, ali ako se istinski veruje, prepreka nema. Mi smo presrećne kada nam se ljudi vrate da nam kažu kako su ovde pronašli spas, lek, radost. Ili mir po koji su došli ko zna odakle - kaže monahinja.Poseban mir se oseti odmah, čim se kroči u kompleks obrastao gustom fruškogorskom šumom. Naročito je idilično sa južne strane, u prostranom vrtu sa retkim listopadnim i četinarskim drvećem, koje su pre 150 godina posadili baštovani iz čuvenog Versajskog parka.

Kurir.rs/Novosti

Foto printscreen YT/RTS