I ARKAN I SLOBA SU TRAŽILI BLAGO CARA DUŠANA: U misterioznu pećinu mnogi su silazili, neki su zanemeli, a neki POLUDELI

Mesto između Gornjeg Milanovca i Čačka nije bilo gostoprimivo za istraživače, zanesenjake, i sve one koji su tragali za blagom cara Dušana koje je, veruje se u narodu, skriveno baš ovde – u vilajetu tajni i nepristupačnosti. Preciznije, pećina se nalazi u selu Ostra, podno planina Ostrice i Vujana.

Mesto gde je sakriveno blago zove se Sokolica. Od tada su se ispredale mnoge priče u srpskom narodu vezane za Ostru i pećinu i njoj. A te priče pratile su i čudne pojave. Pre pola veka kod sela Borač, izgubio se čobanin. Potraga za njim trajala je dugo. Diglo se i staro i mlado. Bezuspešno. Čobanin je sam, živ i zdrav, izašao posle četiri dana iz jedne od pećina na Sokolici, udaljenoj nekoliko desetina kilometara. Nikad nije prozborio šta je video i koga je sreo u lavirintu tunela i pećina.

Na ulazu u jednu od pećina ispod Sokolice u steni su utisnuti sekira, krst i ljudska stopa. Krajem devedesetih godina, priča se u nju je ušao jedan meštanin. Posle toga sišao je s pameti i da nikada više nije bio onaj isti čovek. Povukao se u sebe i nikom nije otkrio šta je video unutra.

Mnogi su kroz vekove pokušavali da dođu do blaga, a u srpskoj štampi je zabeleženo da su među njima i Željko Ražnatović Arkan i bivši predsednik SRJ Slobodan Milošević. Blago cara Dušana, nikada nije pronađeno a sakriveno je, veruje se po legendi u više desetina tajnih “ostava” u Srbiji. A jedna od njih je baš Sokolica – sveto mesto. Može se čuti u narodu i da su stariji ljudi tu viđali visokog muškarca u mantiji kaluđera.

On šeta šumom, a oko njega ide čopor vukova koji su pitomi kao psi. Taj čovek, navodno, čuva blago. Mnogi avanturisti su se obreli ovde. I otišli praznih ruku. Napadale su ih zmije od kojih nisu mogli da se pomere, požari su ih “opkoljavali”, a ujutru niko nigde nije mogao da nađe pepeo. Jurio ih je “džinovski smuk”- baš onaj od sedam metara, za kog se pripoveda od davnina da je čuvar pećine.

Nedavno je i Dragan Todorović, autor knjige “Gde se dede Nemanjića blago” na sajtu Radio amatera Srbije objavio zanimljivu priču kada se u vreme dok su besneli šumski požari niotkuda pojavio izvor. Iz ustiju Dragana Anđelića, predsednika Saveta mesne zajednice, zabeležio je priče o novim neobičnim događanjima oko Sokolice.

“Dok na sve strane u našem kraju plamte šumski požari, nadomak pećine i krsta, koji smo podigli na drugi dan Uskrsa, iz nedara planine zažuborio je izvor bistre i hladne vode. Pre nekoliko dana krenem da pogledam kako su radnici mrčajevačkog Moravca očistili od rastinja okolinu pećine,kad tamo žubori potočić”, svedoči Anđelić u ovoj reportaži.

Radoslav Ignjatović iz Ilijaka, koji je na Veliku Gospojinu krenuo sa porodicom u Mojsinje na slavu crkve, rekao je da je da su kod Sokolice sa prijateljem Zoranom Savićem, vlasnikom poljoprivredne apoteke u Mrčajevcima i njegovom suprugom videli ogromnu zmiju.

“Žena je krenula da prošeta unaokolo, kad začusmo njen vrisak. Potrčimo, kad ispod tek očišćenih zidina ogromna zmija svetlo braon boje, ukrašena šarama u obliku pravilnih trouglova, krupne glave, po mojoj proceni duga skoro šest metara. Stajali smo kao zanemeli, a zmija je uvijajući repom zamakla u jednu šupljinu”, kaže Radiša i priseća se priča svog pokojnog oca Dragiše, u koju mlađi nisu verovali.

Slično čudo videli su ljudi i kod Ilijaka, na Pekića brdu. Po predanju “kako se jedna zmijurina, po nalogu tajanstvenog kaluđera Teodosija, koji kao samotnjak živi u pećinama Sokolice, ponekad spusti niz potok da osmotri da li neko traga za sakrivenim blagom”.

I danas se viđaju tragači za blagom, ali eto Sokolica čuva svoju tajnu. I blago- ma u kakvom obliku su ono nalazilo pod njom.

Kurir.rs/Opanak.rs

Foto EPA / Milos Vukadinović