Odbijanjem da odgovore na pitanja Kurira o spornom poslovanju, netransparentnom vlasništvu i slučajevima mogućih sukoba interesa koji prate poslovanje Junajted grupe, stiče se utisak da pojedinci iz Evropske banke za obnovu i razvoj pružaju prećutnu podršku kontroverznoj poslovnoj praksi balkanskog partnera

Menadžment Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), koja je suvlasnik Junajted grupe, odbio je da se izjasni o sumnjivim transakcijama, netransparentnom vlasništvu i slučajevima mogućeg sukoba interesa koji prate poslovanje kompanije na čijem je čelu Dragan Šolak.

Pravila Divljeg zapada

Uprkos nesumnjivo kontroverznoj poslovnoj praksi Šolaka i njegovog političko-poslovnog partnera Dragana Đilasa, o čemu je Kurir prethodnih dana pisao i izneo brojne dokaze, rukovodstvo EBRD je očigledno odlučilo da zažmuri na činjenicu da firma, u kojoj ima vlasnički udeo, grubo krši standarde i vrednosti koje ova banka promoviše i na kojima gradi svoj međunarodni ugled. Izbegavanjem da odgovore na naša vrlo konkretna pitanja u vezi s poslovanjem njihovog balkanskog partnera, može se zaključiti da je pojedinima iz EBRD poznato da je način poslovanja Šolakovih firmi u direktnoj suprotnosti sa ciljevima banke, ali i da takva praksa očigledno ima prećutnu podršku tih pojedinaca.

Finansijske injekcije EBRD u Šolakov biznis uvek su bile presudne da se njegova imperija proširi, pa nije preterano reći da Junajted grupa bez ovog investitora ne bi mogla ni da sanja da bude igrač na regionalnom tržištu. Prva investicija EBRD ušla je u aprilu 2004. u SBB, Šolakov kablovski operater. Taj projekat podrazumevao je zajam operateru SBB u iznosu do 18,5 miliona evra i ulaganje u akcijski kapital do dva miliona, čime je EBRD kupio milion deonica SBB. Ovaj novac će omogućiti Šolaku da znatno proširi svoju mrežu širom Srbije, pokupuje još 25 lokalnih provajdera, uvede nove servise i ponudi širokopojasni pristup internetu. Deset godina kasnije, investicioni fond KKR postao je većinski vlasnik Junajted grupe, koja je osnovana u međuvremenu, a EBRD zadržava manjinski deo. U februaru 2014. stigla je nova investicija EBRD u SBB, i to 50 miliona evra. Nakon što je u martu 2019. investicioni fond BC partners postao većinski vlasnik Junajted grupe, EBRD nastavlja da bude manjinski vlasnik.

Daju im kredibilitet

Iako su investicije i širenje poslova uobičajeni i poželjni elementi svakog biznisa, potpuno je neshvatljivo da pojedini rukovodioci EBRD strateški podržavaju kompaniju koja u regionu posluje po pravilima Divljeg zapada. Gušenje konkurencije, skrivena vlasnička struktura, trgovina sumnjivo stečenom imovinom, tajne transakcije, sukobi interesa, nedozvoljene medijske kampanje samo su deo opusa poslovanja Šolakove Junajted grupe.

354.jpg
Kurir 

Kurir je uputio niz pitanja direktorki EBRD za zapadni Balkan Zuzani Hargitai da objasni kako se sve to uklapa u principe i vrednosti koje neguje njihova kuća, ali je ova finansijska institucija, krijući se iza pukog formalizma, ponudila odgovore šefa pres-službe Aksela Rejzerera, koji nisu ništa drugo do izbegavanje odgovornosti EBRD za poslove Junajted grupe.

U prvom redu zatražili smo stav EBRD o potezu Junajted grupe da kupi Dajrekt mediju, bivšu kompaniju Dragana Đilasa. Jer, po kriterijumima samog EBRD, Đilas spada u red politički eksponiranih osoba, što znači da banka s takvim subjektima ostvaruje poslovnu vezu samo uz rigorozne provere i uz poseban oprez. U poslovnom svetu se na taj način smanjuje rizik od uplitanja u koruptivne procese u kojima učestvuju pojedini ljudi na javnim funkcijama. Sporna imovina Junajted grupe stečena je baš u vreme kada je Đilas obavljao visoke javne funkcije, ali EBRD nije otkrio da li je pomenutih provera bilo. Zbog toga ostaje dilema da li je EBRD u ovom slučaju propustio da primeni uobičajenu proceduru, ili je menadžment Junajted grupe svom partneru iz Londona sakrio podatak da Dajrekt medija i te kako ima veze s Đilasom. Šolak i Đilas su tu vezu zamaskirali u čitavoj mreži ofšor firmi, ali je istraživanje Kurira jasno pokazalo da tragovi ove trgovine vode upravo do ove dvojice.

Bez odgovora je ostalo i naše pitanje da li su sumnjive okolnosti, koje su pratile ovu transakciju, izazvale pažnju menadžmenta banke, kao suvlasnika Junajted grupe, i da li su zbog toga ispitani mogući slučajevi korupcije i zloupotreba. Posebno skandalozno jeste ćutanje EBRD na pitanje o raširenoj praksi medija u vlasništvu Junajted grupe da napadaju Šolakove konkurente i protiv njih vode nedozvoljenu medijsku hajku. Portparol ove finansijske institucije odbio je da odgovori na postavljena pitanja s obrazloženjem da u praksi banka izbegava da komentariše teme vezane za pojedine privredne subjekte ili pojedina fizička lica koja sarađuju s bankom.

U želji da sagovornicima iz EBRD ukažemo da njihovo ćutanje nije u skladu s pravilima te institucije, a koja se tiču transparentnosti, integriteta i usklađenosti poslovanja s tržišnim pravilima, uputili smo im i set dodatnih pitanja u kojima smo od menadžmenta, između ostalog, zatražili i informaciju da li nam mogu navesti ko su krajnji vlasnici ostalih udela u Junajted grupi. Menadžment EBRD je i na ova pitanja pružio odgovore pune formalnosti, bez suštinskog objašnjenja. A činjenica jeste da EBRD svojim renomeom i kredibilitetom, iako s manjinskim udelom, služi interesima Junajted grupe i njenim nastojanjima da svoj kredibilitet uveća. Podrškom EBRD Šolakovoj grupaciji svesno se gradi imidž kredibilne kompanije, čije vlasništvo i poslovanje nisu upitni niti sporni.

Đilas skriveni vlasnik?

Međutim, ćutanje EBRD na pitanja Kurira vrlo je sporno i zato se postavlja pitanje ko iz EBRD štiti Dragana Šolaka i njegovog političko-poslovnog partnera Dragana Đilasa. Da li se ćutanjem daje podrška za praksu poslovnog političkog lobija Šolaka i Đilasa i sumnje da do svojih ciljeva dolaze uz potplaćivanje ljudi u domaćim i stranim regulatornim telima, ali i kompanijama koje su konkurenti Junajted grupi.

Ako se za Dragana Šolaka kao suvlasnika ove kompanije može razumeti zašto učestvuje u svim ovim poslovima, isto objašnjenje ne može važiti za njegovog partnera Dragana Đilasa, koji formalno sa poslovanjem Junajted grupe nema ništa. Međutim, njegov politički „doprinos“ u zaštiti interesa ove kompanije sugeriše drugačije odgovore. U istom pravcu može se i tumačiti prodaja njegove Dajrekt medije, koja je preko mreže ofšor firmi na kraju završila u Šolakovoj Junajted grupi, za 17,7 miliona evra, jer je vrednost te firme u trenutku prodaje bila znatno veća. Zato se postavlja pitanje da li je preko ove transakcije Dragan Đilas ušao u vlasničku strukturu Junajted grupe, što bi, ako bi se ispostavilo tačnim, bio prvorazredni politički skandal koji bi daleko prevazišao granice Srbije.

S obzirom na to da su teme i pitanja koja smo postavili EBRD, prema pravnoj i medijskoj praksi zemalja članica EU, legitiman predmet interesovanja javnosti, posebno u svetlu važnosti transparentnosti vlasništva i imovine koju stiču lica na javnim funkcijama, Kurir će nastaviti da insistira na dobijanju odgovora koje je menadžment ove međunarodne finansijske institucije do sada odbijao da pruži.

Evo kako je EBRD izbegao da konkretno odgovori na pitanje Kurira

Kurir prenosi odgovore koje smo dobili u dva odvojena mejla od predstavnika EBRD.

„Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) nastavlja da podržava Junajted grupu, kao vodećeg telekomunikacijskog i medijskog provajdera u jugoistočnoj Evropi, sa operacijama u sedam zemalja. EBRD je obezbedio dugovanje i finansiranje iz sopstvenog kapitala za širenje grupe tokom godina. Nakon preuzimanja kompanije od BC partnersa, EBRD sada ima manjinski udeo u Junajted grupi, što je u skladu s našim mandatom da podržimo inovativne kompanije koje rastu u regionu.

EBRD, kao praksu, ne objavljuje svoje stavove o ljudima i kompanijama, osim informacija koje pruža u saopštenjima za javnost. Ovde možete naći link na kom se nalazi EBRD-jev pristup ka ispitivanju projekata i drugih ugovornih strana, koji smatra snažnim i proporcionalnim, kako bi ispunio svoju misiju: https://vvv.ebrd.com/integriti-and-compliance.html.

Hvala vam na interesovanju koje pokazujete za pitanja koja se tiču ispravnosti i integriteta. Bili bismo vam zahvalni ako biste objavili ovu komunikaciju sa EBRD-jem u celosti.

EBRD je odgovorio na vaša pitanja u skladu sa svojom politikom pristupa informacijama, u kojoj su pitanja integriteta i interni proces donošenja odluka izuzeci od objavljivanja.

Banka dosledno primenjuje svoje politike u svojim ulaganjima, uključujući i one koje se odnose na korporativno upravljanje i integritet, i nadgleda da kompanije u čiji je rad uključena doprinose dobrim standardima korporativnog upravljanja. EBRD je odgovoran za opšte usklađivanje politike svom Odboru i akcionarima.

Što se tiče vlasničke strukture Junajted grupe, molimo vas, obratite se kompaniji kao korporaciji u privatnom vlasništvu. Zaposleni u EBRD podložni su Kodeksu ponašanja za osoblje EBRD, a EBRD smatra da su u potpunosti odgovorili svojim obavezama prema Kodeksu ponašanja u svim relevantnim trenucima povezanim s ovim projektom.“

POSLOVNO I POLITIČKO PARTNERSTVO

Ofšor zona idealna oaza za Šolaka i Đilasa

Kurir je u obimnom istraživanju pokazao da Šolak i Đilas imaju čvrste poslovne, ali i političke veze. Prodaja Đilasove firme Dajrekt medije 2014. urađena je preko zamršene mreže ofšor kompanija iza kojih su stajali Šolakovi ljudi. Junajted grupa je tek 2018. zvanično objavila da je kupila ovu firmu, negirajući da je trgovala sa Đilasom. I poslovna zgrada Multikom grupe, u kojoj je Đilas suvlasnik, dospela je 2017. u ruke Junajted grupe, ali je i ova transakcija izmedu Đilasa i Šolaka zamaskirana brojnim paravan firmama iz ofšor zona. Kurir je otkrio i da je Šolak za zgradu dao dva i po puta više novca (oko 4,5 miliona evra), što izaziva sumnju da je ovakav dil poslužio da se tajnim kanalima finansira Đilasova kampanja na beogradskim izborima 2018. Junajted grupa kupila je i firmu Medija point od Dragana Ješića, koji je dugogodišnji poslovni pajtos Đilasa. Kako smo otkrili, Ješićeve različite firme redovno su dobijale poslove od Grada Beograda dok je gradonačelnik bio Đilas.

ŠTA JE EBRD

  • EBRD je osnovan 1991. sa sedištem u Londonu, u cilju olakšavanja tranzicije privreda sedam bivših socijalističkih republika u istočnoj Evropi.
  • Najveći deo sredstava EBRD usmerava na zajmove za privatizaciju, a uslov za njihovo korišćenje je poštovanje ljudskih prava, razvijanje višepartijske demokratije, izgradnja pravne države i tržišna orijentacija.
  • Članovi EBRD su 69 zemalja (među kojima i Srbija), kao i EU i Evropska investiciona banka.
  • Svaki član je pojedinačno zastupljen u UO banke.

IVAN NINIĆ,OSNIVAČ CENTRA ZA VLADAVINU PRAVA

EBRD investira tamo gde vidi ekonomski, ali i politički interes

Osnivač Centra za vladavinu prava Ivan Ninić kaže da se EBRD, prilikom donošenja odluke gde će investirati, rukovodi i ekonomskim interesima, ali i političkim.

- Ova finansijska institucija je posebno prisutna u zemljama zapadnog Balkana zato što je reč o regionu koji još nije završio proces transformacije iz socijalističkog sistema. Gde god vidi šansu za svoje delovanje, razvoj i uticaj, EBRD usmerava svoj novac na tu stranu. Poslednjih godina investiraju u profitabilne grane, kao što su poljoprivreda, zelena energija i IT sektor. Evidentno je da su sve te poslovne odluke isključivo vezane za političke okolnosti. EBRD želi da kanališe privredne, novčane i političke tokove u zemljama u kojima je prisutan - navodi Ninić.

Kurir.rs/ Kurir editorial staff / Photo: Shutterstock, Zorana Jevtić, Screenshot