NA TERASAMA NIGDE PEŠKIR DA VIDIŠ, PO TOME ZNAMO KOLIKO JE SATI: Tuga na crnogorskim plažama, PUSTO MORE! FOTO

Reporteri Kurira na kupalištima od Budve do Petrovca, gde su se domaćini letos uželeli gostiju

Spuštene roletne

Slično je stajala i starija gospođa koja je na tezgi od kartonskih kutija prodavala smokve i grožđe, i jedno i drugo - evro za kilogram.

- Od jutros sam, čini mi se, prodala pola kila smokava, a grožđa - ništa - tužno je posmatrala svoju robu.

- A ja sam se letos u Crnoj Gori proveo ko bos po trnju - kaže mi frulaš.

Slika na Slovenskoj plaži, za one koji čuvenu plažu znaju iz drugih, boljih vremena, kad ovde u ovo doba godine nije imala ni igla gde da padne, prekjuče je izgledala nestvarno. Tek ovde-onde pokoja grupica turista, u vodi pokoja glava, pusta promenada i - tišina. Ni letnje vriske, ni cike, ni razdragane dece u vodi, ni hiljada turista sabijenih kao sardine tik uz more, ni prepune promenade...

- Jeste li primetili, spuštene roletne na prozorima apartmana, soba za izdavanje, a na terasama nigde peškir da vidite. Po tome mi ovde znamo koliko je sati - rekla nam je Biljana Marković, koja je kraj promenade prodavala sladoled.

U stvari, prodavala bi da je imala kome.

Ne katastrofa, već baš katastrofa

Kasnije, kad smo sa Slovenske plaže krenuli dalje, kroz čitave Bečiće na terasama smo, na hiljadama terasa okolo, izbrojali tek - šest peškira!

Kraj Slovenske plaže, u skoro pa pustom renomiranom restoranu, konobar je odsutno gledao nekud preko vode. Iznenadio se kad sam zakoračio unutra. Samo da pitam, ne da ručam.

- Evo, kao što se da videti, padam na nos od posla! Sve mi rane po čelu... Ovo nije katastrofa, nego je baš katastrofa - kaže mi konobar.

Kraj plaže, ulaz na parking naplatili su mi tri evra. Inkasant neki dobar momak.

I on kaže - katastrofa! Samo što, po njemu, ima i dobrih vesti:

- Letos nije bilo dobro, a ovo pre dva dana bilo je odlično. E sad, šteta je što će vladu formirati za dva meseca, do tada će sezona biti gotova. Sad da puste narod iz Srbije bez testova, nešto bi se i popravilo - začas mi je definisao političku i turističku situaciju Crnoj Gori.

Iz prvog montažnog kafea na koji sam naišao pogled je pucao na praznu plažu i prazne ležaljke.

- Letos, postavili smo 35 ležaljki i nekoliko puta smo uspeli da prodamo pola, prošle godine imali smo 90 ležaljki. Kako da prezimimo - e, to ti meni reci - kaže mi konobar Mirko Maraš.

Kupite dva piva

Marko Veljić i Slavko Radonjić sedeli su u mirno i tiho septembarsko popodne kraj svoje prodavnice predmeta za plažu, šeširića itd. Od jutros prodali su par flašica vode, promet odličan, šalili su se i ponudili - ako nam vi novinari kupite dva piva, promet će nam skočiti za stotinu i kusur posto.

- Nije lako dizati se u osam ili devet ujutru, i tako čitavog leta, ići na posao da sedite vazdan, ali za to smo se spremali čitavog života. Da ne pomislite da se žalimo, mi ođe kukamo samo kad ima posla - šalili su se i dalje, a na pitanje kako će Budva i primorje prezimiti, odmah su znali odgovor:

- Da se otvaraju slamarice, druge nema!

Preko se ljuljuškalo more, duvao je vetrić. Idila, samo što nije imao ko da je vidi i doživi.

Samo su pod jednom palmom uživali Mahmut Numić i njegova supruga, došli su ovamo iz Sarajeva, cena aranžmana 165 evra po osobi za šest polupansiona, u cenu uključen i PCR test na koronu.

Krah sezone

U još čuvenijim Rafailovićima, krug kolima kroz mesto, na parkinzima jedna kola BG i jedna NS tablica. Ostalo domaći.

Neki meštani sedeli su na tremu pod vinovom lozom, pijuckali vino, znojili se što od sunca, što od sezone.

- Imam dvadesetak apartmana, i letos nisam izdao ni jedan jedini ni jedan jedini dan! Moj gubitak - 50.000 evra! Komšije preko nisu ni otvarali kuću, eno spuštene roletne - ispričao nam je stariji meštanin Rafailovića, suočen s krahom sezone, pomiren da se tu ništa više ne da učiniti i promeniti.

Dalje ka Petrovcu, na plaži ispred Svetog Stefana, koliko se moglo prebrojati s magistrale, u vodi je bilo devet glava i još dvadesetak na pesku. Magistrala od Budve kroz Bečiće pusta, tek pokoja kola prođu, od letnjih gužvi kolona, nervoze, prepunih parkinga i marketa ni traga ni glasa. Nema čak ni naroda okolo po uličicama.

Podeljena mišljenja

U Buljaricama, u kući sa osam lepih apartmana, sam samcat sedeo je vlasnik Saša Brnović, ispod na plaži dugoj tri kilometra, čuvenoj buljaričkoj, bilo je možda tridesetak duša, sve domaći, parking kuće sa desetak apartmana preko puta - bio je prazan.

- Nekad, u stara dobra vremena, do 10. jula zaradimo da platimo troškove sezone, a od desetog jula do pola avgusta ni kreveta jednog jedinog slobodnog.

Nekad bilo, sad se pripovedalo. Ove godine jedan apartman izdao sam na 15 dana, dva apartmana na po četiri dana, i dva na po dva dana, sve to za celu sezonu - ispričao mi je Saša, a kad sam ga pitao šta narod u Buljaricama i Crnoj Gori veli, ko je kriv, Saša je imao odgovor.

- Mi u Crnoj Gori imamo podeljena mišljenja o svim temama, pa tako i na temu propale sezone. Jedni vele kriva korona, drugi - kriva politika, treći su sigurni da je kriva Rusija, četvrti krive Srbiju, peti Ameriku, no preživeli smo mi ovde i bombe i ratove i sve i svašta, ostaćemo živi i sada - uveren je Brnović.

Posle na magistrali na Sutomoru, koja je u ovo doba godine i dana puna kao oko, pa se do Sutomora sretnih dana putovalo po sat i jače nije bilo žive duše. Ama ni kola da prođu.

U susednom Petrovcu letos tek bila katastrofa, dodaje Saša, renomirani hoteli na obali nudili polupansion za 22 evra!

Gostiju je mnogo manje nego ranije. Zato i vapaj starijeg Budvanina na pustoj promenadi kraj mora, kad sam ga pitao jesu li se poželeli letos turista iz Srbije:

- Eh, da nam je sad koji turista iz naše drage Srbije...

Kurir.rs/ Zoran Šaponjić

Foto: Nemanja Nikolić