Profesor dr Slobodan Moca Marinković, koji već 30 godina živi u svom kabinetu sa leševima za vežbe studenata i pacovima za naučna istraživanja, objavio je sa prof. dr Branislavom Filipovićem i prof. dr Laslom Puškašem jubilarno izdanje „Anatomije čoveka“ povodom prvog predavanja iz anatomije i stogodišnjice Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Knjiga je jedinstvena u svetu jer su svi stručni nazivi delova ljudskog tela napisani na latinskom i engleskom jeziku, dok anatomski atlas ima više od 800 ilustracija u boji, s originalnim crtežima i fotografijama, zbog čega se jedan primerak ove knjige nalazi čak i u Kembridžu, jednom od najčuvenijih svetskih univerziteta!

dr-slobodan-marinkovic-anatomski-institut-beskucnik-010520--alo-foto-vladimir-markovic-28-1000x0.jpg
Vladimir Marković 

Jednog od četvorice najvećih svetskih eksperata za krvne sudove mozga i gostujućeg profesora na Šinšu univerzitetu u gradu Macumoto, u Japanu zatekli smo zaokupljenog istraživanjem, među četiri zida na Institutu za anatomiju, na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Njegov naučni rad o mozgu objavljen je pre nekoliko dana u časopisu „Istraživanje mozga”, koji se kotira među najpoznatijima u svetu po broju citata koje su dobili članci objavljeni u njemu.

Profesor Marinković, koga svi znaju po nadimku Moca, kaže da je „gola ženska”, kako u šali zove knjigu na čijim je koricama fotografija nagog ženskog tela engleskog umetnika Rona Milera, ima tri i po kilograma i da je „jako teška”, ali da postoje trikovi za učenje.

slobodan-marinkovic-08-alo-vladimir-markovic-druga-1000x0.jpg
Vladimir Marković 

- Najbolje je da studenti uče iz anatomskog atlasa i da vizuelno pamte. Tako će imati imaginarnu sliku u svom mozgu i sa nje će moći da pročitaju odgovor za ispitno pitanje vrlo jednostavno. Međutim, ako bubaju napamet, neće zapamtiti puno jer to znanje traje nekoliko dana - kaže profesor i ističe da je knjiga jedinstvena u svetu jer je u uvodnom delu prikazana građa atoma, organskih materija, hromozoma i DNK sastavljenih od gena.

- Zbog mutacije gena ima stotine i stotine urođenih bolesti. Za svaku funkcije ćelije imamo jedan, dva ili više gena, a za pojedine funkcije neophodno je i nekoliko stotina gena - navodi profesor i na primeru bakterije ešerihije koli, koja izaziva dijareju, objašnjava da zamenom jednog gena nastaju radikalne promene!

- Bioinženjeringom je iz ešerihije koli izvađen jedan njen gen, a ubačen je ljudski, koji stvara insulin. Bakterije se strahovito brzo razmnožavaju i od jedne u roku od nekoliko dana nastaju milioni, a u ovom slučaju su bile primorane da proizvode ogromnu količinu insulina! Taj insulin se specijalnom tehnikom izdvaja od tih bakterija, jer je sve u rastvoru, a onda se steriliše i pakuje za korišćenje. Ranije smo koristili životinjske organe u kojima se stvara insulin. Bilo je potrebno na hiljade tona svinjskog pankreasa da se izdvoji mala količina insulina za dijabetičare - objašnjava profesor, koji u svetskoj literaturi imam 1.720 citata, što nema većina naših akademika!

Englezi katastrofalno govore latinski

- U atlasu ima oko 800 slika i fotografija u boji. Svaki naslov i podnaslov napisan je i na engleskom. Atlas je bilingvalan jer je svaki detalj u njemu napisan na latinskom i engleskom jeziku. To može da bude korisno za naše lekare koji beže u inostranstvo. Engleska anatomska terminologija se prilično razlikuje od latinske. Oni koriste latinske izraze, ali im je izgovor katastrofalan! Nemaju pojma kako se stvarno izgovaraju latinske reči nego ih izgovaraju shodno osobinama svog jezika. U to sam se lično uverio i često sam u šali prepričavao studentima. Jedan deo tankog creva se na latinskom zove jejunum, a Amerikanci i Englezi to izgovaraju „dž-dž-num“. Smejao sam se kada sam to prvi put čuo - kaže dr Moca.

(Kurir.rs/Alo.rs)