Preliminarni rezultati studije pokazuju da je u maju i julu znatno više ljudi htelo sebi da oduzme život u odnosu na isti period lane

Višestruko je povećan broj ljudi koji su pokušali samoubistvo tokom epidemije koronavirusa, pokazuju preliminarni rezultati istraživanja Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“, što potvrđuju uporedne analize iz maja i jula ove i prošle godine. Čak 1.500 ljudi godišnje se u proseku ubije u Srbiji, odnosno četvoro svakog dana.

0908-nemanja-nikolic.jpg
Nemanja Nikolić 

Direktorka „Laze“ dr Ivana Stašević Karličić za Kurir je istakla da još nije završeno istraživanje o uticaju pandemije na suicidalnost, koje se odnosi na širi region Beograda.

- Preliminarni rezultati govore u prilog višestrukog povećanja broja ljudi sa suicidalnim idejama i pokušajima koji su zbrinuti na našoj klinici, i to tokom maja i jula ove godine u odnosu na isti period 2019, izraženo apsolutnim brojevima. Složenijom statističkom analizomi, biće utvrđena značajnost ovog porasta - naglasila je Stašević Karličić.

1012-zorana-jevtic.jpg
Zorana Jevtić 

Ona je dodala da epidemija kovida i sve okolnosti u vezi sa tim - promena životne rutine zbog protivepidemijskih mera, ekonomska i politička kriza, strah od bolesti i smrti, gubitak voljenih, ograničen pristup sistemu zdravstvene zaštite - jesu stres visokog intenziteta za celokupnu populaciju:

- Ako i nakon nekoliko nedelja borbe sa stresogenom situacijom ne dođe do adaptacije, razvijaju se depresivni simptomi. Depresija je vodeći faktor rizika za samoubistvo.

Depresija - kako je prepoznati

  • Osećaj duboke tuge i ako se lako rasplačete
  • Gubitak interesovanja i uživanja u omiljenim aktivnostima
  • Gubitak libida (seksualne želje) i problemi u seksualnom funkcionisanju
  • Poremećaj spavanja, tj. ukoliko spavamo previše ili premalo
  • Promene u apetitu i/ili težini
  • Osećaj krivice, beznadežnosti ili bezvrednosti
  • Nemogućnost koncentrisanja ili upamćivanja prostih stvari
  • Stalni osećaj malaksalosti ili gubitka snage
  • Osećaj zamaranja i smanjenja aktivnosti koje je primetila vaša okolina
  • Razmišljanja o samoubistvu ili smrti

U Srbiji se, navela je, godišnje ubije 1.500, ljudi, što je četivoro dnevno:

- Oni najčešće i ne žele da umru, već da prekinu nepodnošljivu patnju. Veoma retko neko izvrši samoubistvo, a da drugima ne stavi do znanja kako se oseća. Najvažnije je da to ozbiljno shvatimo. Ne smemo ignorisati, biti zaprepašćeni ili paničiti, činiti da problem izgleda trivijalno izjavama da je to ništa.

Prevencija depresije - šta možemo uraditi

  • Razgovarajte sa nekim kome verujete
  • Bavite se aktivnostima u kojima ste uživali dok vam je bilo dobro
  • Održavajte kontakt sa porodicom i prijateljima
  • Redovno vežbajte, čak i kada je reč o kratkoj šetnji
  • Držite se uobičajenih navika u jelu i spavanju
  • Prihvatite da možete da patite od depresije i prilagodite svoja očekivanja
  • Izbegavajte ili ograničite konzumaciju pića
  • Ako razmišljate o samoubistvu - odmah potražite pomoć
  • Obratiti se „Lazi“, timu za unapređenje mentalnog zdravlja, ponedeljkom i četvrtkom od 9 do 12 sati

Upravo zato je juče, na Međunarodni dan prevencije samoubistva, ova klinika organizovala u centru Beograda skrininge na depresiju i anksioznost, a i novinari Kurira su prošli te testove.

Pomoć

  • 0800/309-309 - besplatni servis Ministarstva zdravlja za psihosocijalnu podršku tokom pandemije kovida 19
  • Urgentna služba „Laze“, radi 24 sata
  • Nacionalna SOS linija za prevenciju samoubistva 011/7777-000

Test za depresiju ima dvadesetak pitanja, od toga kako se trenutno osećamo, kako spavamo, do toga kakav nam je seksualni život... Nakon sabiranja rezultata tim psihologa i stručnjaka daje vam savete. Iako je u početku postojala nelagoda kako će to izgledati, nakon završetka uvideli smo da je ovo jako dobar način da sagledamo trenutno stanje i porazgovaramo sa stručnjacima o onome što nas tišti.

Znaci upozorenja

  • Pričanje o samoubistvu - izjave tipa „Voleo/la bih da se nisam ni rodio...“
  • Traženje ubojitih sredstava - noževa, oružja...
  • Preokupacija smrću - neuobičajena zainteresovanost za smrt, agresiju
  • Beznadežnost po pitanju budućnosti - stvari nikada neće biti bolje
  • Nisko samopoštovanje - osećaji krivice, stida...
  • Sređivanje stvari - testament, oproštajna pisama, poklanjanje
  • Opraštanje - neočekivane poruke i pozivi prijateljima i porodici
  • Povlačenje - postepena izolacija od svih
  • Autodestruktivno ponašanje - namerno samopovređivanje
  • Iznenadno spokojstvo - može značiti da se osoba odlučila da pokušaj samoubistvo

Kurir.rs/ Ekipa Kurira Foto: Shutterstock