PAKLENA 44 DANA KORONE: Tri nedelje sam bio na respiratoru, svi me otpisali MOLITVE SA HILANDARA SU ME VRATILE IZ MRTVIH

Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja prof. dr Radisav Šćepanović priča
za Kurir kako se 44 dana u „Mišoviću“ borio s koronom, smršao 15 kg i kako još uči da hoda. Na dijabetes, pritisak, stentove i giht došao je kovid, a onda
i otkazali bubrezi, sve se iskomplikovalo i ostao je u životu na nevericu i samih kolega lekara

Šćepanović se uglavnom i ne seća tih dana jer mu je bilo veoma loše.

- Kolege su mi rekle da mi se stanje za nekoliko minuta toliko pogoršalo da su morali iz sobe da me prebace na intenzivnu. Potom je vrlo brzo usledio i respirator, na kom sam bio tri nedelje. Uradili su mi i traheostomiju - napravili su mi rupu na dušniku kako bi moglo da se obezbedi disanje - priča ovaj hirurg.

Naglašava i da je imao „sve moguće komplikacije“.

- Otkazali su mi i bubrezi, pa sam bio nedelju dana na dijalizi. Tu su bile i sve vaskularne komplikacije - strahovita hipertenzija, pritisak je išao i preko 200, pa onda padnem u strašnu hipotenziju. Totalna upala pluća, kažu da je to bio najgori snimak koji su do sada videli. Pa i tu dolaze komplikacije - pojačana koalicija, zgrušavanja krvi. Imao sam i sve faktore rizika - i dijabetes, i pritisak, i dva stenta, i giht! I ostao sam živ sa svim tim u ovim godinama. A umirali su mladi ljudi iz čistog zdravlja. Ni mojim kolegama nije jasno kako sam se vratio iz mrtvih. Ali ima tu nešto i mimo medicine. Čuda se dešavaju. A ja sam sigurno čudo zato što se Hilandar molio za mene. I monasi iz Tumana. Kada dođe beznađe, ostaje vera. A vera mora da bude jaka i da doprinese da Bog usliši molitvu. A ja verujem u Boga - priča profesor Šćepanović, koji je i predsednik Hilandarskog lekarskog društva i nedostaje mu odlazak u tu srpsku svetinju i u Tumane.

Kad su, konačno, uspeli da ga odvoje od respiratora, još je imao traheostomu, što nije ni znao.

Sitnice su važne

- Pokušavao sam da govorim, tražim nešto, a glas se ne čuje. Bio sam i potpuno nepokretan od tolikog ležanja, mišići su atrofirali. Kada sam počeo da vežbam, noge i ruke nisam mogao da pomerim. I u tom trenutku vidite koliko su važne sitnice o kojima i ne razmišljate - da se okrenete i pokrenute. I druge ponižavajuće stvari. Smršao sam 15 kilograma. Izgubio sam mišićnu masu, ali je mast, nažalost, ostala - kroz smeh priča Šćepanović, koji je 10. avgusta izašao iz bolnice, ali i dalje kašlje.

On navodi i da je najstrašnije što, iako imate algoritme za lečenje kovida 19, ne možete da predvidite tok i ishod.

- Ovo je horor bolest! Koliko god sam mislio da nešto znam, pretpostavljam, da postoji analogija s drugim respiratornim infekcijama, sve je palo u vodu. Danas, iz ove perspektive, sve je jasnije da vrlo malo znamo, da imamo detalje, ali da ne možemo da ih povežemo - zaključuje Šćepanović, koji ne zna kako se zarazio, ali je zahvalan Bogu i što niko iz njegove porodice nije oboleo.

Kurir.rs, Jelena S. Spasić/ Foto: Privatna Arhiva