LONDON JAVLJA! DRAŽINI ČETNICI SU POBEDILI, RAT ZAVRŠEN 2020. GODINE! Hit izložba u Beogradu: Romel je POBEĐEN u Srbiji

Reporter Kurira na izložbi „Britanci i Drugi svetski rat u Jugoslaviji“, gde su događaji toliko izvitopereni da je ispalo da su pripadnici JVuO bili efikasniji od Tihog, Prleta i Bate Živojinovića zajedno

Jedini eksponati su fotografije iz engleskih ratnih arhiva, a na njima je više četnika nego u filmovima Veljka Bulajića! I kratke beleške na srpskom i engleskom: činovi i imena britanskih agenata i bezimeni bradati „lojalisti“, kako četnike naziva autor izložbe.

Tu i tamo poneka opaska „o srdačnom prijemu“, ili o velikim uspesima „lojalista“ u borbi protiv Nemaca.

„Procenjuje se da su pripadnici JVuO“, piše pukovnik Nik Ilić, „uništili jednu trećinu svih nemačkih lokomotiva, kao i polovinu vagona u Srbiji.“

Ko i kako procenjuje, ne kaže se, ali ispade da su četnici bili efikasniji od Tihog, Prleta i Bate Živojinovića zajedno!

A kako su to četnici uništavali „trećinu lokomotiva“ i „polovinu vagona“?

Odgovor je dao pukovnik Nik Ilić u jednom intervjuu: mazali su (četnici) šine mašću, pa su vozovi izletali kao od šale, i sve je to znatno doprinelo porazu nemačkih jedinica Ervina Romela u Africi. Hitler mu je iz Berlina slao pomoć preko Male Krsne, ali je mast otišla u propast!

E sad, pod jedan, u našoj literaturi, čak ni u memoarima preživelih četnika, ovakve diverzije ne pominju se (mast se trošila na gibanice!), a pod dva: voz sa zamašćenih šina ne izleće, može eventualno da zašlajfuje, ali svaka parna lokomotiva imala je uređaj za izbacivanje peska u takvim slučajevima.

Otac i deda

„Naše gore list“, kako pišu egzaltirani novinari, Nik Ilić, dabome, sve to zna. Vojni ataše visokog čina koji je do sada službovao u Iraku, Siriji, na Kosovu, u Bosni... svakako je stručnjak u svom poslu.

Otkud onda ova priča o uspesima četnika u borbi protiv Nemaca, i o četnicima uopšte?

Pa zato što su mu i otac i deda bili četnici!

U julu 2013. Nik Ilić na sajtu www.generalmihailovich.com (ime sve kaže!), objavio je vest o smrti svog oca Ilije Ilića, „borca Letećeg bataljona Dinarske četničke divizije“, koji je u decembru 1944. učestvovao u „čuvenoj“ bici za Pađene, gde je ranjen i za šta je kasnije, u izbegličkom logoru u Italiji, odlikovan i unapređen u čin kaplara... Iz logora se Ilija Ilić dokopao Engleske, zaposlio se, oženio... ali ni ta nas priča ne zanima.

Kancelarija u Splitu

Šta mi znamo o Dinarskoj četničkoj diviziji (DČD), a pukovnik Njenog kraljevskog veličanstva nije napisao?

Sredinom jeseni 1941. na tromeđi Like, Bosne i Dalmacije počelo je formiranje prvih većih četničkih jedinica, a cilj im je bio da brane sela od ustaša. To je vreme, izgleda, kad je i Ilija Ilić otišao u rat.

U proleće 1942. Draža Mihailović Iliju Trifunovića Birčanina, komandanta DČD, imenuje za komandanta Dalmacije, Hercegovine, zapadne Bosne i jugozapadne Hrvatske. Birčanin ima kancelarije u Splitu (!), tu je i svečano sahranjen u prisustvu velikog broja četnika (!) kad je 1943. umro od srčanog udara.

Otkud četnici u Splitu?

Pa što ne bi bili, od 1942. oni su na spiskovima za oružje, municiju i hranu kod Italijana, i od njih dobijaju platu - pa među njima i otac Nika Ilića.

Naravno, kad treba, nastupaju u paradama!

U novembru 1942. zapovednik italijanske divizije Sasari general Berardi priredio je u Kninu paradu jedinica koje su učestvovale u zajedničkoj borbi protiv partizana - svoje divizije, ustaške kninske bojne i nekih četničkih odreda. Prvo su prošle ustaše, pa Italijani, a onda je došlo do zastoja - četnički komandant je odbio da „maršira hrvatskim stopama“. Parada je nastavljena kad je četnicima dozvoljeno da nekoliko metara odstupe od linije kojom su išli Italijani i Hrvati!

A kad treba, bogami, i biju se...

Krajem februara 1943. u Split je došlo oko 3.000 četnika, da odatle krenu na partizane na Neretvi. Pošli su parobrodom do Metkovića: na pramcu četnici, u sredini Italijani, a u zadnjem delu broda ustaše, svaki pevajući svoje pesme i međusobno se šaleći!

Bosiljak umesto kama

A u zimu 1944. Nemci su se povlačili sa svih frontova (u ono malo vozova što im je ostalo, je li?) i u jednom trenutku bilo im je veoma važno da odbrane Knin. Branilo ga je ukupno 20.000 vojnika - 14.000 Nemaca, 1.500 ustaša i domobrana i 4.500 četnika - među njima, rame uz rame, i Ilija Ilić - ali su četnici nabolje prošli: u noći između 2. i 3. decembra napustili su svoje položaje kod sela Pađene, odnosno pobegli - to je ta čuvena Pađenska bitka - i preko Bosne se uputili u Sloveniju, pa odatle u Italiju. Otac autora izložbe tom je prilikom ranjen, od partizanskog metka.

Sad ga, vidimo, sin sveti!

Vratimo se sada izložbi...

Ispod jedne fotografije stoji beleška britanskog agenta o četnicima: „Bili su zaista veoma druželjubivi - puno su se ljubili. Veoma su emotivni i grlili su nas.“

Ne piše, ali izgleda da su, umesto kama, za pojasom nosili bosiljak!

Krvoprolića

U septembru 1942. godine seljaci su, podstaknuti partizanima, izvršili nekoliko sabotaža na putevima oko Splita. Za odmazdu, Italijani su 30. septembra doveli između 130 i 150 četnika DČD koji su prenoćili u italijanskom logoru u Omišu, a rano ujutru 1. oktobra, ovi su četnici, pomognuti dvema četama italijanske vojske, krenuli pešice ka selu Gata, iznad Omiša, nastanjenom Hrvatima. Usput su sreli grupu devojka i žena koje su u grad nosile mleko, i onako rutinski, silovali ih i zaklali...

To je bilo u Hrvatskoj, a na izložbi je reč o četnicima u Srbiji?

Ima i za Srbiju: u Vraniću, nedaleko od Beograda, četnici iz Avalskog korpusa JVuO na Svetog Nikolu 1943. poklali su 67 meštana, mahom žena i dece.

Toliko o tome...

Nego, opet smo se udaljili od izložbe britanskog vojnog atašea u Domu Vojske Srbije,

A tamo, na najmanje sedam-osam fotografija je Bil Hadson, „prvi britanski oficir u Jugoslaviji“: sa Dražom sedeći, sa Dražom stojeći, pa u srpskim opancima... i tako to.

U jednom intervjuu povodom ove izložbe, Nik Ilić kaže da su Britanci kao pomoć četnicima donosili velike količine zlatnog novca i nakita „da kupe oružje i municiju“. Ne kaže, dabome, da je to bilo jugoslovensko zlato. I ne kaže, niti igde na izložbi piše, da je Bil Hadson zlato i dijamante u vrednosti današnjih dva miliona evra ukrao, sakrio na nekoliko mesta u Srbiji. Stvar je postala javna kad je posla rata pokušao da se ovih para domogne, pa mu je u Engleskoj suđeno i otpušten je iz službe. Ne piše, na izložbi, kažemo, ali piše u dosijeima britanske službe koje je Nik Ilić „pomno istraživao“.

Toliko o pomoći „saveznicima“ i „lojalistima“!

Ugalj i rukavice

Ali ima i smešnije. U belešci izvesnog kapetana Čarlsa Hargrivsa stoji da je sa sobom nosio, kad je padobranom spušten kod četnika, bombe u obliku komada uglja koje su četnici potom ubacivali u nemačka skladišta, pa kad takav komad uglja posle dospe u lokomotivu: „Buuum!“

I još je ovaj kapetan doneo, prepisujemo: „Specijalne rukavice koje su imale upijajuće jastučiće na dlanu i mogle su da se natope jednom vrstom gasa koji izazova plikove i mogao je da se nanese na bilo koje mesto koje se hvata rukama, poput kapija, drške bicikla, sedišta bicikla, daske na šolji...“ (!) Ovo nije iz serije „Alo, alo“, ovo je istorija: britanski komandosi u Srbiju su četnicima donosili oružje koje kod neprijatelja izaziva svrab na dupetu!

Kako li su Englezi pobedili u prošlom ratu, bože?

Ah, da, imali su četnike koji su uništili nemačku železnicu!

Ali nikako sve ovo nije šala i komika: izložen je i snimak iz vazduha mosta u Beogradu, a kojeg su 1944. bombardovali Englezi, i objašnjenje: „Sprečavanje da se Nemci povuku iz centra grada!“

U savezničkim bombardovanjima Beograda (ukupno 11, od aprila do septembra 1944. godine), stradalo je gotovo 1.200 građana, a preko 5.000 je povređeno. Ako pukovnik Nik Ilić, svršeni diplomac elitne vojne škole u Sandherstu, objasni kakvog je vojničkog, i bilo kog drugog, smisla imalo bombardovanjem sprečavati Nemce na kraju rata da se povuku iz centra Beograda... priznaćemo da su četnici pobedili u Drugom svetskom ratu.

Kurir.rs/ Momčilo Petrović Foto: Arhiva