VAKCINACIJA PROTIV KORONE: Primićemo jedno od ova tri tipa cepiva
Za pravljenje vakcine Kinezi koriste „mrtav“ koronavirus, Britanci i Rusi adenoviruse, a ostali istraživači uzimaju delove genetskog koda virusa
Istraživači širom sveta isprobavaju različite načine kako da naprave efikasnu i bezbednu vakcinu protiv koronavirusa, a u devet njih koje su, prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, u poslednjoj fazi istraživanja koriste se tri različita pristupa.
Neke od ovih vakcina sadrže inaktivirani (mrtav) koronavirus, druge specifične delove genetskog koda virusa SARS-Cov-2, a neke su pravljene tako što je na bezopasni adenovirus prikačen deo korone.
Pokretanje imuniteta
Sve vakcine su mahom zasnovane na principu da se u organizam ubaci protein koji imitira ili sadrži deo koronavirusa kako bi se imuni sistem pokrenuo da proizvodi antitela i ćelije za borbu protiv virusa i odbrani se od infekcije. Međutim, kako piše britanski list Fajnenšel tajms, postoje na desetine načina za prenošenje proteina koji daju imunitet, a istraživači širom sveta isprobavaju različite pristupe.
- Tri kineska kandidata za fazu tri koriste inaktivirani virus kao svoj vektor, drugim rečima, SARS-Cov-2, koji je ubijen toplotom ili hemikalijama. U teoriji će izazvati pravi imunološki odgovor, ali bez posledica koje izaziva živi virus - piše Fajnenšel tajms.
„Moderna“ i „Fajzer“ i „Bajontek“, s druge strane, razvijaju vakcine zasnovane na RNK, koje koriste specifične delove genetskog koda virusa SARS-Cov-2 za pokretanje imunološkog odgovora.
- „Astra Zeneka“, „Džonson i Džonson“, kineski „Can Sino“ i ruski Institut za istraživanje Gamaleja koriste adenovirus, uobičajeni virus koji izaziva kašalj i groznicu i koji deluje kao zaogrnuti konjanik, noseći imunizujući protein u bitku - navode.
Naš virusolog Ana Gligić kaže za Kurir da se u javnosti najviše govori o vakcinama koje za nosača imaju adenovirus.
- Kod tih vakcina za nosača je uzet adenovirus, koji nije opasan za ljude. Na njega je ugrađeno parče korone, i to samo onaj deo koji će stimulisati stvaranje antitela. Ova vakcina je potpuno bezbedna u smislu da nema nikakve opasnosti da bi korona mogla da oživi - navodi dr Gligić.
Žive opasne
Isto se može reći, kako kaže, i za tzv. mrtve vakcine, koje su pravljene tako što se virus prethodno uništi formalinom ili na neki drugi način.
- Ove vakcine daju slabiji imunitet nego žive. Žive vakcine daju dobar imunitet, u nekim slučajevima i doživotan, ali su one opasne i moraju se dobro iskontrolisati na velikom broju dobrovoljaca - kaže dr Gligić i dodaje da se u ovom trenutku ne može reći da li je neka vakcina bolja ili lošija od druge, jer se ne zna njihov efekat.
Ružica Kantar
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega