PROF. DR ŽARKO RANKOVIĆ: Bez vakcine svake godine bi umrlo tri miliona ljudi više u svetu!

Infektivne bolesti su prošlost, sadašnjost i budućnost čovečanstva. Pre samo sto godina velike i male boginje, dečja paraliza, veliki kašalj, tetanus, tuberkuloza, difterija odnosili su milione ljudskih života svake godine. Engleski doktor Edvard Džener prvi je primenio vakcinu protiv kravljih boginja daleke 1796. Nakon toga dolazi do razvoja vakcina i vakcinacija postaje obavezna. Vakcinacija je aktivna imunizacija. Postoje žive vakcine, koje sadrže žive ili oslabljene uzročnike bolesti i daju se kod TBC, MMR, ovčjih boginja, gripa, dečje paralize... Mrtve vakcine se daju protiv gripa, ali mogu biti i žive. Zbog slabijeg imunog odgovora daje se više doza. Postoje i tzv. frakcione vakcine, koje su napravljene od određenih komponenti uzročnika (vakcine protiv hepatitisa).

Na osnovu podataka Svetske zdravstveno organizacije, godišnje se vakcinacijom sprečava dva do tri miliona smrtnih slučajeva. Retko koja medicinska metoda spasla je više ljudskih života od vakcinacije. Zbog antivakcinalnog lobija samo je u Engleskoj 2004. godine 100.000 dece manje primilo je MMR vakcinu, što je dovelo do naglog porasta obolevanja od malih boginja i smrtnih ishoda. Na društvenim mrežama se šire lažne vesti i dezinformacije, što dovodi do stvaranja nepoverenja.

Nema domaćina

Da bi došlo do nastanka bolesti, virus ili bakterija moraju imati živi organizam u kome će se razvijati i razmnožavati, a to je osoba koja nema imunitet. Ukoliko je osoba koja dođe u dodir sa prouzrokovačem imuna, on nema gde da se širi i propada. To znači da infekcija nema gde da širi, jer nema domaćina. Čovek je imun na neku zarazu bolest ako je preleži ili je vakcinisan. Znači, vakcine imaju osobinu da štite na indirektan način i osobe koje nisu vakcinisane. Visok procenat vakcinisanih predstavlja štit i za onu manju grupu nevakcinisanih. Manji obuhvat vakcinacijom onemogućavaju stvaranje kolektivnog imuniteta i na taj način bivaju ugroženi oni koji iz medicinski razloga ne mogu da prime vakcinu. Treba svakako istaći da postoje bolesti kod kojih vakcinacija ne daje doživotni imunitet, kao što je grip, i zato je potrebno da se vakcinišemo svake godine. Primena vakcine ne mora da znači i potpunu zaštitu od obolevanja, ali se tad javljaju lakše kliničke forme.

Efikasna i bezbedna

Svako medicinsko sredstvo koje se pušta u promet mora proći rigoroznu proceduru. Da bi neki lek, pa i vakcina, mogao biti registrovan i primenjivan na teritoriji Srbije, mora dobiti i saglasnost Agencije za lekove. Imajući u vidu činjenicu da ne postoji specifičan lek za kovid 19, jedina efikasna mera zaštite je vakcinacija. Pored mera lične zaštite, maske, fizičke distance i pranja i dezinfekcije ruku, vakcina je neophodna da bismo se zaštitili. Vakcina koja se bude pojavila u RS biće sigurna za primenu i bez štetnih efekata. Zato apelujem na sve da imaju puno poverenje u vakcinaciju uopšte i vakcinu za kovid 19, jer bez obzira na proizvođača i zemlju porekla, ona će biti apsolutno efikasna i bezbedna.

Prof. dr Žarko Ranković, infektolog i član kriznog štaba za borbu protiv kovida 19 u Nišu