NEVEROVATNO OTKRIĆE NEMAČKIH NAUČNIKA: Korona fatalna za ljude s genom neandertalaca

Evropljani i Azijati, koji nose deo DNK praistorijskog čoveka, imaju
tri puta više šanse da završe na kiseoniku ako se zaraze kovidom 19, tvrde nemački naučnici

Naime, na početku pandemije odmah su uočene određene grupe ljudi (starije osobe, češće muškarci, odnosno osobe s određenim hroničnim bolestima) koje su bile u većem riziku od težih posledica i smrti od virusa kovid 19.

S vremenom je otkriveno da u nekim slučajevima važnu ulogu ima i genetski faktor, a dalja istraživanja i genetske studije identifikovale su grupu gena na hromozomu tri kao mesto rizika za respiratorni kolaps kod osoba zaraženih koronom.

To je zainteresovalo naučnike Instituta za evolucionu antropologiju „Maks Plenk“ u Lajpcigu koji su tokom istraživanja naišli na gen koji su današnji ljudi nasledili od neandertalaca, s kojima su se humanoidi povremeno mešali pre 40.000-60.000 godina. Taj gen danas u sebi nosi gotovo 50 odsto osoba u Južnoj Aziji i oko 16 odsto Evropljana, navodi časopis Nejčer, koji je objavio studiju nemačkih antropologa.

- Upravo bi to moglo da bude razlog zbog kojeg se kod nekih ljudi razvijaju teži simptomi, pa završe na bolničkom lečenju - smatra jedan od autora te studije Hugo Ceberg, koji je na istraživanju radio zajedno sa najuglednijim svetskim antropolog Svanteom Pabom, direktorom Instituta za evolucionu antropologiju u Lajpcigu. Istraživanje su sproveli nad 3.200 osoba zaraženih kovidom čije su gene upoređivali sa DNK neandertalke koja je živela pre više od 50.000 godina, a čiji su ostaci pronađeni na nalazištu Vindija u Hrvatskoj, kao i sa nekoliko skeleta neandertalaca nađenih u Sibiru.

Tragične posledice

- Ovde pokazujemo da rizik nosi genomski segment, koji je nasleđen od neandertalaca i koji danas nosi oko 50 odsto ljudi u Južnoj Aziji i oko 16 odsto ljudi u Evropi.

Ljudi koji su nasledili ovu gensku varijantu danas imaju tri puta veću verovatnoću da će im trebati veštačka ventilacija ako su zaraženi novim koronavirusom. Ispostavilo se da su ovu genetsku varijantu moderni ljudi nasledili od neandertalaca koji su živeli pre nekih 60.000 godina. S obzirom na trenutnu pandemiju, jasno je da geni nasleđeni od neandertalaca imaju tragične posledice - rekao je Hugo Ceberg, a preneo CNN.

Studije su pokazale da su moderni ljudi živeli sa neandertalcima pre desetine hiljada godina.

Daleki predak

• Neandertalac je poseban tip praistorijskog čoveka koji je naseljavao Evropu i deo Azije pre oko 400.000-40.000 godina
• Ime je dobio po dolini reke Neander, kod Diseldorfa u Nemačkoj, gde su pronađeni njegovi ostaci 1856. godine
• Oni su bili viši i snažniji od današnjih ljudi, imali su i veći mozak, ali nisu bili inteligentniji
• Imali su snažne vilice i zube, oštru bradu izbačenu napred, nisko iskošeno čelo
• Bili su izuzetni lovci, koristili su kremeno koplje i kremenu sekiru
• Često su se sklanjali u pećine jer su one imale povoljnu temperaturu i leti i zimi
• Neandertalci su prvi praistorijski ljudi za koje se zna da su živeli u okviru porodice i sahranjivali su svoje mrtve

(Kurir.rs / Jelena Pronić / Foto: Shutterstock)