Izmenom propisa prvi put definisani uslovi za korišćenje oznake "posno" na proizvodima, označavanje hrane bez glutena i uvedena obaveza isticanja porekla glavnog sastojka

U Srbiji su prvi put definisani uslovi i način korišćenja oznake "posno" na prehrambenim proizvodima, a dopunama Pravilnika o deklarisanju, označavanju i reklamiranju hrane preciznije je određeno i korišćenje oznake koja se odnosi na hranu bez glutena, kao i obaveza isticanja porekla glavnog sastojka proizvoda.

profimedia0396499311.jpg
Foto: Profimedia

Ministar poljoprivrede Branislav Nedimović ističe za Kurir da su novinom u dopunama tog pravilnika otklonjene mnoge nedoumice o navođenju oznake "posno", a sve u cilju veće sigurnosti potrošača i postojanosti proizvođača hrane.

- Suština je da se potrošači ne dovode u zabludu i da proizvođači znaju koje standarde moraju da ispunjavaju u pogledu minimalnih količina rezidua, ostataka hrane - objašnjava ministar i dodaje da su, prema ranijem pravilniku, u sumnju dovodili jedni druge.

- U velikom kazanu u kome se kuva nova smesa a u kome se nešto ranije kuvalo, iako se opere, uvek mogu ostati minimalni tragovi prethodne smese. Cilj Pravilnika je da se zna da je ta hrana apsolutno posna. Ako ima ostataka, to treba naznačiti potrošačima - naglasio je Nedimović.

stockphotowashingfruitsandvegetablescloseup218649163.jpg
Foto: Shutterstock

Pravilnikom je precizirano da oznaka "posno" može da se navodi samo na hrani koja nije poreklom od toplokrvnih životinja, niti je u bilo kojoj fazi njene proizvodnje i prerade korišćena hrana tog porekla. Takođe, ta oznaka će moći da se nađe na proizvodima kojima nisu dodati sastojci, uključujući aditive, nosače, arome i enzime, ili pomoćna sredstva u proizvodnji.

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača Efektiva ističe da detaljnija regulacija zakonskih propisa štiti potrošače i dovodi ih u poziciju da na osnovu pravih informacija izaberu ono što im treba, čime se smanjuje prostor za njihovu obmanu.

- To ide u korist zdravlja potrošača, jer sve više ljudi vode računa o tome šta jedu, šta kupuju. Imali smo primere za "eurokrem" da ima visok procenat lešnika istaknut na pakovanju, a da je procenat zapravo mnogo manji. Takođe, ko ima određeni program ishrane, njemu je važno da to striktno ispoštuje, a ne da kaže da posti a onda kupi namirnicu u kojoj ima primesa životinjskog porekla - objašnjava Gavrilović i dodaje:

- Potrošaču je važnije da zna odakle je glavni sastojak ili sastojci proizvoda nego gde je proizveden. Geografska odrednica često utiče na kvalitet hrane.

Za kršenje pravilnika

Kazne do milion dinara

Za stavljanje u promet hrane koja nije pravilno deklarisana, označena ili reklamirana, Zakonom o bezbednosti hrane predviđene su prekršajne kazne. Najveća, od 150.000 do 1.000.000 dinara, propisana je za pravno lice, od 50.000 do 400.000 dinara za preduzetnika, a od 5.000 do 30.000 dinara za fizičko lice.

Činjenice/Šta može da nosi oznaku "posno"

- Hrana koja nije poreklom od toplokrvnih životinja, niti je u bilo kojoj fazi njene proizvodnje i prerade korišćena hrana takvog porekla

- Proizvodi kojima nisu dodati sastojci, uključujući aditive, nosače, arome i enzime, ili pomoćna sredstva životinjskog porekla

- Oznaka "posno" spada u deo pružanja dobrovoljnih informacija

- Na posnoj hrani mogu se istovremeno navesti reč "posno" i informacija o mogućem prisustvu sastojaka koji mogu da izazovu alergije ili intolerancije, koji su rezultat unakrsnog kontakta sa sastojcima posne hrane

Činjenice/Kad može "bez glutena"

- Samo ako je sadržaj glutena u hrani kao gotovom proizvodu manji od 20 miligrama po kilogramu

- Izjavu "vrlo mali sadržaj glutena" dopušteno je navesti samo ako hrana, koja se sastoji ili sadrži jedan ili više sastojaka proizvedenih od pšenice, raži, ječma, ovsa..., ne sadrži gluten u količini većoj od 100 miligrama po kilogramu u gotovom proizvodu

- Korišćenje oznaka "bez glutena" ili "vrlo malo glutena" spada u deo pružanja dobrovoljnih informacija

Činjenice/Poreklo glavnog sastojka

- Glavni sastojak ili sastojci hrane su oni koji čine više od 50 odsto te hrane ili koje potrošači dovode u vezu sa nazivom hrane

- Ako zemlja porekla proizvoda ne odgovara zemlji porekla glavnog sastojka hrane, potrebno je da proizvođač navede zemlju porekla glavnog sastojka ili da se zemlja porekla glavnog sastojka razlikuje od zemlje porekla hrane

- Ove obaveze počinju da važe od 1. marta 2022. godine

Foto/Source:Profimedia/Kristina Vasković