Poput diplomatije u opštem smislu, ekonomska diplomatija prelazi u fazu digitalizacije i to u dva pravca. Prvi je kreiranje on line platformi za prezentovanje investicionog i trgovinskog potencijala, a drugi su digitalne kampanje na društvenim mrežama i elektronskim medijima.

Ovako o novoj dimenziji o privlačenju ulaganja, u autorskom tekstu za Kurir govori Dr Siniša Pepić, profesor jednog londonskog univerziteta.

- Ekonomska diplomatija se može definisati kao specifičan i istančan spoj diplomatije u klasičnom smislu, ekonomskih nauka i nauka menadžmenta, metoda i tehnika pregovaranja sa stranim partnerima, odnosa s javnošću i prikupljanja ekonomskih informacija od interesa za privredu svoje zemlje ili kompanije u cilju prodora na svetsko tržište. Isključimo li diplomatiju u klasičnom smislu iz ove definicije dobićemo razvoj novih tržišta (eng.Business Development), koji se izgradio gotovo kao zasebna nauka u oblasti spoljnotrgovinskih odnosa, naročito kada je u pitanju osvajanje novih tržišta. U tom smislu diplomata u ekonomskoj misiji ima ulogu menadžera razvoja novih tržišta koji deluje prema inostranstvu u funkciji privrednih subjekata ali i privrednog sistema svoje države u celini. Menadžeri razvoja novih tržišta u tom smislu koriste sledeće kanale:


1. Direktna komunikacija prema ciljanoj grupi
2. Komunikacija na poslovnim forumima i sajmovima
3. Komunikacija putem društvenih mreža (LinkedIn i Twitter)

Direktna komunikacija prema ciljanoj grupi mora biti postavljena ambasadorima kao kvantifikovan cilj. Ambasadoru se dostavlja spisak investicionih prilika u Srbiji kao i privrednih društava koja traže odgovarajući poslovni kontakt u zemlji gde ambasador službuje. Taj spisak predstavlja sedmični, mesečni, kvartalni i godišnji cilj ambasadora. Uspešnost ambasadora meri se brojem ostvarenih kontakata i brojem realizovanih projekata koji se za konačnu ocenu ne vrednuju isto. Dakle, uspešnost u dovođenju investicija u Srbiju i povećanje izvoza iz Srbije u zemlju službovanja mora postati osnovno merilo predstavnika Srbije u inostranstvu. Za realizaciju ovakvog koncepta ekonomske diplomatije neophodno je pripremiti IT platformu u kojoj bi bile unesene sve investicione prilike u Srbiji te zahtevi domaćih kompanija za inostranim kontaktima. Ambasadori iz sistema povlače potencijalne projekte i upravljaju s kontaktima unoseći u platformu sve preduzete korake ka realizaciji istih u vidu sedmičnih, mesečnih, kvartalnih i godišnjih izveštaja. Može se napraviti i određeni vid internog „takmičenja“ u Ministarstvu spoljnih poslova gde bi, recimo, osoblje diplomatskog predstavništva s najboljim rezultatima bilo nagrađeno, a ambassador odlikovan od strane Predsednika.


Prisustvo na poslovnim forumima i sajmovima mora biti propraćeno jakom digitalnom kampanjom u smislu redovnih objava na Tviteru gde bi se Srbija prikazala kao odlična zemlja za poslovanje te srpski privrednici kao pouzdani partneri. Nosioci ovih aktivnosti u inostranstvu moraju biti diplomatsko konzularna predstavništva Srbije koordinisano od strane tima za koordinaciju digitalnih diplomatskih aktivnosti i kampanja od državnog značaja.
Komunikacija putem društvenih mreža podrazumeva korišćenje jedinstvenog heštega za sve objave organa i institucija na svim nivoima koje svojim sadržajem mogu promovisati Srbiju kao zemlju dobrih investicionih prilika i dobrih privrednika (otvaranje fabrike, infrastrukturni radovi, edukacija, digitalizacija poslovanja...). Jedinstveni hešteg može biti #InvestinSerbia ili #SerbiaBiz uz obavezno korišćenje opštih heštegova #investment #business #doingbusiness i slično. Nosioci ovih aktivnosti su administratori naloga institucija i organa u Srbiji, a koordinisano od strane tima za koordinaciju digitalnih diplomatskih aktivnosti i kampanja od državnog značaja. Dva osnovna kanala bila bi LinkedIn kao poslovna društvena mreža i Twitter kao društvena mreža nosilac digitalne diplomatije (Twiplomacy).

Šta je to tim za koordinaciju digitalnih diplomatskih aktivnosti i kampanja od državnog značaja?
Neophodno je koordinirati sve digitalne diplomatske aktivnosti s jednog mesta.
Bilo bi poželjno, ali nije nužno, da se svim nalozima od državnog značaja (Predsednik, Premijer, Ministri i Ministarstva...) upravlja s jednog mesta. Ukoliko je to neizvodivo, onda je neophodno formirati tim za koordinaciju digitalnih diplomatskih aktivnosti i kampanja od državnog značaja (koordiniranje s vlasnicima naloga odnosno administratorima). Taj tim može biti formiran pri Kabinetu Predsednika Vlade ili na nivou Državnog sekretara u Ministarstvu vanjskih poslova zaduženog za digitalnu diplomatiju kojem bi bila pridodata ekonomska diplomatija radi efikasnijeg i efektivnijeg upravljanja kampanjom #InvestinSerbia. Ovom timu može biti pridodat tim za propagandne aktivnosti i psihološke operacije kako bi se ciljanom komunikacijom „osvojila srca i umovi“ inostrane javnosti.

Dr Siniša Pepić

(Kurir.rs)