DR MIRSAD ĐERLEK APELUJE NA SUDIJE: Niko nije platio kaznu zbog toga što ne poštuje mere!

Prekršajni sudovi nisu doneli nijednu konačnu presudu po prijavi sanitarnih inspektora. Razmisliti i o tome da inspektori izdaju mandatne kazne koje bi se odmah plaćale

- Ne želimo da vršimo pritisak na sudstvo, ali apelujemo da nam pomognu da se svi zajedno izborimo sa zarazom. Svi smo na istom zadatku i svima nama je interes da sačuvamo zdravlje i živote naših građana.

Ali da bismo imali mandatne kazne, neophodno je i menjanje zakona, što treba da predloži Vlada Srbije, te je to na vama, kao ministarstvu. Uz to, ova vlada je tehnička.

- SZO je najavila da ovo neće biti poslednja pandemija i da možemo vrlo brzo očekivati i drugu vrstu pandemije, koja će, takođe, moći ozbiljno da ugrožava živote. A za drugu pandemiju mogli bismo polako da sugerišemo izmenu zakona.

Ali stručnjaci kažu da će pandemija korone trajati možda još i godinu, pa što odmah ne menjamo zakone?

- U nekom uslovno rečeno slobodnom periodu, kad ovo malo popusti, bilo bi pametno razgovarati na tu temu. Ali ljudi moraju da shvate da nije suština u tome da jurimo i kažnjavamo ljude, nego da svi shvate da treba da poštuju mere zbog sebe i drugih. Nepoštovanjem ugrožavaju svoj život i živote najmilijih.

A ima li Srbija dovoljno sanitarnih inspektora da sve „pokriju“?

- Uvek bi bilo kojeg kadra moglo da ima više. A sada moramo raditi sa onim čime raspolažemo.

Razmatra li se novo pooštravanje mera zbog porasta broja obolelih?

- Zabrinuti smo iako trenutna epidemiološka situacija jeste stabilna. Međutim, nema opuštanja. Imamo iskustva drugih zemalja u Evropi, gde se sve bukvalno za pet dana promenilo u negativnom smislu. Situacija u regionu je znatno lošija nego kod nas, a nemoguće je sprečiti migracije ljudi... Trenutno je 72.000 povratnika iz inostranstva pod nadzorom, na snazi je zabrana rada ugostiteljskih objekata i svega drugog, osim pumpi i apoteka, do 23 časa, a uveli smo i broj na koji građani mogu prijaviti kršenje mera. Sanitarni inspektori rade danonoćno, ali kao što sam već rekao, ne zavisi sve od nas. Pooštravanje mera zavisi od samih građana i situacije. Krizni štab i vrh države će sigurno balansirati kako te mere ne bi opteretile svakodnevni život i ekonomiju. Ne razmatra se uvođenje karantina i policijskog časa. Apelujem na građane da ne veruju u razne gluposti koji se plasiraju na društvenim mrežama. S koronom moramo da naučimo da živimo i ovo je ispit zrelosti za svakog od nas.

Šta je dovelo do skoka broja obolelih?

- Pre svega to što se deo građana opustio kad je čuo da imamo jedan od najboljih rezultata u Evropi. Ogroman problem je javni prevoz, gde ljudi masovno ne nose maske, ne drže distancu, autobusi su prepuni... Takođe, tu su i klubovi i kafići. Dobijamo slike gde 150 ljudi čeka da uđe na neki splav. Možete zamisliti šta se dešava unutra kad krene svirka i konzumiranje alkohola, nema tu nikakvog poštovanja mera! Takođe, srednjoškolci i studenti su označeni kao superprenosioci virusa jer tokom dana ostvare najviše kontakata, a veoma često nemaju nikakve simptome. U osnovnim i srednjim školama situacija je pod kontrolom. Ako je od 850.000 školaraca obolelo njih 98, to je ipak sporadično javljanje. Studentski domovi su, takođe, pod kontrolom, ali najkritičniji su građani od 20 do 40 godina koji se mnogo kreću. Zato svi, čim osete prve simptome, treba odu da se testiraju na kovid!

Dok ostatak zemlje pooštrava mere, Novi Pazar je ukinuo vanrednu situaciju, iako je bio jedno od najvećih žarišta korone?

- Ministarstvo zdravlja je još 6. oktobra uputilo apel gradskom štabu da uvede jače mere i zato nas je ova odluka sve izuzetno iznenadila. Ministar Lončar mi je rekao da to nema njegovu podršku. U slučaju da ova odluka bude uzrok širenja zaraze, odgovaraće, prema važećim zakonima, svi oni koji su je brzopleto doneli. A to će biti i krivična odgovornost.

Ukidanje vanredne situacije je loša psihološka poruka za tamošnje stanovništvo, koje se i ovako opustilo, pa tek sad misli da je borba s koronom završena. I ovako su se vrlo slabo pridržavali mera, lokali su radili duže od dozvoljenog, maske se nisu nosile ni u prodavnicama ni u apotekama. Građani, umesto da se javljaju u kovid ambulante i bolnice, biraju da se leče u privatnim zdravstvenim ustanovama, koje ne pružaju adekvatnu negu, ili kod kuće, što je neprihvatljivo! Pa nije sramota zaraziti se virusom! Takođe, priče da je 50 odsto stanovništva prokuženo nemaju veze za istinom. Iako ima malo hospitalizovanih trenutno, i dalje je tri do četiri odsto od broja testiranih pozitivno, što je izuzetno visok procenat.

Zašto je toliko hvaljeni hlorokin izbačen iz protokola lečenja kovida 19 u Srbiji?

- Hlorokin je ukinut i uveden je remdesivir od 10 mg jer je mnogo kvalitetniji lek, skraćuje vreme lečenja i ima manje nuspojava. Direktor Infektivne klinike u Beogradu Goran Stevanović je, imajući veliko iskustvo sa pacijentima i prateći svetska istraživanja, došao do zaključka da je remdesivir, koji se inače koristi u lečenju od ebole, bolji lek. A ministar Lončar je još u aprilu krenuo s naporima da nabavi taj lek. Upravo su ovo dvoje ljudi, koji su radili danonoćno, zaslužni što će od ponedeljka pacijentima u svim bolnicama u Srbiji biti dostupan najkvalitetniji lek koji se koristi u lečenju kovida 19.

Šta to fali hlorokinu, koja su njegova neželjena dejstva?

- Hlorokin nije izbačen jer ne valja ili je ugrozio nečiji život, da ne bude zabune. Pa i ja sam ga pio kad sam imao kovid i nisam imao nikakve nuspojave. I dalje će se koristiti za lečenje malarije, ali ne i za koronu, jer smo nabavili mnogo bolji lek za to.

Kurir.rs/ Jelena Pronić Foto: Screenshot