Gotovo svaki treći ispitanik nosi pantalone i farmerke, trenerke i majice do 12 meseci. Ovaj podatak je zabrinjavajući, imajući u vidu da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki vrtoglavih 10.000 litara

BEOGRAD - U Srbiji se svake godine proda preko 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je prvo zvanično društveno istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u našoj zemlji, koje je sproveo Centar za unapređenje životne sredine.

Anketa

KOLIKO ČESTO KUPUJETE ODEĆU?

Ova anketa je završena.
Glasalo je 753 korisnika

Najviše kupujemo hulahopke i čarape (8,3 komada), bokserice i gaćice (7,6 komada) i majice i potkošulje (5,4 komada). Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, kupuju se nešto ređe, između dva i tri komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odeća, odela, kravate, bademantili) kupuju najređe.

Odeću najčešće kupujemo u prodavnicama globalnih brendova (60,5%), prodavnicama polovne odeće (16,2%), prodavnicama domaćih proizvođača (13,4%), a zbirno manje od 10 posto građana kupuje odevne predmete preko interneta, na pijacama ili na nekim drugim mestima, navodi se u saopštenju.

0902-lana-slivar-dominic-beta.jpg
Beta/Lana Slivar Dominić 

Kvalitet odeće je presudan za 54,5 odsto ispitanika, dok je za 41,2 procenta najvažniji faktor – cena. Samo njih 4,3 posto kupuje odeću zbog trenda.

Gotovo svaki treći ispitanik nosi pantalone i farmerke, trenerke i majice do 12 meseci. Ovaj podatak je zabrinjavajući, imajući u vidu da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki vrtoglavih 10.000 litara, navodi se u saopštenju.

odeca.jpg
Shutterstock 

U proseku, najkraće nosimo čarape (14 meseci) i gaćice (20 meseci), pri čemu 73,1 odsto ispitanika čarape nosi manje od godinu dana. Slično je sa donjim vešom i brushalterima, koje 57,5, odnosno 48,4 posto ispitanika nosi kraće od jedne godine.

Na drugoj strani, najdugovečniji rok nošenja imaju ski odela (58 meseci), a slede kaputi i bademantili (po 52 meseca). Kada se posmatra ukupna slika, najveći broj tipova odeće se nosi između 30 i 40 meseci.

0904-tamara-trajkovic.jpg
Tamara Trajković 

Kad više ne žele da nose pojedine odevne komade, preko 55 procenata anketiranih poklanja odeću, 16 posto je najčešće čuva u ormaru, a skoro 16 procenata donira odeću. Najmanji broj ispitanika nastoji da je proda (2,2%), oko 7,0 posto njih menja namenu odeće, a gotovo 4,0 procenta je baci.

Nešto manje od polovine ispitanika (49%) upoznato je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća. Međutim, tek svaki treći ima određeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije. Iako je 55 posto upoznato sa fenomenom brze mode, evidentno je da dolazi do pada procenta upućenosti kada se radi o navedenim pojavama koje su povezane sa brzom modom.

Iako se često ponavlja da žene prednjače u kupovini odeće, istraživanje je pokazalo da osim minimalnih razlika u broju pojedinih kupljenih komada, oba pola beleže isti prosek, pa se može zaključiti da pol nije presudna dimenzija potrošačke prakse ispitanika.

odeca-ves-slaganje.jpg
Shutterstock 

Takođe, upadljiv je nalaz da je rok nošenja odevnih predmeta kod muškaraca kraći nego kod žena. Istraživanje pokazuje da javnost nije ni približno upućena i upoznata sa višestrukim društvenim i moralnim protivrečnostima brze mode, kao i njenim pogubnim posledicama po životnu sredinu, te je stoga veoma važno da postane osetljivija i svesnija o sklopu svega onoga što brza moda implicira, zaključuje se u saopštenju.

Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji je sprovedeno od 27. jula do 10. avgusta 2020. godine i u njemu je učestvovalo 1.889 ispitanika iz cele Srbije.

Da li i vi mahnito kupujete odeću, ko je kod vas u kući "gori", muškarci ili žene? Svoja iskustva ostavite u komentarima...

Kurir.rs/Tanjug