BEOGRAD - SPC i pravoslavni vernici u ponedeljak 12. oktobra obeležavaju praznik Svetog Kirjaka, u narodu poznatiji i kao Miholjdan.

Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela.

Srpska pravoslavna crkva 12. oktobra obeležava praznik svetitelja i velikog podvižnika hrišćanske vere Kirjaka Otšelnika koji je u narodu poznat i kao Miholjdan, vezan za smenu leta i jeseni.

Prema narodnom verovanju, posle Miholjdana nastupa prava jesen koja je kalendarski već uveliko počela. Oktobarski topli dani vezani za ovaj narodni i verski praznik poznati su kao Miholjsko leto.

miholjdan-foto-youtube-pt-2.jpg
Youtube Printscreen 

Prema narodnom verovanju, ljudi na Miholjdan ne treba obavljati kućne poslove, čistiti, spremati i slično.

Ovo verovanje se uvrežilo u narodu zbog toga što treba prvo posvršavati sve poslove napolju koji ne mogu da čekaju zimu i hladnoću.

Sveti Kirjak je rođen u Korintu krajem četvrtog veka i za života je smatran stubom hrišćanstva i uzorom monaških vrlina.

Čitajući Sveto pismo, veoma rano je počeo da se divi ustrojstvu spasenja ljudskog roda, a želja za duhovnim životom odvela ga je u Jerusalim, gde je stupio u manastir i dobio početna uputstva o monaškom životu.Boravio je u više manastira gde se, posvetivši se hrišćanskoj veri, i borio protiv jeresi.

Predanje kaže da je bio krupan i snažan čovek, iako je ceo život proveo u strogom postu. Pred kraj života boravio je u monaškoj obitelji Svetog Haritona, gde su monasi jeli jedanput dnevno, i to po zalasku sunca.

screenshot-3.jpg
Printscreen/Youtube 

Kirjaka su monasi poštovali kao iscelitelja i utešitelja bolesnih i nevoljnih. Poživeo je 109 godina i upokojio se 557. u pustinji gde je proveo starost i poslednje godine života.

U pravoslavnom kalendaru se na ovaj praznik pominje i osveštanje bazilike Svetog Mihaila u okolini Rima, što je i objašnjenje za naziv praznika.

(Kurir.rs/Wikipedia)