BRANISLAV TIODOROVIĆ GOST USIJANJA KURIR TELEVIZIJE: U Srbiji koronom zaraženo 1,7 miliona ljudi ne SAMO 35.000 (KURIR TELEVIZIJA)

Prevedeno na jezik laika, to bi značilo da je 1,7 miliona ljudi bilo u kontaktu sa virusom, premda detaljne studije Medicinskog fakulteta u Beogradu to tek moraju da potvrde. Najveći broj njih je imunološki reagovao brzo te i nisu imali nikakve simptome, ali su ipak bili prenosioci bolesti.

Takođe, dr Tiodorović u emisiji Usijanje otkriva i šta su istraživanja pokazala o vezi krvne grupe osobe i potencijalom za oboljevanje, zbog čega deca do uzrasta od deset godina neće biti vakcinisana čak ni kada vakcina bude dostupna, kao i zbog čega retko oboljevaju i imaju blage kliničke slike.

Dr Tiodorović je podsetio da se građani mogu nadati boljim danima tek kada se stekne kolektivni imunitet a njega neće biti pre vakcinacije ili široke prokuženosti, što nosi svoje rizike.

Vaš kolega Predrag Kon je rekao je da je između 15 i 20 odsto stanovništva u Srbiji već bilo u kontaktu sa virusom i steklo neku vrstu imuniteta, Da li je to moguće?

- Mogu se složiti sa kolegom, iako je on najverovatnije imao podatke za Beograd. Mislim da je ta brojka, odnosno procenat blizu realnosti, jer imali smo mnogo više onih koji su imali lakšu ili asimptomatičnu sliku, posebno kad su mladi u pitanju. I tada se organizam može lakše izboriti i stvoriti neku vrstu imuniteta. Kad pogledate razne ozbiljne naučne časopise i studije Imate raznih tumačenja, od onog da je daleko više oni koji su stekli imunitet, a ima onih koji kažu, evo vidite nekima nije uopšte ostao imunitet. Neko može ponovo da se inficira i oboli, ali to je retka situacija i mali broj, rekao je Tiodorović u "Usijanju" na Kurir televiziji i naglasio da bi broj onih koji se ispituju na kolektivni imunitet trebalo da bude veći.

Ali, ima toga da virus pronađe osetljivi organizam i napada ga. Očigledno da nije važan samo taj humoralni imunitet, već i ćelijski. Ima mnogo stvari koje treba naučno raspraviti i rasvetliti, a za to je potreban duži period.

Ni za grip ne znamo još uvek sve, iako se decenijama zna za grip , a mnogo je nepoznanica. Da li će pronaći organizam koji ne stvara uopšte imunitet, koji ne odgovara stvaranjem antitela na provokaciju neprijatelja virusa i taj organizami je prilično ugrožen.

Treba biti svestan da je veći procenat, mi smo imali studiju koju smo svi zajedno radili posle pandemije gripa i koja je pokazao slične rezultate objavljene ovim dosadašnjim istraživanjima rađenim za kovid. Beograd je na primer imao oko 7,8 posto stvorenog imuniteta od onih kod kojih je to testiranje rađeno, ili na primer da je bolji imunitet bio u istočnoj nego Zapadnoj Srbiji, Vojvodina je imala najniži.

To je vezano za imunološke osobine stanovništva. Naučnici su na primer objavili da je nulta grupa najotpotnija a najugroženiji i najteže oblike oboljenja dobijaju oni sa A, AB krvnom grupom.

Rađena je studija u junu koja je utvrdila da je kolektivni imunitet stečen kod 6,5 posto, a onda smo imali julski skok. Virus cirkuliše i ima skokove i padove.

Da li je talas ili pik to zapravo samo varijacija na temu. Možemo reći da je prvi talas bio mart-april, kad smo imali vrlo ozbiljnu situaciju, da je drugi bio juli koji je bio i najozbiljniji. Praktično imate talase koji se kreću, i to je prevod da bude prihvatljivo za javnost. Ono što mi radimo stručno su matematički modeli i grafički modeli, koji govore da smo mi smo očekivali, kao i cela Evropa ovaj treći udar ili talas do kraja godine.

Odnosno da ćemo imati novembar i decembar kao hladne mesece, dakle zimski period sa većom vlažnošću, koja odgovara virusu i zbog temperature, a i ljudi borave u zatvorenom prostoru. Znači, izloženiji smo nego u letnjim mesecima, mada nas je julski udar demantovao, ali desilo se to da smo tada imali više izvora infekcije, ono što mi zovemo virusonošama. Ljudi koji su bili mladi, pokretni, komunikativni, i samim tim je bilo više mladih među obolelima. Čim imate veći broj nosilaca virusa veća je i mogućnost prenošenja i zaražavanja.

Postavlja se pitanje da li je bilo potrebno uvođenje vanrednog stanja, a pogledajte zašto su sada Francuzi uveli vanredno stanje, ili Belgiju, Holandiju, nemačke pokrajine, Veliku Britaniju.

Mi moramo da budemo svesni da ne možemo celu Srbiju da stavljamo u isti kontekst, mora da se strogo prati svaka lokalna sredina. Kada donosite dluke donosite ih na osnovu podataka, ali ih donosite na osnovu ponašanja, discipline, poštovanja mera, organizacije zdravstvenog sistema, kako to sve funkcioniše, i od toga zavisi da li treba da se uvede nešto što se zove vanredno stanje ili situacija.

Vanrednu situaciju je dovoljno da proglasi ministar, a vanredno stanje je nešto mnogo ozbiljnije, to mora da omogući donošenje odluka da zatvarate škole, pozorišta, policijski čas, da ograničite kretanje ljudi. A sada nema potrebe. Nema potreba da to sada uvodimo, nema potrebe da za duži period, a tada je bilo opravdano. Zašto bismo sprovodili na primer rigorozne mere u Pirotu, Prokuplju, Somboru... Ali u ćemo u Beogradu morati da zavedemo ozbiljnije stvari.

Šta bi to značilo za Beograd?

To je najmnogoljudniji grad od dva miliona stanovnika, mnogo više se meša. Kad govorim o Beogradu govorim o tome kako se ponašamo u GSP-u, na splavovima, na žurkama...

Treba nam šire i obuhvatnije testiranje što znači da moramo obuhvatiti i kontakte. Najrizičniji su fakulteti i škole i ako brojka počne da raste treba razmišljati ne o zatvaranju već o onlajn nastavi.

Kako ćemo definisati koliko je mnogo zaraženih u Beogradu?

Škole su dobro organizovane, postoji jasna procedura, i to nije samo kod naša proceduta. Međutim. studente je mnogo teže kontrolisati nego škole gde je jasna procedura, zato apelujemo na profesore, nastavnike da nam se ne ponovi situacija iz jula. Nije isto 100 u Beogradu i 100 u Valjevu. Zato su stope oboljevanja adekvatnije za donošenje zaključaka.

Ono što je takođe važno je kako se ponašamo u gradskom saobraćaju i uopšte u tim komunikacijama, mislim da se to popravilo poslednjih dana, prema informacijama koje dobijam za Beograd, tako je i u Nišu i Novom Sadu...U manjim mestima je lakše pratiti, ali nemate dovoljno pripadnika inspekcije, komunalne policije.

Treći problem su veliki kolektivi u kojima je veći rizik nego u manjim kolektivima gde možete lakše da nadgledate sprovođenje mera.

Ko je tu odgovoran?

U velikim kolektivima kao što je Jura teže je sprovesti nadgledanje. Odgovoran je onaj ko organizuje rad kolektiva ako bukne zaraza. Zato je važno da vlasnik, poslodavac, onaj ko vodi posao, od šefa do direktora, obezbede radnicima da bezbedno rade u svojim firmama.

Da li znate da je neko za to odgovarao?

To znaju sanitarne inspekcija, zdravstvena inspekcija, pomoćnik ministra, a sada pozivam inspekciju rada da pojača kontrolu uslova za rad, jer ona je nadležna za radne organizacije. Ona ocenjuje uslove za rad, i mislim da oni to rade.

Ide sezona slava i to je bilo posebno osetljivo pitanje, šta biste vi savetovali?

Slave treba slaviti, tu dileme nema. Mi smo prepoznati u svetu po slavama, ali mislim da treba da se slavi u kući ili stanu, u porodičnoj atmosferi, ne po kafanama i restoranima. Obezbediti dovoljno prostora gostima, dezinfekciju ruku, moramo da shvatimo da je to neophodno, treba izbegavati ljubljenje. Maske na dovoljnoj udaljenosti nisu neophodne ni na slavama, a ako imate mnogo gostiju podelite ih u više dana. Sečenje kolača, sve ono što ide treba da bude sprovedena da se izbegne kontakt, da ne bude ljubljenja, moramo da shvatimo da je to neophodno.

Kakvu poruku nam šalju državni funkcioneri koji ne nose maske, grle se i ljube?

Ako me pitate da li treba na otvorenom da se nosi maska, ja ću da kažem ne, osim u nekom trenutku. Ako nema odstojanja i ljudi su zgusnuti ispod metar i po, treba maska. Za sada krizni štab ne razmišlja o obaveznom nošenju maski napolju, još uvek smo bolji nego naša bliža okolina. Zaslužna što smo bolji od zemalja u regionu i šire, je disciplina našeg stanovništva.

Vrlo je važno pitanje šta ćemo mi dalje da radimo, sada kada smo okruženi sa zemljama u kojima je sada buknula korona. Očigledno je da postoji "zamor materijala" stanovništva. Mi smo ušli u osmi mesec trajanja epidemije kod nas i to traje previše, to zamara ljude. Zato sam bio jedan od prvih koji je rekao dajte da damo ljudima malo kulture i sporta.

Mi ne možemo sada da spustimo rampu prema okolnim zemljama, jer bilo koja pandemija ili epidemija nije isključivo medicinski i zdravstveni problem već i ekonomski i socijalni i psihološki i politički. Ako sad zatvorite granice prema BiH, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji, mi smo to svesno uradili mi smo spustili zbog ekonomije, a bez ekonomije nema jačanja zdravstvenog sistema i jačanja zdravlja. Ali ne možete vi tim našim ljudima koji žive u tim zemljama da kažete, mogu Srbi da dođu a ostali ne mogu, to bi bila diskriminacija. Ali moramo da otvorimo četvoro očiju i pratimo da testiramo da pratimo.

Ova pandemija je i u nauci stvorila da se neki ponašaju kao u rijalitiju. I u nauci postoji potreba ljudi za samoisticanjem i svega toga što se ne zasniva uvek na stvarnim na naučno dokazivim podacima. Što se tiče prenošenja sada smo svesni da ono nije samo kapljičnim putem, već je to i putem vazduha.

Svetska zdravstvena vakcinacija saopštila da je teško moguće očekivati da će masovna vakcinacija biti pre 2022.

Ako dođe vakcina, čak idealno do kraja godine moraćemo da idemo po prioritetima. Starije osobe, hronični bolesnici. Deca ne, jer se smatra da deca do 10 godina nemaju razvijen taj receptor AC2 za kovid virus. Uvek postoje i izuzeci, ali načelno gledajući deca do 10 godina nemaju razvijen taj receptor da prihvatili taj virus koji uđe kroz disajne organe da bi dospeo u pluća i napravio lom. Ali treba napomenuti da ovaj virus pravi i druga sistemska oboljenja, na bubrezima, kardiovaskularnom sistemu, i nije samo respiratorni virus. Hrvati su zato doneli odluku da deca prva četiri razreda ne nose maske, a mi smo se zadržali da nose maske.

Epidemiolozi su u martu bili za nastavak školske godine, ali to nije urađeno zbog straha kod roditelja.

Ove vakcine koje se pominju, niko od njih ne pominje da ona štiti starije osobe, i moramo tu još da čekamo. Zato nije bitno čija je vakcina već koja je najsigurnija i da nema neželjenih reakcija. Vrlo je važno da dobijemo dobru, bezbednu vakcinu kojoj će ljudi da veruju.

Ima zrak nade, objavljen u jednom časopisu, da jedna grupa američkih naučnika je našla da je moguće da vakcina štiti i i one preko 55, pa i više.

Kako tumačite nagli skok broja obolelih u Beogradu?

Ogromna većina građana se ponaša odgovorno. Ali, inat su iz izmislili Srbi. Broj povećanog broja zaraženih u Beogradu je jer uvek postoji određen posto koji nije disciplinovan. Imate nečega na šta ljudi reaguju sa poverenjem ili nepoverenjem, rekao je epidemiolog.

Tiodorović je rekao i da pozdravlja predloge koje je uputilo Udruženje građana "Ujedinjeni protiv kovida" i njihovih potpisnika.

Oni su rekli nosite maske, držite rastojanje, dezinfekcija. Pa mi se slažemo, u tome smo jedinstveni", objasnio je. Tiodorović je naglasio da se posebno slaže sa onima koji su bili u kovid centrima, koji su radili, iskusili sve strahote i zarad borbe žrtvovali sopstveno ili zdravlje svoje porodice. Ono sa čime ne može da se složi, kako je dodao, jesu oni koji su izbegavali da budu u kovid centrima, a među njima ima profesora fakulteta.

Ako neko prvo treba da uđe u kovid centar to su profesori, direktori, šefovi, načelnici..., zaključio je dr Tiodorović uz poruku da uvek želi da razgovara sa epidemiolozima iz Udruženja koji su dali niz predloga za borbu protiv epidemije koronavirusa u Srbiji.

Da li je teorija o svesnom izlaganju virusu opasna?

Da veoma je opasno. Nema dileme, postoji ta teorija izlaganja., pustiti prirodni proces. Znači ne treba da se vakcinišemo. Pustiti da virus radi šta hoće je pogubno. Nemam dileme da pričam sa antivakcinašima o tome.

(Kurir.rs)