REŠENA MISTERIJA KORONE: Evo zašto drastično raste broj zaraženih, a broj umrlih opada

U zemljama koje su sinonim za korona horor - Italiji, Španiji, Francuskoj - inficiranih je dnevno desetine hiljada, ali umire daleko manje ljudi nego u prvom talasu. I Srbija, koja u trećem talasu obara rekord po broju zaraženih, ima daleko manje umrlih nego u julu

Ipak, oni ističu da se ova statistika vrlo lako može pogoršati za dve-tri nedelje jer smrtnost obično kasni za porastom zaraženih. A i to velikim delom zavisi od nas samih. Prema grafikonima sa sajta Svetske zdravstvene organizacije (SZO), primetno je da je u drugom talasu znatno veći broj zaraženih, ali je smrtnost neuporedivo manja nego kada je korona došla u Evropu. Većina evropskih zemalja je sada u drugom talasu, dok je Srbija ušla u treći jer je kod nas drugi, najjači talas bio julu i tada je najviše pacijenata i umiralo.

U Italiji je, primera radi, prema podacima SZO, najveći broj zaraženih u prvom talasu zabeležen 22. marta - 6.557. Međutim, još svi pamte jezive scene vojnog konvoja koji odvozi preminule, kao i pune mrtvačnice jer je samo šest dana kasnije bila rekordna 971 žrtva. Najgori dan po broju zaraženih zabeležen je juče - 15.199, dok je rekord po umiranju u drugom talasu 127 žrtava.

Španija, koja je upravo prešla milion zaraženih dosad, rekord po dnevnom broju inficiranih oborila je u drugom talasu - 16.509, ali po broju žrtava još 30. marta, kada ih je bilo 888, što je daleko više od najvećeg broja u drugom talasu - 130, koji je registrovan 30. septembra. Iako je Francuska dnevno beležila u drugom talasu i više od 32.000 zaraženih, najviše umrlih bilo je 21. oktobra - 261 pacijent, dok je u prvom talasu, sa maksimum od 7.500 zaraženih, dnevno umiralo i više od 2.000 ljudi.

Srbija takođe beleži rekorde po broju zaraženih. U sredu je registrovano čak 512 novoobolelih, što je najveći broj od početka epidemije, a bila je jedna žrtva. Od 6.715 testiranih juče je 416 bilo pozitivno. Na respiratorima su 24 pacijenta.

Klinička slika

Dr Marija Zdravković, direktorka KBC Bežanijska kosa, kaže za Kurir da je za ovakvu statistiku zaslužna kombinacija faktora.

- Ljudi su počeli da rade na ličnoj izgradnji imuniteta, pa mnogo više nas sada pije vitamin C, D, cink... Verovatno se više i sprovode mere zaštite, pa se unosi manja količina virusa, što utiče na težinu kliničke slike. Osim toga, ljudi se ranije javljaju lekaru, ne čeka se više 10 dana da se bolest razbesni, pa ranije i dobiju terapiju - ističe dr Zdravković i dodaje da se danas i korona brže dijagnostikuje.

S tim je saglasan i prof. dr Žarko Ranković, infektolog, koji kaže za Kurir da je jedan od bitnih razloga i to što je zdravstveni sistem stekao iskustvo u lečenju najtežih pacijenata.

- Takođe je jako bitna stvar to što sada imamo najviše obolelih u starosnoj grupi između 20 i 40 godina, a smrtnost je, poznato je, najveća kod starijih ljudi. Srećom, oni su mnogo odgovorniji i bolje se štite. Smrtnost kod nas je podiglo i zaražavanje štićenika domova za stare, pre svega u Nišu - istakao je dr Ranković i dodao da bi stopa smrtnosti mogla da se promeni:

- Važno je da čuvamo osobe starije od 65 godina i hronične pacijente, ali isto tako je važno da se svi pridržavamo mera, jer niko ne zna kako će njegov organizam reagovati. Ne treba zaboraviti da smo imali i mlade ljude u odličnoj fizičkoj formi koji su umirali.

Kurir.rs, Ružica Kantar/ Foto: Zorana Jevtić