MNOGO VEĆE ZLO OD GRIPA: Epidemija smrtonosnog virusa može preko noći da nam zakomplikuje borbu protiv kovida

Tokom prošle godine u Srbiji je zabeležen značajan pad broja vakcinisanih protiv malih boginja, zaušaka i rubeola (MMR vakcina) što bi moglo ozbiljno da zakomplikuje aktuelnu epidemiološku situaciju.

Epidemiolog i specijalista za imunizaciju prim. dr Tomislav Radulović smatra da ovaj pad obuhvata MMR vakcinom u 2019. nije beznačajan.

- Male boginje spadaju u bolesti koje se najlakše prenose. Zbog toga je potrebno više od 95 odsto vakcinisanih. Za druge bolesti je dovoljan obuhvat i do 70 odsto da se stvori kolektivni imunitet. U slučaju malih boginja teško je stvoriti kolektivni imunitet sa manje od 90-95 odsto vakcinisanih - kaže Radulović.

Podvlači da su male boginje izuzetno ozbiljno oboljenje.

- Na 1.000 obolelih dešava se jedan do dva smrtna slučaja dok će nekoliko slučajeva imati doživotna mentalna ili motorna oštećenja. Između 10-15 odsto obolelih dobiće gnojno zapaljenje srednjeg uha, a pet-šest odsto imaće zapaljenje pluća - ističe Radulović.

Ipak, ne očekuje da će pad broja vakcinisanih izazvati epidemiju malih boginja.

- Još nema dovoljno inficiranih koji bi bili okidač za epidemiju. To može da se desi kod nekih grupacija gde ima prilično nevakcinisanih, recimo, kod naših Roma. Prošla epidemija je krenula tako - podseća epidemiolog.

Antivakcinalni lobi

Do 2013. godine broj vakcinisanih MMR-om u Srbiji je iznosio više od 90 odsto, ali se u naredne četiri godine kretao između 81-85 odsto. Zbog toga smo se tokom 2017-2018. godine suočili sa najvećom epidemijom morbila u 21. veku.

To je bila posledica snažnog uticaja antivakcinalnog lobija i brojnih teorija zavere koje su ulile strah u kosti ljudima i izazvale nepoverenje, pre svega u MMR vakcinu. Ovo cepivo je u primeni gotovo 50 godina, a postalo je ozloglašeno nakon dovođenja u vezu sa autizmom.

- Poslednjih godina u svetu je urađeno više stotina studija koje dokazuju da MMR vakcina ne može da dovede do autizma. Prosto, autizam se obično otkriva oko prvog rođendana deteta, a upravo se prva doza MMR vakcine prima sa navršenom prvom godinom, te se zbog toga povezuje, ali je nauka to davno odbacila - napominje Radulović.

Dodaje da su najbolje atenuirane žive vakcine, kakva je MMR, te dve doze daju gotovo doživotni imunitet kod 97 odsto vakcinisanih.

- Onaj ko je nevakcinisan i dođe u kontakt sa malim boginjama ne može da izbegne ozbiljnu kliničku sliku. Ne vakcinišu se samo ona deca koja imaju izričite kontraindikacije, pre svega imunodeficijentne osobe ili pak oni koji su alergični i pokazuju takozvanu anafilaktičnu reakciju na neku od komponenti vakcine - kaže Radulović.

Udruženi kovid i morbile

Epidemiolog Radulović kaže da je teško dati odgovor šta bi se desilo ako se dete koje ima male boginje u isto vreme inficira kovidom, ali sigurno da bi došlo do ozbiljnijih komplikacija.

- Deca koja se zaraze kovid infekcijom imaju blažu kliničku sliku jer im je imuni sistem dobar. Međutim, male boginje obaraju imuni sistem. Ako bi dete imalo male boginje i desi se koinfekcija sa kovidom, to bi verovatno dovelo do novih komplikacija. Svakako, oni koji imaju udružene bolesti imaće oštećen imunitet, te će borba biti otežana - objašnjava Radulović.

Blizu 6.000 obolelih i 15 umrlih

Nakon 20 godina, prvi smrtni ishod od malih boginja u Srbiji zabeležen je u decembru 2017. godine. Do kraja aprila 2018. godine prijavljeno je još 14 smrtnih ishoda.

Prema podacima Instituta "Batut" od oktobra 2017. do avgusta prošle godine u Srbiji je registrovano 5.798 slučajeva malih boginja. Većina njih (94 odsto) nije bila vakcinisana, najmlađa obolela osoba bila je stara 15 dana, a najstarija je imala 71 godinu.

Poslednji slučaj malih boginja u Srbiji zabeležen je u Boru u junu prošle godine.

(Kurir.rs/Blic/Foto:EPA/Georgi Licovski)