U TREĆEM TALASU ZDRAVI ZAVRŠAVAJU NA RESPIRATORU! Intervju, Dr Radmilo Janković: Sada su najugroženiji ljudi od 50 do 70 godina
Na mehaničkoj ventilaciji su pacijenti starosti između 50 i 70 godina, koji nisu imali nikakve pridružene bolesti. Korona i dalje počinje kao bolest pluća, a napada sve organe
Povećava se broj kovid pacijenata koji zahtevaju intenzivno lečenje i kiseoničku potporu, a u KC Niš već 13 ih je na respiratoru. Dok smo na vrhuncu prvog talasa, u martu i aprilu, uglavnom imali pacijente od 50 do 70 godina, pa i starije, i dosta njih s hroničnim bolestima, a u drugom, u julu, dosta mladih, sada imamo najviše pacijenata starosti od 50 do 70 godina koji nemaju značajnije komorbiditete, to jest pridružene bolesti. Najmlađi pacijent na mehaničkoj ventilaciji je iz Niša i ima 46 godina.
Zdravi su zbog korone završili na respiratoru, i to je karakteristika ovog trećeg talasa/pika?
- Da, tako je. Uglavnom su pre korone bili zdravi. To su ljudi srednjeg ka starije životnom dobu, od 50 do 70 godina, i najviše ih je s krajnjeg juga - iz Vranja, Preševa i Bujanovca. Čak 90 procenata njih i na respiratoru i u jedinici intenzivne nege su te starosne strukture. Ne verujem da su se oni direktno inficirali, već će pre biti da su mlađi prenosioci, a da ovi ljudi ozbiljnije obolevaju.
Dakle, mladi su superprenosioci?
- Oni su trenutno glavni problem u državi. Oni raznose virus. I njihovo kretanje, popodnevno, večernje. Tu ne mislim na škole, pa čak ni na fakultete, već na to što mladi virus donose posle večernjih okupljanja.
Korona i dalje razara čitav organizam?
- Nema nikakvih nagoveštaja da će biti drugačija klinička slika pacijenta u intenzivnoj u odnosu na onu u prethodna dva pika. To je klasična slika jedne sistemske bolesti koja počinje kao bolest pluća i pacijente dovodi kod lekara upravo zbog nedostatka daha. Ali onda se razvija kao sistemska bolest koja napada bubrege, jetru i ostale vitalne organe. I na kraju, smrtni ishod nikad ne nastupa samo zbog insuficijencije pluća, već zbog sistemskog karaktera bolesti.
Imate li i sada pacijente s respiratora na dijalizi?
- Već dva su na dijalizi, što znači da su im bubrezi otkazali.
Ovo je tek početak trećeg talasa. Kada očekujete najveću navalu?
- Iznenađuje me što broj zaraženih, ne samo u Nišu nego na celom jugoistoku Srbije, nije toliko veliki kao u martu i aprilu, pa i u julu i avgustu. U martu i aprilu imali smo najviše pacijenata iz Niša, a u julu i avgustu iz drugih mesta južne Srbije, iz Kosovskog Pomoravlja, Vranja, Preševa, Bujanovca...
Hoćete da kažete da je jug Srbije stekao kolektivni imunitet ili samo kasni za Beogradom i Vojvodinom, kako to tvrdi profesor Tiodorović?
- Smatram da samo kasni i da će svakako taj talas doći i kod nas. Trenutno smo i više nego stabilni. Imamo 90 kovid pacijenata, popunjenost nam je malo veća od 30 odsto jer je trenutno spremno 240 mesta. Intenzivna nega nam je malo više popunjena, 35-40 odsto. Ukoliko bude velika navala i veliki udar, možemo da oslobodimo i pet puta više kapaciteta. Kod nas je problem što moramo da budemo i crvena i zelena bolnica i što nema nijedne druge velike tercijarne ustanove koja je zelena bolnica. Znači, nama stižu i teški kovid slučajevi, kao i svi drugi, to jest oni s politraumama, koji su za teške operacije... Problem nam je da u kapacitete koje imamo, a to je 1.530 kreveta, smestimo i „zelene“ i „crvene“, i porodilje i decu.
Ako KC Niš ima 1.530 kreveta, znači da neko mora da trpi. Ko?
- Uspeli smo da se organizujemo i kao zelena i kao crvena bolnica. Od juče smo opet prešli na drugi režim rada - samo hitni slučajevi. Ali to znači da radi onkološka hirurgija, karcinomi ne čekaju na operaciju, zračenje, konzilijume ni hemioterapiju. Dijaliza ide bez problema. Imamo odvojene „zelenu“ i „crvenu“ radiologiju, pa su magnet, skener i sve ostalo podeljeni. Međutim, 20 anesteziologa u intenzivnoj nezi od juče nisu u operativnom programu.
Pa ko onda čeka?
- Čekaju, recimo, operacije žučne kese, kile, sve one koje se mogu odložiti.
I kad očekujete vrhunac ovog trećeg talasa?
- Trenutno ne deluje da ćemo dostići mart i april. Ali, ako se broj bude povećavao svuda u Srbiji, to će se sliti i ovde. Po ovim brojkama nećemo biti puni sigurno još jedno nedelju dana.
Kurir / J. S. Spasić
Foto: Ana Paunković
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore