ISKUSTVA OBOLELIH IZ KLINIKE DRAGIŠA MIŠOVIĆ: Ovo je pakao! Kao riba na suvom boriš se za vazduh

Za pet sekundi, nakon što se skineš s kiseonika, počinješ da škripiš, priča dr Nebojša Krstić, samo jedan od mnogobrojnih pacijenata u KBC „Dragiša Mišović“, gde borba s koronom ne prestaje od marta i gde lekari, sestre i svi među tim zidovima vode tešku bitku za svaki život i dah

- Prve simptome sam dobio na poslu, na dežurstvu. Temperatura s bolovima u kostima, a posle sve po redu... Testirao sam se. Pozitivan. Dva dana u bolnici u Vranju, pa sam prebačen u „Mišović“ na intenzivnu negu - priča dr Krstić. Više se plašio za suprugu, koja je takođe zaražena, nego za sebe. Srećom, ona je prošla bezbolno:

- Ja sam završio na intenzivnoj. Na kiseoniku 24 sata. Od 15 do 17 litara... O beskrajnim satima u bolnici ne želim ni da mislim...

On je, srećom, ključnu bitku dobio i spremao se kući, da vidi unuke, koji su mu najviše nedostajali.

Mnogim pacijentima u „Mišoviću“ borba tek predstoji. Blok B, gde je oko 80 kreveta i 22 postelje za najteže pacijente, popunjen je. Na intenzivnoj nezi sablasna tišina. Pištanje respiratora i tihi govor užurbanih sestara. Deo pacijenata je na invazivnoj intubaciji, uspavani kako bi lakše podneli bol. Ipak, njihova lica, ozbiljna i bezizražajna, nagoveštavaju borbu. Kao i oči pacijenata koji su na neinvazivnoj mehaničkoj ventilaciji. S vakumiranom maskom preko lica. Svesni. Kod njih se, ipak, vidi i strah.

- Mesta! Sestro! Hitno! - viče jedan od lekara dok zajedno s kolegama trčeći gura krevet s pacijentom. Muškarac, srednjih godina, mokar od znoja, otvorenih usta, polusvestan, ali s jasnim izrazom panike na licu, pokušava da dođe do daha. Apsolutnu tišinu zamenio je žamor glasova i užurbanih pokreta. Za nepun minut, pacijent je bio prikačen na kiseonik.

Ovo se često dešava, objašnjava Nataša Bogunović, glavna sestra KBC „Dragiša Mišović“. U intenzivnu dolaze pacijenti „u pogoršanju“.

- Stavili su mu fejs masku i sada ga stavljaju u prone položaj (ležanje na stomaku). Ulažu sve napore da odlože stavljanje na respirator - objašnjava Bogunovićeva.

Novi pacijenti stalno pristižu, kaže dr Tatjana Milošević, načelnica odeljenja pulmologije, a posebno zabrinjava to što su u prvom i drugom talasu, bar ovako na početku, to bili dosta mlađi pacijenti - između 20 i 40 godina. Sada, veliki broj njih ima preko 65 godina.

- Broj zaraženih zabrinjavajuće raste. Ne znamo koliko će njih imati tešku kliničku sliku. Već sada imamo raznovrsnu patologiju i dosta teških pacijenata. Imamo one koji su razvili bubrežnu insuficijenciju, pacijente koji se inače dijaliziraju, dosta dijabetičara i pacijenata s drugim hroničnim bolestima... Prvih nekoliko dana bolesti većina bolesnika nije u tako teškom stanju, ali pogoršanje počinje između sedmog i desetog dana. Što je pacijent stariji, što ima više komorbiditeta, očekujemo i težu kliničku sliku - kaže dr Milošević. Ona upozorava da sezona respiratornih infekcija inače traje do maja meseca i da u tom periodu ima vrlo mnogo bakterijskih upala pluća. Šta će se desiti u sudaru s koronom i kada će biti novi pik, dr Milošević kaže da u velikoj meri zavisi od nas:

- Kada bi ljudi samo malo više vodili računa - da nose maske i peru ruke, sve bi bilo drugačije i svima bi nam bilo mnogo lakše.

Njen siguran glas nadjačava zvuk respiratora, a dok zdravstveni radnici u skafanderima trče od pacijenta do pacijenta, odlazimo pitajući se: „Zar je toliko lako i zašto je to toliko teško?!“

Ružica Kantar