Istraživači u Arizoni, sa srpskim naučnikom Jankom Nikolićem Žugićem na čelu, otkrili su da se antitela nakon preležane infekcije koronavirusom u organizmu zadržavaju mnogo duže nego što se pre mislilo

Građani koji su preležali koronavirus stiču visokokvalitetna anitetala, a samim tim i dugoročniji imunitet na ovaj virus, koji traje najmanje pet do sedam meseci, pokazala je najnovija studija naučnika s Medicinskog fakulteta Univerziteta Arizona u Tusonu u SAD, u kojoj je jedan od glavnih istraživača bio i Srbin prof. dr Janko Nikolić Žugić.

Naučnici su sproveli studiju na oko 6.000 ispitanika kako bi proučavali proizvodnju antitela nakon zaraze SARS-CoV-2.

- Izražene su mnoge zabrinutosti da imunitet na kovid 19 nije trajan. Koristili smo ovu studiju da istražimo to pitanje i utvrdili smo da je imunitet stabilan najmanje pet meseci. Jasno vidimo da se visokokvalitetna antitela i dalje proizvode pet do sedam meseci nakon infekcije SARS-CoV-2 - rekao je Dipta Batačarja, profesor Medicinskog fakulteta, a prenosi sajt Futurity.org.

Prema rečima našeg naučnika i šefa odeljenja za imunobiologiju dr Janka Nikolića Žugića, u studiji su praćeni nivoi antitela tokom nekoliko meseci kod ljudi koji su bili pozitivni na koronu.

- Kad virus prvi put zarazi ćelije, imunološki sistem koristi kratkotrajne plazma ćelije koje proizvode antitela da bi se odmah borio protiv virusa. Ta antitela se pojavljuju u testovima krvi u roku od 14 dana od infekcije. Druga faza imunološkog odgovora je stvaranje dugovečnih plazma ćelija, koje proizvode visokokvalitetna antitela koja pružaju trajniji imunitet - rekao je koautor studije dr Nikolić Žugić i dodao da je njegov tim od 30. aprila do sada testirao skoro 30.000 ljudi na prisustvo antitela.

Istraživači misle da su se ranije studije koncentrisale samo na proizvodnju antitela iz početnih infekcija, što je rezultiralo zaključkom da nivo antitela pada veoma brzo nakon ozdravljenja i da se zato mislilo da građani imaju samo kratkoročni imunitet nakon preležanog virusa.

DR ANA GLIGIĆ

Još rano za zaključke

foto: Foto: Printscreen/Prva

Virusolog dr Ana Gligić kaže da će se pravi podaci za pojavu i trajanje antitela znati tek s protokom vremena.

- Po mom iskustvu, količina i trajanje antitela zavise od metoda koje upotrebljavate. Naučnici imaju najbolju nameru, ali se sve radi u žurbi jer je prioritet zaustaviti pandemiju. Tek nakon četiri godine od pojave variole vere kod nas smo dobili precizne podatke, koji su i sada od velike koristi naučnicima u istraživanju i ove pandemije, ali prosto mora da prođe određeno vreme - rekla je čuvena dr Gligić za Kurir.

PROF. DR TANJA JOVANOVIĆ

Otkrili stvaranje dugotrajnih antitela

foto: Screenshot

Virusolog prof. dr Tanja Jovanović, prodekan za redovnu nastavu Medicinskog fakulteta u Beogradu, ocenjuje za Kurir da je ovim radom dokazano postojanje dugotrajnog imunskog odgovora na kovid.

- Oni su otkrili da se na početku infekcije sintetišu antitela niskog afiniteta, i to na S1 subjedinicu najpovršnijeg virisnog antigena. S1 subjedinica poseduje mesto koje omogućava virusu specifično vezivanje za receptor. Ona su važna na početku infekcije i znatno smanjuju mogućnost virusa da napadaju, odnosno inficiraju druge ćelije. Ova antitela se brzo gube, po završenom poslu, i zamenjuju visokoafinitetnim humoralnim odgovorom na S2 subjedinicu, koja su dugoživeća i koja štite od ponovne infekcije - objasnila je dr Jovanović.

Kurir.rs/ Jelena Pronić Foto: Shutterstock