Farmaceutski gigant Fajzer plaćao je i davao poklone državnim doktorima i zdravstvenim radnicima u Istočnoj Evropi, Bliskom istoku i Kini, da bi uticali na regulatorna odobrenja, odluke o nabavkama, recepte, kao i da bi se izbeglo carinjenje

VAŠINGTON - Farmaceutski gigant Fajzer optužen je u SAD da je platio milione dolara mita za dobijanje poslova u zemljama istočne Evrope, među kojima je i Srbija.

Kako navodi Blumberg, novac je plaćan lekarima i drugim zdravstvenim zvaničnicima u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj, Češkoj, Italiji, ali i u Rusiji, Kazahstanu i Kini.

Ministarstvo pravde SAD podnelo je tužbu protiv kompanije Fajzer i njene kćerke firme Vajet, a ove dve kompanije su se saglasile da plate ukupno 60,2 miliona dolara kazne da bi se povukle optužbe.

Prema navodima Ministarstva pravde SAD i federalne Komisije za hartije od vrednosti, farmaceutski gigant Fajzer je u periodu od 2001. do 2007. godine plaćao i davao poklone državnim lekarima i zdravstvenim radnicima u istočnoj Evropi, na Bliskom istoku i u Kini, da bi uticali na regulatorna odobrenja, odluke o nabavkama, recepte, kao i da bi se izbeglo carinjenje.

U delu prijave američke Komisije za hartije od vrednosti koji se odnosi na Srbiju navedeno je da je za plasman proizvoda kompanije u Srbiji i Crnoj Gori bila zadužena kompanija "Fajzer HCP Srbija", čiji je predstavnik platio put na konferenciju u Čileu jednom lekaru iz državne službe.

U zamenu je zatražio saglasnost lekara da njegovo odeljenje poveća upotrebu i kupovinu proizvoda kompanije "Fajzer".

Uprava srpskog odeljka Fajzera je ubrzo otkrila nedozvoljeni dogovor i otpustila svog predstavnika za prodaju, ali je i dalje sprovodila dogovor, jer je doktor zapretio da će razotkriti ceo slučaj i objaviti informacije koje bi negativno uticale na reputaciju Fajzera, navodi se u prijavi.

Dodaje se da su isplate vršene bez znanja ili odobrenja zvaničnika Fajzera, ali da su nesređene poslovne knjige i podaci firmi koje su radile za Fajzer sređivani u finansijskim izveštajima samog Fajzera.

Tužioci su pristali da odlože krivični postupak za dve godine, ako Fajzer bude nastavio da sarađuje i ako bude preduzeo korake da se to ispravi, navodi Blumberg, i dodaje da ceo dogovor mora da potvrdi američki federalni sud.

U Lekarskoj komori Srbije ističu za beogradske medije da će, ukoliko dobiju informacije, ispitati ovaj slučaj i pokušati da utvrde o kom lekaru se radi i da li je eventualnim dogovorom prekršio lekarsku etiku.

Ministarstvo nema saznanja da je "Fajzer" plaćao lekare

Ministarstvo zdravlja navodi da nema saznanja o tome da je farmaceutska kompanija "Fajzer" plaćala lekare u Srbiji kako bi povećala prodaju svojih lekova i da im se nijedan organ u vezi s tim nije obraćao. U saopštenju se podseća da su Pravilnikom o oglašavanju leka i medicinskog sredstva iz oktobra 2010. godine utvrđeni uslovi pod kojima se obavlja oglašavanje leka, odnosno medicinskog sredstva. Navedenim Pravilnikom utvrđeno je da stručna javnost, odnosno zdravstveni radnici koji propisuju lekove, ne smeju tražiti niti primati bilo kakvo materijalno ili nematerijalno davanje kao podsticaj za propisivanje, izdavanje, nabavku, odnosno potrošnju lekova.

Pravilnikom o uslovima, kriterijumima, i merilima za zaključivanje ugovora sa davaocima zdravstvenih usluga i za utvrđivanje naknade za njihov rad za 2011. i 2012. godinu regulisano je da davalac zdravstvenih usluga nema pravo da u okviru radnog vremena koje je određeno za pružanje ugovorenih zdravstvenih usluga, organizuje promocije lekova, preparata i terapijskog režima iz proizvodnog programa farmaceutskih kompanija, kao i da organizuje druge vidove promocija poslova i usluga koje se ne obezbeđuju iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, podseća se u saopštenju.

Portparol Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije (ALIMS) Aleksandar Tucović kazao je da kompanija "Fajzer" u Srbiji ima registrovanih oko 106 lekova i da predstavništvo te kompanije nikada nije sponzorisalo bilo kakve aktivnosti ALIMS-a, niti njene stručnjake.