Roditelji, braća i sestre ili oni koji sumnjaju u svoje poreklo, podneli su ukupno preko četiri viša suda u zemlji 684 predloga da se utvrdi status novorođenčadi za koje se veruje da su nestala u porodilištima. Rok za predaju predloga u slučajevima tzv, nestalih beba istekao je 3. novembra, a sudovi su već obavili prve razgovore sa nekim predlagačima.

Najviše predloga stiglo je beogradskom Višem sudu, a najmanje novosadskom. Prema rečima portparola Višeg suda u Novom Sadu Jelene Ostojin, oni su zapremili 105 predmeta i u toku je prikupljanje dokumentacije-

- Dvoje sudija je prošlo obuku za rad u ovim slučajevima. Još nije zakazano prvo ročište, očekujemo ga početkom godine - kaže Ostojin.

Tatjana Tešić, koordinator za medije Višeg suda u Beogradu, objašnjava da se pred ovim sudom nalaze 333 predmeta sa ovom tematikom i oni su u fazi prikupljanja dokaza. U međuvremenu u pojedinima je već bilo ročišta, ali nema finalne odluke.

- U Višem sudu u NIšu ukupno je predato 106 predmeta, u dva su doneta rešenja o mesnoj nenadležnosti, u jednom je predlog povučen, ostali su nerešeni - kaže portparol Irena Gušić.

A kakva je tačno procedura kada su u pitanju sudski slučajevi nestalih beba, objašnjeno je i u kragujevačkom Višem sudu, u kome je predato 140 predloga.

- Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece stupio je na snagu 11. marta, a postupajuće sudije dobile su licencu 5. avgusta, otkad se i postupa u ovim predmetima - kaže sudija Ivana Obradović.

Komisija još nepotpuna

Goran Filipović iz Beogradskog udruženja roditelja nestalih beba i sam je podneo predlog sudu i čeka saslušanje.

On je ujedno i član Komisije, koja je formirana po istom zakonu, ali još nije počela sa radom, budući da nisu izabrani predstavnici ministarstva pravde, zdravlja i rada. On očekuje da će Komisija, koja bi, kako kaže, trebalo da pomogne u sudskim postupcima, početi da radi pre nego što se ti postupci okončaju.

Roditelji kao predlagači Višem sudu dostavljaju predlog za utvrđivanje činjenica o statusu novorođenog deteta, sud predlog dostavlja nadležnoj policijskoj upravi MUP-a, a potom od bolnice u kojoj je dete rođeno traži kompletnu dokumentaciju o porodilji i bebi.

Dopisom od nadležnog groblja traži podatke da li je dete tu sahranjeno, a od Matične službe podatke o rođenju i smrti. Nakon toga zakazuje ročište. Kragujevački Viši sud je u većini ovih predmeta zakazao i održao ročište za saslušanje predlagača, posle čega se, po potrebi, zakazuju i ročišta za saslušanje svedoka, ako su predloženi.

Viši sud, takođe, nalaže MUP-u da sprovede istražne radnje i o tome sudu dostavi izveštaj. Po zakonu, postupak u ovim predmetima je hitan.

Kurir.rs/Novosti

Foto Shutterstock