RE-SET EKONOMIJA O NACIONALNIM BRENDOVIMA: Potrošač je kralj, on diktira! Vi ste Daljeviću s tim Titom napravili šou! (KURIR TV)

Adria Media Group u saradnji sa Privrednom komorom Srbije organizuje RE-SET SUMMIT u periodu od 16 - 27. novembra, koji obuhvata osam onlajn konferencija. Bavimo se regionalizacijom, zelenom ekonomijom, inovacijama i lokalizacijom, digitalitacijom i turizmom.

OTVORENO O PRIVREDNOM RASTU U 10 ČASOVA

1. Koje industrije će imati zamah u narednom periodu?
2. Potencijali Privrede, nakon proteklog perioda?
3. Koje su prednosti tržišta Srbije za nove Investicije?

Sagovornici su:

Tomas Šib, ambasador, Ambasada Savezne Republike Nemačke u Republici Srbiji, a moderator je Ljubiša Ivanović, novinar i voditelj emisije Usijanje, Kurir TV

Potom sledi uvodno obraćanje ministarke privrede Anđelke Atanasković.

Ambasador Šib: Dugoročne posledice korone na ekonomiju još su nepoznanica

Prvi sagovorenik današnjeg izdanja re-set samita bio je nemački ambasador u Srbiji Tomas Šib koji je na samom početku naglasio da su dugoročne posledice korone na ekonomiju još su nepoznanica, posebno u trenutku kada se čitav svet bori i sa klimatskim promenama. On je dodao da sa sadašnjeg stanovišta može da kaže je Nemačka uradila dobar posao kad se govori o kovidu i ekonomiji, a istovremeno je odao priznanje i Srbiji i pohvalio njen odgovor na kovid krizu. On je dodao i da srpska ekonomija napreduje izuzetno dobro i da je njena perspektiva pozitivna te izdvojio izuzetno kvalifikovanu radnu snagu, zatim povezanost sa EU tržištem i atraktivne uslove za poslovanje.

On je za Nemačku rekao, kad je reč o zelenoj ekonomiji, da njegova zemlja insistira na procesu dekorbanizacije u privredi, zatim povećanju e-mobilnosti - ulaganju u električna vozila i izradu stanica na kojima automobili na struju mogu da se pune.

Uvodno obraćanje ministarke Atanasković

- Nalazimo se u izazovnim vremenima ali svi ekonomski pokazatelji govore da je Srbija na dobrom putu i da spada u red zemalja koje pokazuju veću otpornost na globalnu krizu - rekla je ministarka Anđelka Atanasković dodajući da i u ovim kriznim vremenima interesovanje stranih investitora za Srbiju nije opalo pa tako očekujemo da strane direktne investicije bud u iznocu većem od dve milijarde evra.

- Investitori danas prepoznaju da je Srbija danas dobro mesto za razvoj biznisa sa dobrim ekonomskim ambijentom i političkom stabilnošću, rekla je ministarka.

PANEL 1: PRIVREDNI RAST-DOMAĆE I STRANE INVESTICIJE

10.30 - Šansa za brži rast ekonomije su: digitalizacija, podsticanje izvoza, promena lanaca snabdevanja ka bližim tržištima/Podsticanje inovacija i digitalne transformacije u cilju rasta zaposlenih/Fokus na saradnji sa lokalnim privrednicima u lancu snabdevanja

Panelisti prvog panela su:

Katarina Obradović Jovanović, pomoćnik ministra, Ministarstvo privrede

Radoš Gazdić, direktor, Razvojna agencija Srbije

Andrija Vuković, finansijski direktor, MK Group

Saša Ćoringa, generalni direktor kompanije Continental Automotive Srbija

Moderator je dr Ivan Nikolić, direktor za naučnoistraživački razvoj Ekonomskog instituta.

Prva se učenicima obratila pomoćnica ministarke privrede Katarina Obradović Jovanović rekavši da se ona konkretno bavi malim i srednjim preduzećima i istinski veruje da baš ona treba da iskoriste šansu u povezivanju sa velikim preuzećima i investitorima. Njima je vremenom počelo da se posvećuje sve više pažnje a analize pokazuju da je čak 4 milijarde dinara usmereno na njih u proteklom periodu u vidu podsticaja.

- Ja bih istakla program koji od 2013. sprovodimo sa poslovnim bankama gde obezbeđujemo 25 odsto nepovratnih sredstava, 5 odsto klijenti a 70 odsto banke - kaže ona i dodaje da su to krediti usmereni ka novim investicijama. Pošto je procedura brza i laka, za ovaj program vlada veliko interesovanje. Sličan program ostvaruje se i sa Fondom za razvoj a usmeren je na izgradnju novih objekata.

Ona je naglasila da Srbija nisu samo Beograd i Novi Sad jer ima mnogo malih gradova i opština gde su mala i srednja preduzeća istinska kičma razvoja tih krajeva. Kad je reč o zelenoj ekonomiji, ona je pomenula ugradnju solarnih panela, smanjenje potrošnje energije i dodala da je važno da mala i srednja preduzeća uhvate trend, pre svega u digitalizaciji.

Radoš Gazdić je na samom početku rekao da su nam početkom decenije dolazili investori iz tehnološki nižih grana što je i bilo norma lno jer smo operisali sa skoro 25 odsto nezaposlenih, a to je bio i cilj da se privuku investicije koje će u jednom dahu zaposliti veliki broj ljudi - do 2.000 za samo godinu ili dve.

- Sada privlačimo investicije jednog višeg tehnološkog nivoa ali i kompanije koje uključuju svoje R&D centre što nismo mogli da očekujemo ranije. Jednostavno, sada se pozicioniramo kao zemlja koja više pruža pameću nego rukama - rekao je Gazdić.

Andrija Vuković, koji predstavlja veliku domaću kompaniju koja deluje u čak tri velika segmenta - bankarstvo, agrar i turizam, on je rekao da u narednom periodu domaći privredni subjekti treba da investiraju u samu Srbiju i budu vodeći investitori u zemlji, a njegova kompanija investiraće 30 miliona evra u domaći agrar kao i u postrojenje za biogas, kao i u turizam - konkretno Kopaonik gde će biti invesitirano 30 miliona evra u renoviranje smeštajnih kapaciteta ali i obogaćivanje sadržaja i dalji razvoj destinacije. Uprkos virusu i krizi, vidimo potencijal za dalji rast - dodao je on.

Saša Ćoringa pozdravio je učesnike na srpskom i rekao da dolazi iz Rumunije i da će govoriti na srpskom ali da mu ne zamere ako pogreši neki padež! On je rekao da ne traže svi investitori samo jeftinu radnu snagu nego da je njegova kompanija izabrala Srbiju između čak 30 kandidata-zemalja baš zbog inženjera, kvalifikovane radne snage, IT i sektora računarstva čiji su radnici poreklom iz Srbije izuzetno cenjeni u svetu. On je naglasio da mu je bila potrebna inovativnost i obrazovanje da bi pravio potpuno nove, kompleksne i skupe proizvode koji će se prodavati u celom svetu.

Saša je rekao i da su mu samo dva inženjera emigrirala a da se čak 15 vratilo u Srbiju iz Nemačke, Švedske i drugih ekonomski vodećih zemalja sveta a za sebe je rekao da je i sam radio u Nemačkoj i da mu je san bio da se vrati u Rumuniju i evo sad živi i radi u Srbiji.

- Velika je stvar da imamo kompletan i kompleksan proizvod koji potiče iz Srbije, da na njemu piše made in Serbia, to je potpuno drugačija vrednost za privredu Srbije - dodao je Ćoringa i naglasio da je trenutno u Srbiji lako čitati budućnost jer još nije ušla u EU, ali kada uđe radna snaga biće veliki problem kao što je to u drugim zemljama gde se beleži odliv u druge zemlje.

- Nije važno koliko zaposlenih imate, nego šta taj čovek radi - kaže on dodajući da stoga treba ulagati u haj-tek kompanije i da će budućnost biti potpuno drugačija te da on sa inženjerima i iz Srbije radi na automatskom kamionu tj. kamionu bez vozača.

- Srbija ima veliku prednost kad je reč o budućnosti jer će tamo biti potrebna inovativnost, a tako je jedan naš Srbin osmislio inovativnu tehnologiju koja će doneti revoluciju u industriji, a isto tako dobili smo i dve nagrade u oblasti veštačke inteligencije - kaže Ćoringa.

- Srbi su tu u prednosti vredni su, ambiciozni i fleksibilni - rekao je Saša koji ovde zapošljava 600 inženjera i dodaje da ovde kad se neki posao završi ako Srbinu odmah ne da neki novi zadatak, on poludi!

PANEL 2: JAČANJE PRIVREDE - NACIONALNI BRENDOVI I INOVACIJE

11.30 - Kupac menja naviku ka domaćim proizvodima i traži inovacije u kvalitetu i uslugama/Jačanje industije poljoprivrede/Brendovi hrane najveći potencijal

Panelisti drugog panela su:

Branislav Nedimović, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Aleksandar Bogunović, sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS

Violeta Kovačević, generalna direktorka kompanije Mercator-S

Zoran Daljević, direktor Predstavništva Atlantic Grupe za Srbiju

Prof.dr. Dragan Marković, predsednik, ITN Group

Moderator je prof. Dr Saša Veljković, redovni profesor ekonomskog Fakulteta u Beogradu.

Na samom početku obratio se ministar poljoprivrede Branislav Nedimović koji je govorio o tome gde leži najveća šansa Srbije kad je reč o nacionalnom brendu.

- Iza vaših učesnika već vidim tri brenda! - rekao je ministar ukazajući na izlazak na tržišta Rumunije, Bugarske i Albanije kao šansu, ali džaba sve ako nemate platformu za prodaju. Džaba sve ako ne pravite priču 3 u 1 - dodao je on.

- Prehrambena industrija nije više privreda već poljoprivreda a neko bi rekao ljudi da li ste normalni, gde je izvukoste iz privrede - rekao je ministar najavljujući novi propis za oko 15 dana a tiče se novih tehnologija. Treba rešiti probleme kao što su nedostatak radne snage, zastarelost tehnologija i smanjenje troškova - naglasio je ministar dodajući da su sirovine kad je reč o poljoprivredi svud oko nas.

Nedimović je istakao da će priča sa mini-Šengenom mnogo da nam pomogne jer Srbija ima brendove koji su regionalni poznati i tu smo pobednici.

Violeta Kovačević je rekla da Srbija ima vrhunske prehrambene proizvode koji se izvoze u zemlje okruženja, a koje je ona nabrojala - brend po brend. Ona je istakla da proizodi koji stižu od porodičnih malih proizvođača imaju veliki potencijal.

- Morate da verujete da biste uspeli, a verujemo u domaći potencijal, treba uložiti u domaće znanje i treba poznavati tržište - rekao je Dragan Marković osvrnuvši se na oporavak potpuno devastirane Budimke u koju je investirano, i u opremu i u proizvodnju. Verujem da je najveći potencijal Srbije znanje - dodao je on naglasivši da tu pre svega misli na proizvodnju i prodaju hrane i zelenu energiju.

Marković je dodao da ono u šta veruje jeste i domaća i izuzetno kvalitetna sirovina.

Zoranu Daljeviću je moderator panela na samom uključenju poručio: Vi ste Daljeviću s tim Titom napravili šou, ukazujući na fotografiju Josipa Broza Tita koja mu stoji iza leđa.

- Prvo treba da imate proizvod kvalitetan i konzistetan, koji ima konstatan kvalitet, zatim opremu s kojom možete to da proizvedete i zatim distribuirate i prodate. U današnje vreme potrošač je kralj, on diktira i potrebe i navike, stoga treba da osluškujete tržište - rekao je Daljević dodajući da uvek razmišlja o novim tržištima i novim proizvodima ali i prilagođavanju naših domaćih proizvoda drugim tržištima.

Daljević je rekao i da treba uticati i na tržište promenom navika potrošača, da naučimo potrošača kako se to jede ili da mu damo ideju kako da ga upotrebljava. On je to i pojasnio rekavši da recimo potrošači u Austriji ne znaju kako se jede ajvar! Pa recimo, to je u Srbiji zimsko jelo, a u Sloveniji i Hrvatskoj, recimo, njegova sezona počinje u maju pa nadalje s prvim roštiljanjima.

Aleksandar Bogunović iz Privredne komore je rekao da je cela ova tema jako zanimljiva i da se stalno s nekim poredimo a zemlja smo koja beleži suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni kad je reč o proizvodnji hrane, te da umemo i možemo da napravimo proizvod koji ima dobru cenu i može da se nosi sa kvalitetom i standardima koje nameću druga tržišta.

On je dodao da je poljoprivreda dinamičan sektor koji je stalno menja kao i proizvodi u okviru njega. Nismo megaproizvođač hrane na svetskom nivou ali tu uvek postoje niše koje možemo da osvojimo a naš glavni adut je bio malina.

- Imamo to što nam treba ali ono što nam treba jeste strategija da se taj lanac malo produži - rekao je Bogunović naglašavajući na dodavanju vrednosti, da to ne bude samo sirovina već kompletan proizvod. On je ukazao da imamo šansu u proizvodima kojima se nešto dodaju poput vitamina i slično. On je ukazao da imamo industrije koje dobro rade poput sokova i konditorskih proizvoda a da recimo možemo da osvojimo tržište stočne i životinjske hrane koje su velika industrija. On je kao na dobar potencijal ukazao vinsku industriju u Srbiji za koju do pre desetak godina niko nije mogao da veruje da je Srbija zemlja vina.

(Kurir.rs)