KOLIKO SMO IZGUBILI SMRĆU PATRIJARHA Protođakon Mladen Kovačević u Usijanju dana: Narod će moći da se oprosti od Njegove svetosti

Gde će biti sahranjen patrijarh Irinej i kako će izgledati sahrana? Koliko je patrijarh značio crkvi i narodu,i koliko smo izgubili njegovom smrću? Na ova pitanja, ali i o životu i delima patrijarha Irineja, govori protođakon Mladen Kovačević iz Hrama Svetog Save u emisiji Usijanje dana od 19.30 časova na Kurir televiziji, koju vodi Ivana Majstorović.

- Njegova svetost će biti sahranjena u kripti Hrama Svetog Save, trenutno e njegovo telo u Sabornoj crkvi. U Hramu će verni narod moći da se pokloni ostacima Njegove svetosti, u skladu sa epidemiološkim merama, bez celivanja i bez velikog zadržavanja. Preporučujemo da se nose maske i da se poštuju mere zaštite.

- Sanduk će biti stakleni, ali će biti zatvoren. Moramo se prilagođavati situaciji. Zaupokojena liturgija počinje u Hramu Svetog Save u 9 ujutru, a posle toga će telo patrijarha biti oko 13 časova polženo u kriptu.

- Završetak Hrama Svetog Save je kruna u njegovom radu. Od je živeo 90 godina, i za to vreme mnogo toga se dešavalo i menjalo, prekretnica milenijuma je donela mnoge promene. Njegova svetost je sav svoj život posvetio crkvi. On je imao briljantnu karijeru, ali u smislu služenja crkvi. Nekoliko važnih momenata su uticali na njegove stavove, i protekli sa njegovim učešćem. Ja o tome nemam pravo da govorim mnogo, jer sam mlađi, neki su ceo životni vek proveli sa njim. Bio je jako vezan prema Kosovu i Metohiji, prema narodu koji je tamo odstao, imao je veliku tugu zbog toga što se tmao dešavalo, imao je veliku ljubav prema Prizrenskoj bogosloviji, kao i za manastir Ostrog.

- Bio je svestrana ličnost, bio je prijemčiv za sve, od prostog naroda do intelektualaca, imao je i smisao za humor, u provatnom životu je bio vrlo duhovit.

- Koliko sam ja uspeo da prepoznam kod njega je to što je za njega Kosovo bilo pitanje o kome nema rasprave, i zato nije bilo potrebe da se svaki dan u medijima o tome govori.

- Patrijarh je boravio u specijalnim uslovima, lečen je pod specijalnim nadzorom, al svako pravoslavni hrišćanim sa pričešćem odlazi Bogu na istinu, tako da veruje da je imao da se na dostojanstven način preseli Gospodu. Lekari su govorili da kod njega nije bilo straha.

- Svako vreme nosi svoje breme. On je bio čovek koji je isticao trpljenje, bio je smiren, nije lomio preko noći, veoma domaćinski se odnosio prema svemu. To je čovek starije generacije, koji je preživeo i Drugi svetski rat, kao dete je mogao daupamti sve te strahote, posle rata je komunistička vlast branila crkvi da se razvija, a i ova vremena iza nas nisu ni po čemu lakša ni teža od nekih prethodnih. Koliko sma ja mogao da zaključim, on je bio čovek koji je imao asketski odnos prema životu. Svi znamo šta se dešavao proslednjih nenkoliko godina, ali ako je čovek okrenut Jevanđelju, sve je to prolazno. Ko razume duh crkve i opredeljenje svakog hriščanina, vreme nosi svoje zadatke, a večnost je cilj. Sve što vreme donese, treba trpeti i spasavati dušu.

- NIje dočekao da osvešta Hram Svetog Save, ali dovršetak je obeležionjegov pastirski rad, Gospod je hteo da nas napusti ranije, ali je imao prolike da vidi unutrašnje uređenje Hrama i mozaik. Bio je oduševljen.

- Njegova poruka narodu je bila neposredna, evanđeoska, bio je prema narodu neposredan, zbog čega su ga ljudi voleli, a mene lično je oduševljavalo to smirenje i neporsrednost, bio je u stanju svakog sa dasluša, a mnogi su mu prilazili, ovek bi našao vremena da sasluša.

- Rekao je da nikad nije bilo biti lako Patrijarh SPC. Onaj ko sveodiču Jevanđelje mora da bude spreman na stradanje, od Svetog Save do danas. Uvek je bilo iskušenja sa raznih strana,ali čovek je uvek u borbi, ali ne ratujemo protiv krvi i mesa, na život i smrt, nego ratujemo protiv strasti, duhova, zlobe. Čovek je uvek pozvan na borbu, a svako vreme nosi teškoće.

- U ovom momentu je najvažnije da ispratimo patrijarha. Predsedavajući Svetog Sinoda menja patrijarha do izbora novog. Ne bi trebali da se upustimo u neke dnevnopolitičke teme,

- Treba u ovim trenucima epidemije da čuvamo i druge od sebe, a ne samo sebe. Slavu treba skromije obeležiti u svom domu, bez osećaja griže savesti. Vernici treba da shvate da poštovanje mera ne ugrožava duhovni život.

(Kurir.rs)