Izborni sabor, kako saznajemo, biće krajem januara ili početkom februara. Od sedam kandidata za novog poglavara SPC - vladike Porfirija, Jovana šumadijskog, Irineja (Bulovića), Jefrema, Hrizostoma, Joanikija i Grigorija, trojica imaju male šanse

Izborni sabor SPC, kako saznajemo, najverovatnije će biti krajem januara ili početkom februara, a najveće šanse da uđu u izbor za jednog od tri kandidata za patrijarha ima sedam episkopa. To su, kako saznaje Kurir, Porfirije, mitropolit zagrebačko-ljubljanski, Jovan, vladika šumadijski, Irinej (Bulović), vladika bački, Jefrem, vladika banjalučki, Hrizostom, mitropolit dabrobosanski, Joanikije, vladika budimljansko-nikšićki i administrator Mitropolije crnogorsko-primorske, i Grigorije, episkop diseldorfski i nemački.

Patrijarh se bira tako što Sabor glasa, a imena trojice kandidata s najvećim brojem glasova (pogledati okvir) stavljaju se u koverte, koje potom izvlači jedan od monaha. Kako saznajemo, to bi trebalo da bude iguman manastira Sveti Sisoje Matej.

Ovako stoje stvari

- Od ove sedmorice vladika, episkopi Joanikije i Jefrem sigurno će biti dvojica od trojice kandidata za patrijarha. Kada je reč o trećem kandidatu, Irinej, vladika bački, i Porfirije mogu da računaju na podjednaki broj glasova. Međutim, kako nijednom od njih dvojice i nije stalo do te funkcije, obojica su spremni da se sklone u korist ovog drugog ako dođe do situacije da imaju isti broj glasova - kaže izvor Kurira iz SPC.

Vladika Joanikije, navodi dalje naš izvor, ima veliku podršku ljudi iz Sabora koji su bili bliski Amfilohiju, što nije zanemarljiv broj.

- Iako se Joanikije dobro kotira u Saboru, minus mu je što je politički „svrstan“. On je naročito blizak s Mlađanom Đorđevićem, a Joanikije je čak krstio jedno od njegove dece. Đorđević zato na sve načine pokušava da izlobira za njega. S druge strane, iako vladika Grigorije, zbog svojih poslednjih izjava, važi za opozicionog čoveka, on više sam sebe gura za poziciju kandidata za patrijarha nego što neko lobira za njega. Grigoriju i jeste cilj da uđe u izbor za patrijarha, ali od ove sedmorice upravo on ima najmanje šanse - ističe naš izvor.

Verski analitičar Draško Đenović podseća da je Irinej (Bulović) već više puta viđen u ulozi patrijarha, ali da to ne mora ništa da znači, jer su protekla dva puta za patrijarha izabrani autsajderi, to jest da ni Irinej ni Pavle nisu bili favoriti.

Šta je kome plus

- Porfirije se spominje već neko vreme, ali je mlad, ima samo 60 godina. Hrizostom spada u umerenu struju, međutim, on je svojevremeno napustio svoju eparhiju tokom rata, a morao je, po meni, tamo da ostane i po cenu života. Irinej organizovano vodi svoju eparhiju, za poslednju dvojicu patrijarha bio je siva eminencija - kaže Đenović i dodaje:

- Mislim da će Joanikije pre zameniti mitropolita Amfilohija, a kod Jefrema je najveći adut to što je tih.

Prema oceni Željka Injca, verskog analitičara, naredni patrijarh će se birati između Jovana Ćulibrka, Joanikija i Porfirija.

KAKO SE BIRA PATRIJARH

  • Apostolski žreb pri izboru poglavara SPC, koji propisuje Ustav SPC, uveo je još patrijarh German 1967.
  • Patrijarh može da bude svako ko je „eparhijski episkop najmanje pet godina“
  • Kandidati (za patrijarha) ne mogu da budu penzionisane vladike
  • Procedura nalaže da trojicu kandidata tajnim glasanjem bira Sveti arhijerejski Sabor
  • Kada se saznaju imena onih koji su dobili natpolovičnu većinu glasova, prelazi se na biranje žrebom, to jest „apostolskim načinom“
  • Tri imena se stavljaju u zasebne koverte, a one u jevanđelje
  • U tačno određenom delu službe jedan od monaha kog je izabrao Sabor izvlači kovertu ispod korica jevanđelja u kojoj je ime novog patrijarha
  • Istovremeno se otvaraju i druge dve koverte. To se čini kako bi se svi episkopi pojedinačno uverili u regularnost izbora, kao i zbog toga da se to zapisnički konstatuje

Irinej (Bulović), episkop bački

foto: Marina Lopičić

Rođen je 1947. u Stanišiću, u Bačkoj. Diplomirao je na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1969. Odbranio je doktorsku disertaciju 1980. u Atini. Za episkopa moravičkog izabran je 1989, vikara patrijarhu srpskom, a 1990. za episkopa bačkog. Član je više komisija, uključujući i Svepravoslavnu komisiju za dijalog s Rimokatoličkom crkvom. Smatra se najuticajnijim vladikom u Saboru.

Porfirije, mitropolit zagrebačko-ljubljanski

foto: Nemanja Pančić

Rođen je 1961. u Bečeju. Diplomirao je na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu 1986, a na poslediplomskim studijama u Atini boravi od 1986. do 1990. Bio je iguman manastira Svetih arhangela u Kovilju. Posebno se angažovao na lečenju obolelih od bolesti zavisnosti i radi toga je 2005. formirao terapijsku zajednicu Zemlja živih, koja je priznata kao najuspešniji projekat za lečenje narkomanije.

Jefrem, episkop banjalučki

foto: Budućnost Srbije

- Rođen je 1944. u selu kod Prijedora. Za vikarnog episkopa moravičkog izabran je 1978. Hirotoniju su obavili 17. septembra 1978. patrijarh srpski German, episkop žički Stefan i episkop dalmatinski Nikolaj u Sabornoj crkvi u Beogradu. Posle dve godine provedene u Beogradu kao vikarni episkop, izabran je 1980. za episkopa banjalučkog.

Joanikije, vladika budimljansko- -nikšićki

foto: Marina Lopičić

Rođen je 1959. u Velimlju. Studirao filozofiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu i Bogoslovski fakultet SPC. Sabor SPC je 2001, prilikom obnove Eparhije budimljansko-nikšićke, vladiku Joanikija izabrao najpre za njenog administratora, a potom 2002. i za episkopa. U crkvenim krugovima poznat je kao tih, staložen čovek. Međutim, vladičino ime se pre nekoliko meseci našlo u novinama jer je u „Hajatu“ bio za stolom s biznismenom Miodragom Dakom Davidovićem, koji važi za finansijera opozicije u Crnoj Gori, u trenutku kada je pucano na njega iz snajpera. Tokom litija u Crnoj Gori, u maju, bio je hapšen i proveo je u pritvoru 72 sata.

Grigorije, episkop Eparhije frankfurtske i sve Nemačke

foto: Dado Đilas

Rođen je 1967. u Varešu, u centralnoj Bosni. Bogoslovski fakultet je završio 1994.. Na vladičanskom tronu hercegovačke eparhije episkop Grigorije je ustoličen 1999. Doktorirao je 2014. U maju 2018. izabran je za episkopa Eparhije frankfurtske i sve Nemačke. Međutim, poznatiji je po medijskim nastupima nego zalaganju u Crkvi. Zamera mu se preveliko svrstavanje na stranu opozicije.

Hrizostom, mitropolit dabrobosanski

foto: Nemanja Nikolić

Rođen je 1952. u Vodenici kod Bosanskog Petrovca. Sveti arhijerejski Sabor 1991. izabrao ga je za prvog episkopa novokreirane eparhije bihaćko-petrovačke, gde je proveo 22 godine. Odlukom Sabora 2013. izabran je na upražnjenu katedru episkopa zvorničko-tuzlanskih. Posle četiri godine izabran je za mitropolita dabrobosanskog. Važi za tihog, nenametljivog čoveka. Izabran je za čuvara patrijaršijskog trona.

Jovan, episkop šumadijski

foto: Nemanja Nikolić

Rođen je 1950. u selu kod Arilja. Bogoslovski fakultet upisao je 1976. i završio u roku. Na Saboru 1993. izabran je za episkopa tetovskog, sa svim pravima eparhijskog arhijereja, da bi upravljao svim eparhijama SPC u bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji i vikara patrijarha srpskog Pavla. Sledeće godine izabran je za arhijereja zapadnoameričke eparhije. Za episkopa šumadijskog izabran je 2002.

Kurir.rs/ Ekipa Kurira Foto: Kurir, Bućnost Srbije