Intenzitet i dužina trajanja pandemije COVID-19 je u neposrednoj korelaciji sa povećanjem ekonomskih poremećaja, tako da će se, ako kriza potraje, svet suočiti sa globalnom recesijom, a ekonomski krah će osnažiti postojeće i generisati nove bezbednosne pretnje", tvrdi dr Saša Zejak, eminentni stručnjak iz Nikšića koji je problem pandemije analizirao sveobuhvatno, iz ugla geopolitike, ekonomije, kao i sa obaveštajno-bezbednosnog i socio-psihološkog aspekta, a rezultati do kojih je došao i smernice koje je iznio mogu da koriste donosiocima odluka, naučnoj i stručnoj javnosti.

Dr Zejak smatra da se pandemija COVID -19 može posmatrati kao globalni rat u svetu čija se bezbednosna arhitektura menja i koji je već uveliko postao policentričan, iako istinu o tome teško prihvataju u neoliberalnim zapadnim krugovima čija se era dominacije ipak završava. Tranzicija moći pomera se ka Istoku, što Zejak ilustruje činjenicom da je NR Kina u doba epidemije SARS-a, najbližeg ali ubojitijeg srodnika COVID-19, 2003. godine, svetskom BDP doprinosila sa 4%, dok je na početku aktuelne pandemije njen udeo bio 17%.

2379519-shutterstock1676169577-edit.jpg
Foto: Shutterstock, Covid19.rs

Postojeći model multilateralnosti pokazao je pukotine još na početku krize, koje su se dodatno produbljivale zahvaljujući kontraverznom upravljanju krizom od strane SZO. Da li je ovo Perestrojka neoliberalizma ili početak nekog novog sveta? Kako će i koliko će tome doprineti izborni proces u SAD i gde je izlaz, pita se dr Zejak, ističući i da će neminovna posledica krize biti dalje iscrpljivanje ekonomskih moći, pre svega malih država. Direktni ekonomski troškovi u zdravstvu do sada iznose više od 6.000 miljardi dolara, dok indirektni nadmašuju 100.000 miljardi dolara. On naglašava da bi 20 miliona ljudi u svetu moglo da bude gurnuto u ekstremno siromaštvo do 2021. i smatra da svet nije imao adekvatan bezbjednosni i ekonomski imunološki odgovor na stresove izazvane pandemijom. Pandemija COVID-19 razorila međunarodnu ekonomiju i odnela 28.000 milijardi dolara svetskog BDP-a. Farmaceutske kompanije i IT sektor mogli bi da budu jedini dobitnici u svetu u kome život običnog čoveka još dugo neće biti isti.

w-56509350.jpg
Foto: EPA/BIONTECH SE


Inače, slučajno ili ne, podseća dr Zejak, tokom 2020. godine održani su ili se održavaju politički izbori u najmanje 70 zemalja sveta, uključujući i najmoćnije, kao i u svim balkanskim zemljama, a upravljanje krizom i liderstvo nekada presudno utiče na njihov ishod. Članstvo u međunarodnim institucijama, poput NATO i EU nije, po mišljenju Zejaka, bitno pomoglo članicama, dok se vojno neutralna Srbija, oslanjajući se na sopstvene resurse i pre svega na svoje tr

w-56505608.jpg
Foto: EPA/BOUGIOTIS VANGELIS

adicionalne prijatelje, Rusiju i NR Kinu, uz adekvatno krizno upravljanje, najuspešnije na Balkanu suočava sa teretom krize i beleži najmanji ekonomski pad.
- Pandemiju COVID-19 pratila je pojava „infodemije", odnosno širenje dezinformacija, što otežava sprovođenje antipandemijskih mera, podstiče paniku i građansku neposlušnost ili širenje atmosfere straha, zbog čega se moraju uložiti napori kojima se osigurava da pojedinci i zajednice imaju blagovremen pristup pouzdanim i tačnim informacijama o uzročniku, kao i o merama i postupcima za ublažavanje pandemije-kaže Zejak.

-U uslovima postojanja brojnih zamrznutih konflikata i asimetričnih sukoba, rizik od biološkog terorizma ili biološkog ratovanja dodatno obavezuje ne samo nacionalne obaveštajne zajednice, već i politička rukovodstva da se odgovorno i proaktivno ponašaju i jačaju sopstvene kapacitete biološke pripravnosti i odbrane. COVID-19 bioterorizam iz jednog apstraktnog prostora seli u bezbednosnu realnost koja može postati vrlo upozoravajuća-tvrdi Zejak. Zato je potrebno pripremiti kapacitete i resurse za ovaj vid odbrane, uključujući jačanje zdravstva, obrazovanja, nauke, proizvodnje, a regionalna saradnja i prevazilaženje sujeta je i u ovoj oblasti put u sigurnu budućnost, jer će epidemije i pandemije, predstavljati jedan od najvećih bezbednosnih izazova, o čemu se slažu i najprominentniji akteri na svetskoj sceni. Mikroorganizmi su protivnik koji ne poznaje administrativne granice i podjednako napadaju sve.


U sveobuhvatnom sagledavanju ovog problema, dr Zejaku su pomoć pružili naši eminentni eksperti profesori Elizabeta Ristanović, Miroslav Talijan, Branko Krga, Zoran Keković i Ivica Đorđević. U ove istraživačke pohode krenuo je vođem stvaralačkom širinom prof.Ristanović koja se bavi problematikom bioterorizma, ali je još na početku pandemije jasno ukazala da se iza kulisa borbe sa virusom vode i razne druge bitke, geopolitičke, diplomatske, ekonomske, socio-psihološke, informacione i medijske, koje su deo sveopšteg rata ili su same sebi svrha i cilj?

Dr Saša Zejak je svojim radom i neprestanim samopregornim usavršavanjem, dosegao zenite ekonomske struke i postao ime koje se prepoznaje i s poštovanjem izgovara širom Crne Gore, ali ga je multidisiciplinarno sagledavanje problema dovelo i u sferu bezbednosti. Teško je pobrojati koja ga stručna odličja krase, ali ono najvažnije je da je veliki čovek i istinski humanista. Od detinjstva je svoj dar pretakao u umetnost reči, pa tako njegov ukupni životni opus čine bogatijim i 2 romana, 3 zbirke pesama i 2 filozofske politikologije društva. Za svoj književni rad dobio je više nagrada i priznanja. Zejak se uspešno ostvario i na muzičkom polju, kao frontmen nikšićke grupe Vizant, u specifičnom žanru crkvenog rok pojanja prepoznatljivom i jedinstvenom na području Crne Gore, Srbije i Republike Srpske.

(Kurir.rs)