RE-SET SUMMIT NA KURIRU: Savićeva: Građani, ne brinite! Snabdevanje lekovima u Srbiji je stabilno

Pacijenti ne treba da budu kuriri zdravstvenim radnicima, u planu e-uput i e-bolovanje

U svakom segmentu RE-SET SUMMITa, pričamo OTVORENO na samom početku digitalnog serijala o svakoj temi sa najvišim zvaničnicima. Tražimo odgovor već u prvom panelu o INFRASTRUKTURNIM TRANSFORMACIJAMA koje su neophodne za brži razvoj. I na kraju usaglašavamo se oko POTENCIJALA TRANZICIJE kroz uvođenja inovacija koje već sada moraju biti implementirane.

DA LI JE OVO PRILIKA ZA RE-SET ZDRAVSTVA KOJU SADA NE SMEMO PROPUSTITI?

Digitalizacija, posebno danas, usled globalne pandemije i mera socijalnog distanciranja je pitanje ovog trenutka, sadašnjosti, neophodnost i potreba.

Transformacija tržišta u sektoru zdravstva dovode i do povećane efikasnosti tržišta zdravstvene zaštite. Ako zdravstvo donosi 10% BDPa, ona je jak motor privrede i traži unapređenja koja time i daju prostora za investitore. Ovaj potencijal moguće je ostvariti samo uz digitalnu transformaciju. zdravstvenog sektora, kao i ljudi koji su u ovom sektoru zaposleni. U poređenju sa susednim zemljama digitalna transformacija je u Srbiji značajno bolja. Ali od ukupne infrastrukturne implementacije, izgradnja i renoviranje zdravstvenih ustanova, opremanje ustanova i ulaganja u zaposlene, zavisi i budućnost koja treba da vodi i do novih modela zaštite, beskontaktih pregleda i personalizovanog zdravstva.

Saradnja javnog i privatnog sektora u zdravstvu je od neophodne važnosti u ovom momentu. Zdravstvene mere privatnog sektora koje su preduzete u proteklom periodu kao i ulaganja u zdravstveni sistem su značajno pomogle da se zdravstveni sistem unapredi.

Na svima nama je da ne zanemarujemo i mere prevencije, kao neohodne za očuvanje zdravlja.

RE-SET ZDRAVSTVO nam daje odgovor na BUDUĆNOST ZDRAVSTVA i daje akcenat na očuvanju ZDRAVLJA LJUDI.

Sada nam je informacija, razmena i konstruktivna saradnja od izuzetne važnosti kako javnog tako privatnog sektora, gde je privatni segment u fokusu. Pozivamo svakog pojedinca, privredu, stručnjake, medije i sve zainteresovane da se aktivno uključe i daju svoj doprinos u kreiranju novog pravca za zdravstvo i zdravlje ljudi

PANEL 1: INFRASTRUKTURNE PROMENE ZDRAVSTVA U DIGITALNOJ ERI

10.30 -11.30 - Novi modeli u zdravstvu/Digitalizacija zdravstvenog sistema/ Imunizacija u doba Covid/ Komunikacija u zdravstvu/ Personalizovano zdravstvo za hronične bolesti i terapije/Novi modeli pregleda na daljinu predstavljeni u svetu/Privatno zdravstvo/Povećanje kapaciteta zdravstva (broj ležajeva, broj lekara - 1 lekar na 10 pacijenata)

PANELISTI:

Prof. dr Berislav Vekić, Državni sekretar, Ministarstvo zdravlja

Verica Jovanović, v.d. direktora Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut"

Pavle Zelić, Međunarodna saradnja, evropske integracije i odnosi s javnošću Agencija za lekove i medicinska sredstva Srbije

Nenad Paunović, direktor jedinice za implementaciju strateških projekata / Delivery Unit

Sandra Marinković, član Upravnog odbora Americke privredne komore i External Affairs Lead MSD

Moderator: Ljiljana Pejin Stokić, Ekonomski Institut

Berislav Vekić prvi se obratio učesnicima prvog panela rekavši da je u eri korone funkcionisanje zdravstvenog sistema veoma kompleksno.

- Ova pandemija sa kovidom je pokazala da zdravstveni sistem kao jedinka ne bi mogao da iznese čitav ovaj problem. Ono što se vidi u trenutnoj situaciji jeste potreba da se zbrine veliki broj obolelih, da se obezbede prevoz, smeštaj, hrana, medikamenti... - rekao je Vekić naglasivši da je posredi kompleksna aktivnost zbog koje Ministarstvo zdravlja sarađuje aktivno sa ostalim ministarstvima dodavši da sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine imaju izuzetnu saradnju posebno kada je reč o borbi protiv zagađenja vazduha.

- Praktično smo naslonjeni jedni na druge, mislim na ministarstva, akcentovao je Vekić saradnju sa kolegama iz drugih resora dodavši da će ova pandemija dati nove smernice za buduću saradnju i rešavanje problema. Vekić je naglasio da nas čeka izuzetno težak period i da se Ministarstvo zdravlja nalazi u izuzetno teškoj situaciji jer noćima niko ne spava zbog ove situacije.

- Nijedan naš građanin nije ostao nezbrinut i još jednom apel - nosimo maske, držimo distancu, samo tako možemo pomoći i sebi i najmilijima - zaključio je Vekić.

Verica Jovanović je naglasila da u saradnji sa Ministarstvom zdravlja, Kriznim štabom, Institut batut ima veoma značajnu ulogu i u ovom trenutku kovid epidemije. Jovanovićeva je potom govorila o obaveznoj imunizaciji kao i kalendaru obaveznu imunizaciju.

- Studije u svetu su pokazale da je došlo do promena u pružanju usluga jer su se prioriteti promenili - rekla je Jovanović dodajući da je zbog pandemije došlo do pada obavezne imunizacije ali da će se Institut truditi da podigne obuhvat u narednom periodu.

Ona je dodala da pandemija utiče na ono što je propisano ali da čim epidemiološka situacija dozvoli istog trenutka se nastavlja sa sprovođenjem svega propisanog. Ona je naglasila da su izmene u zakonu koji se tiče zaraznih bolesti sada omogućeno delovanje kad je reč o koroni, a tu je pre svega reč o vakcinaciji. Dr Jovanović je naglasila se Batut sprema i za dolazak vakcine protiv kovida i s tim u vezi je istakla ličnu podršku predsednika i Vlade Srbije, te naglasila da su potpisani svi neophodni ugovori za nabavku vakcine protiv korone čim ona bude dostupna na tržištu. Ona je naglasila da je u ovom trenutku najvažnije sačuvati zdravlje.

Pavle Zelić je govorio o digitalizaciji čitavog sistema koji se tiče lekova, medicinskih sredstava i opreme što pretpostavlja i promenu brojnih zakona.

Zelić je naglasio da će njihov informacioni sistem biti operativan u prvoj polovini naredne godine kao i da je digitalizacija omogućila nesmetano poslovanje i bezbednu komunikaciju sa svim saradnicima bez fizičkog kontakta i susreta.

Nenad Paunović je naglasio da pacijenti ne treba da budu kuriri zdravstvenim radnicima pa da nose dokumentaciju od šaltera od šaltera kao što ni građani ne treba da budu kuriri državnoj upravi.

On je rekao da digitalizacija u zdravstvu treba da obezbedi što efikasniji zdravstveni sistem koji bi omogućio pacijentima da što brže i lakše obave šta imaju, da lekari budu umreženi i tako među sobom sarađuju, da medicinska dokumentacija takođe bude u centralnom informacionom sistemu. On je kao novitete najavio e-uput kao i e-bolovanje, ali i telemedicinu odnosno lečenje na daljinu tj. video-kontakt sa lekarom, što bi bilo veliko rasterećenje za pacijente ali i lekare. On je dodao i rad na softveru veštačke inteligencije koji bi upozoravao lekare ukoliko je novopropisani lek u koliziji sa postojećem terapijom ili će imati neželjena dejstva s obzirom na lekove koje pacijent već pije.

Sandra Marinković je govorila o dostupnosti osnovne i preventivne medicinske zaštite u epidemiji kovida, posebno kad je reč o onkološkim pacijentima. Primetan je pad preventivnih pregleda za čak 65 odsto pa Marinkovićeva zaključuje da nekovid pacijentima isto tako mora da bude obezbeđena usluga i zaštita.

Ona je dodala i neverovatne rezultate studije u kojima se vidi da čak 40 odsto Beograđana smatra da ne postoji rizik od kovida?! Ona je navela i rezultate studije prema kojima bi zasad samo 20 odsto građana bilo rado da primi vakcinu protiv korone, većina ne.

PANEL 2: ODRŽIVOST ZDRAVSTVENOG SISTEMA

11.30 -12.30 - Uloga zdravstvenog osiguranja/Prevencija- uloga sistema u kreiranju navika prevencije/Mere koje se preporučuju/Ulaganja u zdravstveni sistem/Doprinos farmaceutske industrije održivosti zdravstvenog sistema

PANELISTI:

Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova – INOVIA

Sanda Savić, Predsednica Odbora Udruženja za farmaciju i medicinsku delatnost PKS, Predsednica Grupacije proizvodjaca lekova PKS

Željko Jović, direktor sektora za zadravstveno osiguranje, Uniqa osiguranje

Davorin Radosavljević, Klinika za medikalnu onkologiju Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije

Moderator: Ljiljana Pejin Stokić, Ekonomski Institut

Bojan Trkulja je naglasio da zaostajemo u dostupnosti terapijom inovativnim lekovima, a primetno je i njihovo odsustvo sa pozitivne liste ne samo u poređenju sa EU zemljama nego i zemljama regiona poput Alabanije i Crne Gore. On je međutim naglasio da su velikim naporima i zalaganjem RFZO mnogi inovativni lekovi i terapije dospeli na pozitivnu listu, a poseban proboj se desio 2017. godine.

Ove godine bilo je predviđeno 5 milijardi dinara, što je više nego u poslednjih pet godina zajedno, a onda nam se desila korona. Međutim, rekao je da se nada da će pre kraja godine doći do još jednog velikog proširenja pozitivne liste u korist inovativnih lekova. On je dodao da se po glavi stanovnika u Srbiji relativno malo odvaja za lekove, tek 70 evra, a da je u zemljama regiona to za trećinu ili čak i za 2,5 puta više u odnosu na nas, a kada je reč o uvođenju više inovativnih lekova i terapija to treba da bude rešeno sistemski.

Sanda Savić je prvo rekla da je u ovom trenutku prioritet stabilnost snabdevanja lekovima i poručila građanima da ne brinu, da nestašica nema, te da nema brige jer je snabdevanje lekovima stabilno što je rečeno i na početku pandemije iako to nije jednostavno posebno u stanju pandemijske histerije koja je u svetu vladala s proleća.

Ona je podsetila i an pdešavanja u EU koja je s početka pandemije odmah iscrtala granice kad je reč o snabdevanju lekovima. Savićeva je rekla da smo se u toj situaciji dobro snašli kao društvo pa je i vrlo brzo po izbijanju epidemije u Srbiji skinuta zabrana izvoza naših lekova pošto je farmaceutska industrija Srbije jak igrač na stranim tržištima. Kao najbolji način borbe protiv nestašice lekova jeste objavljivanje javnog i transparentnog spiska deficitarnih lekova što je zasad inicijativa.

Željko Jović je govorio o dobrovoljnom zdravstvenom osiguranju naročito u doba pandemije kada korisnici mogu da vide koliko je ono važno i šta sve pruža mada je u Srbiji ono slabije zastupljeno.

On je dodao da je privatno zdravstveno osiguranje u Srbiji na najvišem nivou ne smao zbog rada i truda osiguravajućih kuća nego i zbog izuzetno dobro razvijenog privatnog zdravstvenog sektora. On je naglasio i da svi poslodavci koji se odluče da svojim zaposlenima uplate dobrovoljno zdravstveno osiguranje dobijaju izvesno poresko oslobođenje.

(Kurir.rs)