Katarina Rakić, narodna poslanica ali i Predsednik odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije, Katarina Rakić poručila je da se svaki iskorak ka boljitku naše zemlje odražava kroz promenu loših zakona i njihovo prilagođavanje vremenu u kom živimo. Kako ističe upravo je to suština rada ovog važnog parlamentarnog odbora na čijem je čelu četiri godine.

- Naš posao je da građanima Srbije obezbedimo što bolji zakonski okvir u oblasti prostornog planiranja, saobraćaja, infrastrukture i telekomunikacija, kao i da pratimo njegovu primenu. Naporno smo radili, doneli veliki broj izuzetno važnih zakona koji su usklađeni sa propisima Evropske Unije, a doprineli su razvoju infrastrukture i saobraćaja, ali i privrede u celini. U predhodnom sazivu održano je čak 60 sednica odbora, na kojima je razmatrano 80 predloga zakona. Na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem pokrenuta je lavina reformi koje se zaista osećaju, jer se u našoj zemlji danas gradi kao nikada ranije i Srbija zauzima veoma bitno mesto u međunarodnim odnosima – kaže Katarina i nastavlja.

- Zahvaljujući rastućem broju gradilišta, otvara se veliki broj radnih mesta, koriste se građevinski materijali koje neko proizvodi, a potom i prodaje. Pri tome se, naravno, plaća porez koji ide u budžet Republike Srbije. Biće izgrađeni stanovi, fabrike, što će podrazumevati dodatno zapošljavanje ljudi. Dakle, to je jedan ozbiljan ciklus koji ima svoj početak u izdavanju građevinskih dozvola, pa je sasvim jasno zašto je to izuzetno značajno – naglašava poslnica SNS, osvrćući se na period kada ceo taj proces nije išao nimalo jednostavno.

- Stanje koje smo 2012. zatekli u Srbiji bilo je mnogo gore od onoga što smo mogli i da pretpostavimo. Bilo je to kao da uđete u praznu, ruiniranu kuću i ne znate odakle da počnete sa popravkom, pri čemu je ta kuća pod hipotekom i nema novca. U prethodnim godinama izgrađeno je čak 350 kilometara autoputeva, a činjenica je da je nakon tri decenije konačno završena deonica Koridora 10 i vraćen je tranzit preko Srbije.

Zatim, tu je i Moravski koridor dužine 110 km, sa svom pratećom linijskom infrastrukturom i regulacijom toka Zapadne Morave, čiju izgradnju je parlament podržao. Polovina planirane vrednosti ovog projekta iznosi kao jedan Most na Adi, koji je dugačak 964 m. Znači da će nas čitav koridor koštati kao dva Mosta na Adi. Možda će neko reći da je građenje mosta komplikovanije i skuplje, te da on ima onaj čuveni pilon, zato ću dati još jedno poređenje. Izgradnja francuskog vijadukta Milo (Millau) koštala je za čak 50 miliona evra manje nego Most na Adi, dužina mu je 2.5 km, umesto jednog ima 6 pilona i najviša je građevina u Francuskoj, za 23m viša od Ajfelovog tornja - priča Katarina i objašnjava važnost usvajanja i reformisanja zakona.

- Zakon o planiranju i izgradnji odličan je primer da dobra zakonska rešenja mogu učiniti da se stvari menjaju nabolje. Prema zvaničnim podacima, 2012. izdato je 7.402 građevinske dozvole, a od 1.1.2016, kada je uvedena objedinjena zakonska procedura, do 31.12.2019, 72.411 građevinskih dozvola. Ako sagledamo ovaj rezultat, slobodno možemo reći da u našoj zemlji trenutno imamo skoro 54.000 otvorenih gradilišta na osnovu građevinskih dozvola koje su izdate u prethodne tri godine. Srbija je danas deveta na Duing biznis listi Svetske banke. Samo 2015. bili smo na 188 mestu, što znači da smo za četiri godine dobrim reformama preskočili 177 pozicija i to je zvanični podatak. Sve navedeno svedoči o tome kako mi to radimo, predvođeni predsednikom Vučićem, jer on je odgovoran za to što je Beograd danas pun kranova i gradilišta na kojima je začet lanac zapošljavanja ljudi iz Srbije. I da se vratim na početak – pokretač svega je upravo građevinska dozvola – zaključuje Katarina Rakić.

U Srbiji je tokom poslednje tri godine otvoreno 53.642 gradilišta. Ovaj podatak temelji se na broju izdatih građevinskih dozvola zaključno sa krajem 2019.

Foto: Promo