KLIMATSKE PROMENE SE NE DEŠAVAJU NEKOM DRUGOM: Nemanja Milović i Vladimir Đurđević u Usijanju dana (KURIR TELEVIZIJA)
Klimatske promene nisu nešto što se dešava nekom drugom, o čemu razmišljamo samo kada gledamo topljenje glečera na Grenlandu, ili dok gore Sibir i Amazonija.
Globalno zagrevanje se dešava svima nama i itekako se odražava na Srbiju. O tome kakve posledice trpimo i šta se zapravo sa svetom dešava u emisiji Usijanje dana govore Nemanja Miloviću, urednik sajta "klima101" i prof. dr Vladimir Đurđević sa Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
- Klimatske promene su svačji problem. Slike sa Grenlanda su dramatične, a kada pogledamo šta se dešava u našoj zemlju, isto se dešava. Pogađaju nas suše, polave. Sve je to pod uticajem promene klime. Građani treba da zahtevaju od vlada da im ta tem abude važna, kaže Milović.
- Klimatske promene su opasne, i one su zbir svih elemenata na zemlji. Svi oni su bili u relativnoj ravnoteži, ali zadnjih 150 godina fosilna goriva utiču da je planeta toplija, zadnjih godina za 2 stepena. Bilo je potrebno desetine hiljada godina da se u prirodi promeni temperatura od 2 stepena, a sada imamo to za 100 godina. Velike promene klime ne bi postojale da je samo za 1 stepen hladnije. Planeta je "naštelovana" vrlo fino za temperaturu, a danas su promene očigledne. I mi smo ranije živeli u stabilnoj temperaturi, a sada to nemamo, i naše društvo je podešeno na normalno vreme. Ako ne rešimo problem biće stalno odstupanja, kaže Đurđević.
- Pariski sporazum dozvoljava da se planeta zagreje još jedan stepen, ai smatra se da je ta granica sigurna, iako će klima biti toplija. To je cilj kome globalno društvo teži, i da se smane fosilna goriva. Klima će biti agresivnija, ali ćemo se navići.
- Proizvodnja mesa je veliki udar na klimu, i treba smanjiti proizvodnju i potrošnju mesa. Treba svi mi to da uradimo, dok se ne dođe do nekih drugih načina proizvodnje. Biljke se zbune od neuobičajenih temperatura, a posle ako naiše mraz, propadnu i to učni štetu. Najsvesniji u Srbiji o klimatskim promenama su poljoprivrednici. Nivo mora nastavlja da raste, tako da postoje predeli na zemlji koji neće biti prijatni za život. UN su nedavno donele preporuku da ljudi u budućnosti mogu doboti status izbeglica zbog klime, kaže Milović.
- Kada gledamo padavine kod nas, ima isto kiše, ali ona obično u toku leta nje nema, suše su postale češće i jače, a sve češće puno pada za vrlo kratko vreme. A ima sve manje snega, koji je veliki rezervoar vode koji na proleće puni reke, koje odna leti imaju sve manje vode nego ranije. Što pre stanemo biće nam bolje, a ne postoji tačka u kojoj mi ne možemo ništa da uradimo. Ali možemo da uđemo u vrleo složene probleme, kaže Đurđević.
(Kurir.rs)
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore