DR MOMA JAKOVLJEVIĆ ZA KURIR: Ne dozvolite da vam zakon i milicija govore šta vam je činiti

Ne treba komunalci da jure narod, već taj narod mora da bude savestan i
pridržava se mera. Za devet meseci korone najvažnije što smo saznali jeste
da je jedino sigurno da držimo distancu

- Situacija je dramatična, ne samo kod nas nego u celom svetu. Ne valja što neki i dalje teraju inat. Nismo mi najgori, isto je i u Francuskoj, Italiji, Španiji, prave lom. Mladi hoće da žive. A ja bih im puštao slike s respiratora. I sve njih i sve teoretičare zavere koji su protiv ovoga savetovao bih da obuku skafandere i odu na bilo koju infektivnu kliniku ili bolnicu da vide kako to izgleda i pitaju ljude kako im je.

A šta ćemo s dočekom Nove godine, uveliko se sprema?

- Tu će tek da bude haos. Ako je tačno da će ljudi da se sakrivaju, idu po nekim klubovima, opet će da bude strašan udar. A rezultat toga ćemo videti 10-15 dana kasnije.

Šta smo saznali za ovih devet meseci, koliko je korona kod nas?

- Saznali smo da ovo nije naivno, da je smrtonosno. Saznali smo da su teške kliničke slike. Doduše, ima i lakših, ali se svako nada: „Imaću lakšu kliničku sliku. Ma neće mene...“ I saznali smo smo da je jedino što je sigurno i najbezbednije - da držimo distancu. I sad ljudima nije jasno zašto se neko zarazi ispod maske. Pa ako je nas 10 sabijeno u prostoriji tri sa tri i svi imamo maske, ali je samo jedan bolestan, taj jedan izdisajima kontaminira prostoriju i vazduh, bez obzira na to što ima masku. I taj vazduh i mi udišemo i tako se zarazimo. A ne bi bilo tako da je bilo distance. Najvažnije je da se drži distanca, cela priča je u tome.

Pomenuli ste teške kliničke slike. Jesu li u trećem talasu još teže ili je stvar u tome kad si došao i šta imaš još od bolesti?

- Korona je, po meni, jedan koktel X. Ima svega - i bakterije, i virusa, i svega. Nije samo virus. Najviše voli pluća. Ako su loša pluća, gotovo je. Isto je i sa srcem. Ne ide, interesantno, na mozak. Ali ide na sve organe. Ugroženiji su ljudi koji imaju dijabetes, koji su već na dijalizi. I kada se uspostavi kovid, mora da se drži u balansu stanje bubrega i glikemije, odnosno šećera. Ko je došao ranije, prođe bolje. Klinička slika je isto bila teška i u martu i u julu, samo što je onda bilo dnevno novozaraženih 300-400, a sada ih je skoro 8.000. I normalno da ih je sada više s teškom slikom. Dovoljno je pogledati jedan bitan parametar - koliko je ljudi na respiratoru. Sada ih je već 260-270. I kao kod bilo koje bolesti, mlađi i oni srednjih godina su otporniji, a stariji, normalno, nisu toliko. Ipak, najviše su zaraženi radno sposobni ljudi, od 20 i neke godine do 50 i neke.

Koliko uspevamo živih da skinemo s respiratora?

- Nema pravila. Daj bože da je pola, ali ja mislim da je manje.

Kako stojite u „Mišoviću“?

- Kako ko izađe, pet novih čeka na mesto. Prepuni smo. Ne mi, nego sve bolnice. Zato je pametno što je bolnica u Batajnici izgrađena. Mislim da smo ne samo jedini na Balkanu, nego i u Evropi, koji smo izgradili ovako brzo kovid bolnicu. Država radi sve što je u njenoj moći.

Rekli ste da su skener i PCR test zlatni standard i da rendgen ne može sve da vidi. Da li smo onda svi u problemu jer se rendgen češće koristi?

- Rendgen je osnova, abeceda da se vidi slika pluća. Ali pošto je kovid specifičan i ima izgled razbijenog stakla, rendgen ne može da ga uhvati. I potom ide skener. Kad se vidi da se saturacija vrti oko 90, odnosno da pada, svaki pametan lekar mora da uradi skener i vidi kakva su pluća. Da se razumemo, nije ni dobro skener raditi odmah. Ima puno parametara - krvna slika, odnosno koliko je gvožđe, CRP, hemoglobin. Ne valja da leukociti, koji su normalno 4-10, spadnu na dva-tri. To je već dokaz da imunitet pada i da ne možete da se branite. Gledate i kako se pacijent žali, da li može da hoda 100 m, a da se ne zamori. Međutim, ako neko ima konstantno visoku temperaturu, ne prvog dana, ali otprilike četiri-pet dana, skener je merodavan.

J. S. Spasić