VIŠE GLADAN NEGO SIT Mirko živi od prodaje fotografija na ulici, a za kiriju svakog dana mora da zaradi OVOLIKO (KURIR TELEVIZIJA)
Mirko fotograf svakog dana vodi ličnu borbu na ulicama glavnog grada. Od kada su mu se roditelji razveli i osnovali nove porodice, u koje on nije dobrodošao, a baba i deda umrli i ostavili ga samog, u 17. godini preselio se u Beograd i pokušao da nađe svoj put i sreću.
Poslove u svom životu nije birao. Radio je i kao građevinac, konobar, prodavac, berač malina, i mnogo ljudi u gradu ga poznaje.
"Mene su baka i deka naučili da ne bi trebalo ništa da ukradeš u životu. Došao sam u Beograd auto-stopom, ja sam se plašio ko zna gde ću, ali bilo je dobrih ljudi koji su stali, čak mi je vozač dao 1000 dinara da budem negde u toplom", priseća se on prvih četiri meseca koje je proveo na ulici.
Od tada traje borba, a svaki dan započinje sa mišlju da kada se završi dan on neće imati gde da prespava i šta da pojede.
"Više puta sam spavao na ulici, na Kalemegdanu, po parkovima i tako... Ali život te svašta navodi da uradiš, nekad te bog pogleda pa ti da sreću i zdravlje", objašnjava on šta je za njega najvažnije u životu.
Tako se i Mirku pre deset godina ukazala mala šansa, radio je kao ulični prodavac časopisa "Lice ulice", a ubrzo je kod njih završio i kurs fotografije.
"Prodajem uglavnom svoje fotografije i skupljam za račune i kiriju. One nemaju cenu, koliko god ste vi u mogućnosti da mi pomognete. Iskreno da ti kažem, ja kiriju plaćam na dnevnom nivou, gazdarici stana dajem 1200 dinara, ali bih bio srećniji da nađem neki stan na mesečnom nivou koji bih manje plaćao", navodi Mirko, koji na mesečnom nivou tako preplati smeštaj, čak 36.000 dinara za 30 dana krov nad glavom.
Život na ulici nije lak, često je nevidljiv za ljude, nekad su prema njemu i neprijatni, ali ima i onih koji ga prijatno iznenade a da on to ni ne očekuje.
"Jedna devojka ili žena starija mi je prišla i sad skoro mi donela ove nove patike, pošto sam imao pocepane. Najstrašnije mi bilo da spavam u podzemnim tunelima, razmišljao sam da li će me neko ubiti. Dosta su me ljudi i psovali i terali, govorili da sam cigan i lopov i prevarant... Šta ćeš, moraš da progutaš knedlu", zaključuje ovaj mladić, a mi se u prednovogodišnjem duhu i raspoloženju nadamo i preporučujemo da ga usrećite ako ga sretnete na ulici i kupite jednu fotografiju koja će mu obezbediti topli obrok i boravak na suvom.
NIMALO SE NISMO UPLAŠILI SILEDŽIJA, NE DAMO IM SRBIJU! Vučić se obratio građanima: Srbiju im nećemo dati nizašta na svetu, jer Srbiju volimo više od svega