Tragedije zbog neispravnih instalacija, nažalost, nisu retke.

Užas koji se na Voždovcu dogodio pre dva dana potresao je Srbiju. Ognjen (12) je poginuo kada je hteo da punjač uključi u produžni kabl.

Ujedno, ta nesreća podsetila je na onu od pre dve godine u Zemunu, gde je dete, takođe pokušavajući da uključi punjač u struju, završilo na aparatima.

Rukovodilac Laboratorije za ispitivanje uslova radne okoline Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu i stručnjak za kućne instalacije prof. dr Miomir Kostić upozorava da se sa strujom samo jednom greši.

"Živimo okruženi kućnim aparatima u starim kućama i stanovima. Nema propisa koji zahtevaju periodičan pregled instalacija. Ako su instalacije neispravne, neispravne su i utičnice za svaki uređaj, a samim tim i za čoveka. Pa makar to bio i punjač za telefon. I oni mogu da budu opasni pogotovo ako nisu adekvatnog kvaliteta, odnosno ako nisu sertifikovani", ističe dr Kostić.

On podseća da se kod nas ne ugrađuju ni uređaji za prednaponsku zaštitu koji višak struje šalju u zemlju, što dodatno povećava rizik.

"Što se punjača za telefone tiče, ne postoji nijedan razlog da se on drži stalno uključen u struju, pogotovo kada su mala deca u kući. Punjač stalno troši električnu energiju jer praktično stalno radi, bez obzira na to što, recimo, na njega nije priključen telefon. A kada nešto stalno radi ono je podložno kvaru i može da dođe do proboja opasnog napona na sekundarnoj strani od 230 volti, što je izuzetno opasno. Stoga, najbolje je punjače držati isključenim kada nisu u upotrebi, a treba ih menjati čim vidimo da nešto sa njim nije u redu. Oni svakako nisu skupi i njihova zamena neće puno uticati na kućni budžet, a može da spreči veliku tragediju", poručuje dr Kostić.

Sa njim se slaže i menadžer jednog servisa renomiranih proizvođača mobilnih telefona koji kaže da im najviše muka zadaju upravo oni ljudi koji ne pridaju značaj oštećenim ili nesertifikovanim punjačima.

"Originalni punjači obično ne predstavljaju problem jer su pre svega atestirani, provereni i za njih postoji garancija. Najveći problem su falsifkovani punjači koji su nekada veoma verne kopije originala, koji nemaju licencu proizvođača telefona i originalnih delova. Upravo oni mogu da izazovu razna hardverska oštećenja telefona, a nekada mogu da izazovu i požar", upozorava sagovornik.

Ističe da se punjači po pravilu ne popravljaju već da se odmah menjaju i da to treba uraditi na prve znake da nešto nije uredu, kao što je peckanje struje prilikom skidanja telefona ili drugih uređaja sa punjača ili varničenje iz utičnice prilikom uključivanja na punjenje.

"Takve stvari se dešavaju kada su punjači oštećeni, a najčešće kod kopija nema dovoljno izolacije i zbog toga dolazi do električnog šoka. Posledice šoka nekada mogu biti blage u vidu peckanja ili manjih opekotina, a u zavisnosti od jačine šoka nekada mogu biti i fatalne, kao što je to, recimo, bio slučaj sa nesrećnom decom koju spominjemo. Zato je važno da punjače nikada ne ostavljamo uključene u utikače, da ih držimo daleko od nekog izvora toplote, vlage i da ih čuvamo od mehaničkih oštećenja. Naravno, na prvi znak oštećenja ili kvara treba ih odmah zameniti, a ne na tome štedeti", poručuje sagovornik.

U Srbiji ne postoji zvanična statistika koliko je požara izazvano neispravnim instalacijama ili električnim aparatima, a ono što se može zaključiti, prema izveštajima u medijima, jeste da je taj broj veoma velik.

Takvi požari obično kao posledicu za sobom ostavljaju veliku materijalnu štetu, a nažalost nekad i ljudske žrtve. Lekari u zdravstvenim ustanovama širom Srbije godišnje imaju svega nekoliko slučajeva nesreća direktno izazvanih strujnim udarom.

Takve slučajeve lekari karakterišu kao zadesne povrede i uspeh njihove sanacije je veoma neizvestan. Najčešće se leče opekotine, a najteži su sistemski rizici od strujnog udara koji je prošao kroz čitavo telo. Kao najstrašnije i najopasnije posledice javljaju se oštećenja mozga, odnosno centralnog nervnog sistema.

(Kurir.rs/Blic)