DOKTOR ARSEN RISTIĆ ZA KURIR: Imamo 30 odsto više pacijenata sa infarktom otkad je počela korona

Ljudi se plaše da će se zaraziti u bolnici i ne javljaju se lekaru ako imaju bol u grudima, gušenje, neku veliku tegobu, pa dobiju infarkt

- To nije slučaj samo u Srbiji nego svuda u svetu. Ako ste deo zdravstvenog sistema odvojili za kovid, neminovno je da će druge bolnice morati da preuzmu funkciju ovih u kovidu. U našoj ustanovi je tridesetak odsto više pacijenata s infarktom, a to verovatno važi i za ostale.

Možemo li u ovom haosu i jadu da nađemo neko rešenje za sve te ljude koji nemaju kovid, da, recimo, ne dođe do infarkta?

- Za njih postoji rešenje i oni se zbrinjavaju kao što bi se inače zbrinjavali. Suština je da ljudi ne treba da oklevaju ako imaju bol u grudima, gušenje, neku veliku tegobu. Moraju da se jave najbližoj redovnoj bolnici. Ljudi se najčešće boje da će dobiti koronu ako odu u bolnicu. I to je, takođe, na više mesta u svetu detektovano - da se ljudi kasno javljaju zato što se plaše da se ne zaraze u bolnici.

A koliko imamo infarkta kao posledicu samog kovida?

- To je već retko, ali može da se desi oštećenje krvnih sudova na srcu, što dovodi do infarkta. Ali to je mnogo ređe nego što je sama upala srčanog mišića.

A upala srčanog mišića ili mikarditis su česti usled korone.

- Nekih 20 odsto kovid pacijenata dobije i miokarditis. I to je neka realna vrednost imajući u vidu kako virus funkcioniše, a kovid se na više načina upliće u funkciju kardiovaskularnog sistema.

Kako to, jednostavno rečeno, kovid utiče na srce?

- Kovid prvo izazove upalu pluća. Ali može da napravi, kao i neki drugi virusi, poput gripa ili herpesa i još petnaestak drugih, i upalu srčanog mišića, oštećenje unutrašnjeg sloja krvnih sudova koje se komplikuje stvaranjem krvnih ugrušaka u krvnim sudovima. Kada je upala pluća burna, razmena gasova u plućima je otežana i taj nizak nivo kiseonika u cirkulaciji opterećuje srce. A pogotovo loše podnose ljudi koji imaju prethodno neku srčanu bolest, kao infarkt ili srčanu slabost. Tih dvadesetak odsto ljudi koji dobiju i upalu srčanog mišića ne moraju da je dobiju u ranoj fazi infekcije. Može se desiti dve-tri nedelje do dva-tri meseca posle same inicijalne bolesti. Imali smo nedavno vrlo teškog mladog bolesnika u Urgentnom centru, kome se posle mesec dana od kovida jako pogoršala srčana slabost. To je relativno često. Imali smo čitav niz ljudi koji se od toga vro dobro oporave. A ima, naravno, i pacijenata, pogotovo onih koji su prethodno imali neku srčanu bolest, koji nisu preživeli.

Je li preživeo taj pacijent iz Urgentnog?

- Preživeo je, ali to je nešto to se dešava otkada imamo kovid 19 i za nijansu češće nego ranije. Kovid je masovnija bolest i zato neminovno imamo više ljudi koji imaju ozbiljne srčane komplikacije s koronom nego s drugim virusima koji zahvataju mnogo manju populaciju.

Da li to što čak i dva do tri meseca posle korone može da se javi miokarditis znači da svi treba da rade kardiološke preglede posle kovida?

- Miokarditis se najčešće javi u fazi neposredno posle akutne infekcije, od dve do četiri nedelje posle kovida, a dva-tri meseca je izuzetak. Za ljude koji nemaju nikakve tegobe ne postoje internacionalne preporuke koje bi rekle da mesec dana ili tri meseca posle kovida urade kardiološki pregled. To ni u najbogatijim zemljama sveta ne postoji. Ali na pregled treba da idu svi koji imaju nove i dodatne tegobe. Neko ko se jako mnogo zamara nekoliko nedelja posle kovida ili ko ima nove aritmije, kome otiču noge, ko ima novonastalu srčanu slabost, fali mu vazduha u naporu, obavezno treba da dođe na pregled.

I u redovnim okolnostima maltene svaki drugi građanin kuburi s pritiskom. Kako je u doba korone?

- Činjenica je da imamo veći broj bolesnika koji imaju problema da regulišu pritisak. I zbog naglog zahlađenja, ali i zbog toga što su ljudi ipak u strahu i pod stresom. Promenio im se život u mnogim segmentima.

Znamo li koliko je to procenat ljudi?

- Tu brojeve ne znam, ali i u mojoj praksi ima dosta ljudi koji imaju znatno lošije regulisan pritisak.

Ima li ih dosta s teškim posledicama toga? Šlogom? - Sigurno da da, ali ja o tome ne mogu ništa da kažem, već neurolozi, koji se bave moždanim udarom. Ali ima i pacijenata koji dolaze na hitne kardiološke preglede jer imaju loše regulisan pritisak.

J. S. Spasić