DR UDOVIČIĆ: Danak koroni sada plaćaju zaposleni, najteže je kada se gasi mladi život, a ne možete da pomognete

Trenutno se u VMC Karaburma leči 121 kovid pacijenta, a od tog broja 12 je na respiratorima, kaže komadant te vojne kovid bolnice, pukovnik dr Ivo Udovičić, i dodaje da se broj pacijenata stalno menja, jer jedne otpuštaju, a drugi pristižu.

To pokazuje, navodi on, da kovid-19 ne bira godine i da od te bolesti umiru i stariji i mladi. Posavetovao je i mlađima da se čuvaju, posebno onima koji su gojazni.

Najveći problem zdravstvenom sistemu, kako kaže, predstavljaju kapaciteti u poluintezivnim i intenzivnim negama, gde se zbrinjavaju najteži pacijenti.

Problem nisu respiratori i drugi neophodni aparati i oprema već, kako kaže, mesta i osoblje koje će da brine o tim ljudima.

- Kapacitet naše intenzivne nege je 14 kreveta, ali po potrebi možemo da proširimo i na 18 do 20 mesta - navodi on i dodaje da je 70 pacijenata koji se leče kod njih na kiseoničkoj terapiji i da primaju od dve litre do 15 litara kiseonika.

- Nikada ne znamo ko će od pacijenata koji primaju 15 litara kiseonika morati da bude primljen u jedinicu intenzivne nege, kada 15 litara više nije dovoljno - priča Udovičić.

O kovid pacijentima u crvenoj zoni VMC Karaburma brine 130 zdravstvenih radnika, dok 20 ljudi radi u zelenoj zoni. Trenutno je van stroja dvadesetak ljudi iz crvene zone koji su zaraženi.

- Koliko god smo uspeli da sačuvamo zaposlene u prva dva talasa, danak koroni sada plaćaju zaposleni u celokupnom zdravstvenom sistemu. Brojke su jako velike. Nemoguće je se sada zaštititi od virusa - navodi Udovičić.

Napominje da su posle devet meseci rada u kovid sistemu u VMC Karaburma obezbedili, možda i najbolje uslove zaštite za zdravstveno osoblje, što se tiče lične opreme, zelene zone, ukrštanja puteva, tuširanja posle rada u crvenoj zoni, dovoljnog odmora osoblja.

- Toliko je virusa u cirkulaciji, a svi zaposleni imaju svoje porodice, obavljaju svakodnevne aktivnosti, tako da je se teško zaštiti. Obično su zaraženi kod kuće, van posla. Uglavnom su sve blaži oblici kovida 19, dobar deo treba da se vrati na posao. Svi su motivisani da i posle kovida rade u crvenoj zoni - navodi on.

Upitan kada mu je bilo najteže tokom rada u crvenoj zoni sa kovid pacijentima Udovičić kaže da je i njemu, ali i kolegama, uvek teško kada umre neko mlad, dok gledaju kako se gasi jedan mlad život, a nemaju način da pomognu.

- Meni lično najteži dan u ovoj bolnici je bio kada sam morao da intubiram svoju koleginicu sa kojom radim 15 godina, koja je imala težak oblik korona. Na sreću ona se potpuno oporavila, iako je bila na respiratoru, i sada je zdrava i srećna u krugu svoje porodice - priča Udovičić.

Dešavalo im se da imaju mladog čoveka, koji nije imao udruženih bolesti, kod kojih se razvije teška upala pluća i ne mogu da se izbore sa virusom.

- Dešava se da danas pričate sa mladom osobom, koja je relativno u dobrom stanju međutim, sutradan se do te mere stanje pogorša da on već naredne noći umre. To su najteži momenti za ekipu koja je uz tog pacijenta, kada posmatrate poslednje trenutke života te mlade osobe a nemate načina da pomognete - zaključuje on.

(Kurir.rs/Tanjug)