Danas praznujemo Varindan, dan Svete Varvare, hrišćanske mučenice i svetiteljke. Svakog 17. decembra kuva se tradicionalna “varica”, seje božićna pšenica, poštuju se određeni običaji, a postoje i posebna verovanja!

Sveta Varvara, poznata i kao Sveta Barbara, hrišćanska je mučenica i svetiteljka. Pravoslavna crkva proslavlja je 17. decembra, a smatra se zaštitnicom rudara, zemljoradnika, zidara, kuvara, tesara...

Običaj nalaže da se svakog 17. decembra u plitke tanjiriće ili saksije seje žito koje će da ozeleni do Božića. Ako je žito bujno, godina će biti rodna i dobra. Stoga ovo žito lepo negujte kako bi vam godina bila blagorodna. Osim sejanja žita, sutra obavezno kuvajte žito za ručak ili za desert.

bozic-psenica.jpg
Foto: Profimedia

Postoji narodni običaj da se uoči Svete Varvare kuva žito - varica i uveče ostavi da uvri pored vatre u loncu, pa se sutra na Varvarin dan gleda sa koje je strane navrilo, veruje se da sa te strane u polju treba sejati pšenicu, ako se želi dobar rod. Vareno žito se jede u kući, njim se posipa mesto gde se uzima voda za piće, a meša se i sa soli, pa se daje stoci.

OVAKO SU VARICU KUVALI NAŠI STARI

Sastojci: pšenica kukuruz voda orasi med

Napomena:

količina pšenice i ostalog materijala je po sopstvenoj želji. Na slici je varica sa 1/2 kg pšenice, 250 g kukuruza, 250 g oraha i 6 kašika meda.Pšenicu i kukuruz naliti vodom (za 2 cm da pređe preko materijala) i ostaviti da prenoći. Narednog dana naliti čistu vodu i na smanjenoj temperaturi kuvati 2-2,5 sata (dok tečnost ne ispari, a zrna omekšaju). Dodati med i iseckane orahe, promešati i služiti.

U Srba je narodna godina, kao i crkvena danas, počinjala 1. septembra, pošto se pobere letina, pa je zato Varvarin dan bio prvi dan u ovoj godini. U nekim krajevima Srbije običaj je i da se na današnji dan potope zrna pšenice u vodu da proklijaju pa se na Božić iznesu da se vidi koliko je porasla pšenica. U novija vremena, zrna pšenice se natope i stave na tanjirić ili u činijicu pa kad pšenica poraste iznese se na božićnu trpezu.

Za ovaj praznik vezana su i dva neobična verovanja - da od Varindana do Božića nije dobro sanjati. Ako neko i sanja, o tome nikom ne priča niti gleda u sanovnik. Postoji i verovanje u našem narodu da ko sanja ili u snu dira garave sudove, te zime će mu stoku napadati vuci.

Sveta Varvara živela je u 3. veku, u vreme rimskog cara Maksimilijana. Otac joj je bio po imenu Dioskor. Bio je mnogobožac i vrlo strogo je vaspitavao svoju kćer. Ali jednom prilikom, kada je hteo da zida kupatilo, on zapovedi da se naprave dva prozora, a Varvara je zatražila tri, za Oca, Sina i Svetoga Duha. Kada je ovo čuo, njen otac je bio sablažnjen što mu je kćerka hrišćanka. Odvukao ju je kod starešine oblasti, gde devojka hrabro prizna da je hrišćanske vere i da se nikada neće pokloniti idolima.

sveta-varvara.jpg
Foto: Wikipedia

Zbog takvih njenih reči, staviše je na muke, najpre je istukoše, palili su joj rebra i grudi, a na kraju su je svukli do gola i tako gradom proveli. Sam otac Dioskor je svojoj kćeri odsekao glavu. Tako se ova mlada devojka žrtvovala za Hrista, a njenog oca je stigla zaslužena kazna - jednom ga je pogodio grom i skončao je u mukama. Na ikoni se sv. Varvara predstavlja u običnom tadašnjem ženskom odelu sa krstom i mitrom u ruci, a njene čudotvorne mošti čuvaju se u Kijevu. Proslavljena u Carstvu Hristovome, ona se mnogo puta javljala do dana današnjega, ponekad sama, ponekad u pratnji Presvete Bogorodice.

Kurir.rs