GORAN JE DOBIO NOVO SRCE, A ONDA UPOZNAO PORODICU SVOG ANĐELA SPASIOCA: Čudno ali istinito, kao da se već znamo! (KURIR TV)
Goran Filić Gogac iz Smedereva na rutinskom pregledu na VMA saznao je da ima ozbiljnih srčanih problema i da mu ostatak život zavisi od donora organa. Tri i po godine po bolnicama i mnogo sreće da dođe do stoprocentnog poklapanja sa donorom, delilo ga je od uspešne transplatacije srca i upoznavanja porodice koja ga je spasila.
"Doktorka koja me je pregledala na VMA pita kako ste se vi popeli ovde na drugi sprat. Pa rekoh, imate ove pokretne stepenice. E kaže, da si krenuo pešaka, tu bi i ostao jer si doživeo infarkt a da nisi ni znao. Ja imam dijabetes i mi infarkt doživimo drugačije nego ljudi koji ga nemaju", objašnjava muzičar i roker Gogac.
Kaže da je ubrzo posle toga stigao do Instituta za kardiovaskularne bolesti Dedinje, gde je dobio informaciju da mu srce radi sa samo 13 odsto kapaciteta, da ima retku krvu grupu i da lekari nisu bili uvereni da će naći odgovarajuće novo srce.
"Rekli su mi možda te pozovemo sutra, a možda nikad. Ali šta vredi padati u depresiju, proživeo sam lepo, nisam bio zahtevan", priseća se on perioda pre operacije, a ništa bolje nije ni bilo kada je saznao da ide na transplataciju.
"Kad saznaš da ipak ideš iz kuće, ne znaš da li će transplantacija da uspe, možda i poslednji put vidiš svoju kuću, odjednom sam se uozbiljio, pozvao sam sestru da joj javim da krećem. Kad god sam pričao nekome o transplantaciji, kao da sam pričao o nekom trećem licu, a ne o sebi. Trebalo mi je vremena da shvatim koliku sam sreću imao i da se tu ipak radilo o meni. Kad sagledam šta je sve moglo da krene naopako, ja sam imao sreću da je poklapanje bilo sto posto", naglasio je Smederevac.
Iako Zakon o transplantaciji drži u tajnosti ime donora i onoga ko je primio organ, Goranova želja da pronađe porodicu i zahvali im se bila je jača. Majka momka čije srce sada kuca u Goranu kontaktirala ga je i rešila da se sastanu, kako bi se uverila da srce njenog sina ono isto kojim kuca i pulsira Goranovo.
"Stvarno ne znam kako možeš da se zahvališ nekome ko je donirao srce, jer ti ljudi su izgubili svog najdražeg! Ne postoji način da se nadoknadi gubitak deteta. Kad sam video te ljude preko video poziva, kao da smo jedna porodica, kao da se već znamo. Čudan osećaj, ali istinit", objašnjava Goran i dodaje da je usledio i susret uživo, kada mu je sestra donora samo ruku prislonila na grudi, a Goran seo baš na stolicu tridesetogodišnjaka koga nikad nije upoznao i čiji je deo plemenitosti i topline prešao i na njega.
Za sve koji su doživeli sličnu priču, Goran je osnovao i Udruženje "Heart beat" kako bi okupio ljude sa sličnim problemima i predstavio ih javnosti.
Foto: Printscreen
"INTERES ZA VRAĆANJE U SRBIJU SVE VEĆI" Predsednik Vučić: Oko Božića plan za povratak ljudi iz dijaspore