Novinarka i autorka serijala 300 čuda Ljiljana Danilović donosi nam i ovog petka nove neobične priče.

Posetila je čoveka koji živi isključivo od prirode. Milivoje Tomić iz sela Trešnjica kod Lukovske banje, nekoliko puta u životu je posetio Kuršumliju i to je najdalje gde je putovao. Nikada nije bio zaposlen, niti ikada primio platu, ali ne skida osmeh sa lica.

300-cuda-25.jpg
Promo 

Ljiljana ga je zatekla u berbi kleke.

- Sad je vreme berbe kleke, nabrao sam za nekih 15 dana oko 300 kila kleke, predao otkupljivaču po 260 dinara, i eto zarade od blizu 80 hiljada dinara. U prirodi može da se zaradi, samo ko hoće da radi. S proleća procveta zova, pa onda berem latice jaglička (jagorčevina), pa onda krenu pečurke…ova godina bila više nego dobra, kilo svežeg vrganja bio 300 dinara, a sušenog i do 3.000 hiljade, nabraja Milivoje šta sve može da se bere i prodaje.

25-dec-1.jpg
Promo 

Šume pune divljih krušaka i jabuka, lešnika, a s jeseni šipurak, divlja kupina…Neretko se susretne sa divljim životinjama. Milivoje kaže da postoji nepisano pravilo da svako ode na svoju stranu i niko nikog ne dira. Ipak, jednom prilikom je morao da se popne na drvo jer se susreo sa mečkom. Kako je prošao, videćete u novoj 16. epizodi „300 čuda“.

A, u skladu sa prirodom živelo se i pre 7.000 godina, u neolitu. O tome govore arheološki nalazi na Pločniku, koji potvrđuju da je tu bio začetak metalurgije u Evropi. Neolićani su živeli u kućama oblepljenim blatom, imali posebne jame za odlaganje smeća i šljake od topljenja ruda. Na Pločniku su pronađene duvaljke, alatke koje su Neolićani koristili za postizanje visoke temperature vatre, potrebne za topljenje rude.

- Rekonstruisali smo duvaljke iz doba neolita. Radi se o štapu od zovinog drveta, bušnog kroz sredinu, koji na kraju ima neku vrstu glinene kape, kako se štap ne bi zapalio dok je u vatri. Duvači su bili birani, bila je čast i privilegija da učestvuju u topljenju rude. Čitav proces odvijao se u ritmu bubnjeva…na žar bi se stavila ruda, a onda su duvači duvaljkama dodavali vazduh i raspirivali vatru, kako bi postigli visoke temperature, priča Julka Kuzmanović Cvetković, arheolog.

Više o životu iz tog vremena saznaćete večeras od 21 čas u emisiji 300 čuda na Kurir televiziji.