BEOGRAD - U poslednjih deset godina 315 žena ubijeno je u porodičnom i partnerskom nasilju, a iza njih je ostalo 432 dece, od toga 169 maloletne, izjavila je danas potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović, a saopšteno je iz njenog kabineta.

Mihajlović je na prvoj sednici Radne grupe za izradu nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima iznela podatak da je samo u ovoj godini ubijeno 28 žena.

1103-shutter.jpg
Shutterstock 

"Ljudi nisu brojke, ali podaci su nam važni da bismo donosili odluke, ali i kao opomena da smo mogli bolje da radimo i da sve što ćemo intersektorski ubuduće raditi bude u funkciji efikasne primene zakona, nove strategije za sprečavanje nasilja nad ženama, ali i nacionalnog SOS telefona po medjunarodnim standardima", kazala je Mihajlović.

Mihajlović je rekla da prethodnih godina nije bilo jednostavno u svakom trenutku uspostaviti jedinstvo svih resornih ministarstava, zbog čega se kasnilo i sa donošenjem strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama, ali i nekih zakona, strateških dokumenata i akcionih planova.

"Važno je da ohrabrimo žene da prijave nasilnike, da edukujemo decu od malih nogu, ali i da radimo sa muškarcima i počiniocima nasilja. Važno je i da se borimo protiv stereotipa i predrasuda, da nam se ne dešava da svaki četvrti mladić i svaka deseta devojka misle da je u redu dobiti po neki šamar", rekla je Mihajlović.

Kako je saopšteno iz Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Radna grupa za izradu Nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodičnim i partnerskim odnosima za period 2020-2025. gpdine započela je danas rad na izradi tog strateškog dokumenta.

Radna grupa, koju čine predstavnici svih nadležnih državnih organa, institucija i stručnih tela, radiće i na izradi Predloga akcionog plana za sprovodjenje nacionalne strategije za sprečavanje i suzbijanje nasilja nad ženama u porodici i partnerskim odnosima za period od 2020. do 2022. godine.

Nosioci izrade ovih dokumenata su Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u saradnji sa Кoordinacionim telom za rodnu ravnopravnost, Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom pravde, uz podršku Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.

1206-shutter.jpg
Shutterstock 

Prvom sastanku Radne grupe prisustvovali su predsednica Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović, ministarka za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Darija Kisić Tepavčević, ministarka pravde Maja Popović, ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin i ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Gordana Čomić.

(Kurir.rs/Beta)