BOŽIĆNA POSLANICA SPC: Ako nam je cele godine tuga pritiskala srce, neka se danas rodi radost u njemu
Čuvajte svoje zdravlje i svoj život i čuvajte druge na način kako to preporučuju zdravstvene službe. Tako čineći, vi ne pokazujete odsustvo vere ili maloverje, već svedočite da poštujete svetinju života
Mitropolit dabrobosanski Hrizostom, predsednik Svetog arhijerejskog sinoda i mjestobljustitelj trona patrijarha srpskih, Sveti Arhijerejski Sinod Srpske pravoslavne crkve sa svim arhijerejima Srpske pravoslavne crkve - sveštenstvu, monaštvu i svim sinovima i kćerima naše svete crkve: blagodat, milost i mir od Boga Oca, i Gospoda našega Isusa Hrista, i Duha svetoga, uz radosni božićni pozdrav:
MIR BOŽJI - HRISTOS SE RODI! Hristos se rađa - proslavljajte ga! Hristos s neba - susrećite ga! Hristos na zemlji - uzvisite se! Pevaj Gospodu, sva zemljo!
Ovim rečima počeo je svoju božićnu besedu sveti Grigorije Bogoslov i njih, od tada, već šesnaest vekova, pevamo na našem bogosluženju. Pevaj Gospodu, sva zemljo, jer se ispunila radost koju su vekovima nagoveštavali starozavetni proroci i pravednici. Najteži zadatak čovekovog života je da shvati kako ta najavljena, pa ispunjena radost nije ni nalik bilo kojoj ovozemaljskoj radosti, već predstavlja samu suštinu života i naše vere. Svaka ovozemaljska radost i veselje su ograničeni vremenom i prostorom, a radost Božića je događaj koji traje osmišljavajući sve naše odnose i sav naš život, i to ovde i sada. Ta se radost pokazala, ona je nastupila, ona nam je već data, po rečima Hristovim: „Radost vašu niko neće uzeti od vas“.
Tajna beskrajne ljubavi Božje
Rođenje Hristovo nam otkriva tajnu beskrajne ljubavi Božje. Samo je Bog, koji je ljubav, mogao sebe poniziti i roditi se kao istiniti čovek, kao bogočovek, ne prestajući biti istiniti Bog i Spasitelj od greha kao izvora zla, truležnosti i smrti.
Bogosinovstvo je najveći hrišćanski ideal, ideal koji se mora neprestano ostvarivati i dokazivati. Na to nam ukazuje celokupno jevanđelje, počevši od rodoslova Gospoda Isusa Hrista koje nam svedoči da sin Božji, ostajući ono što je bio, postaje i ono što nije bio. Ostajući istiniti Bog, postaje istiniti čovek. Time je sve ljude koji u njaga poverovaše i u njaga se krstiše učinio sinovima Božjim. Jer ako je moguće da Sin Božji postane sin čovečji, onda je isto tako moguće da i sinovi čovečji postanu sinovi Božji po daru i kroz usinovljenje. Naše bogosinovstvo je direktna posledica ovaploćenja Sina Božjeg i pokazuje se kao najviša projava ljubavi Boga oca prema ljudskom rodu.
Hristovo rođenje anđeli su pozdravili pesmom: „Slava na visini Bogu, a na zemlji mir, među ljudima dobra volja“. Ta anđeoska pesma postaje životni moto vere i pokreće nas na stvaralaštvo, na izlazak iz pasivnosti, jer su i slavoslovlje Bogu i širenje mira na zemlji duboko i suštinski stvaralačke ljudske aktivnosti. Mir je jedan od najčešćih pojmova koji srećemo u Svetom pismu. Mirom sve započinje i mirom se sve završava. Gospod je mirom pozdravljao i mirom otpozdravljao. Sa blagoslovom mira se i rastao od svojih učenika, rekavši im: „Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam; ne dajem vam ga kao što svet daje. Neka se ne zbunjuje srce vaše i neka se ne boji!“. Apostol Pavle svaku svoju poslanicu započinje i završava pozdravom mira hrišćanima pojedinih crkava. Pozivom na mir započinjemo i služenje svete liturgije. A mir je, draga naša braćo i sestre, stanje srca i duše. Jevanđelski, Hristov mir, kako su to mnogi posvedočili, prepoznali smo u životu i delima blažene uspomene novoprestavljenog prvojerarha naše crkve, patrijarha Irineja, kao i u životima dvojice vrlih jeraraha naše crkve, mitropolita Amfilohija i vladike Milutina, koji su se ove godine preselili u carstvo nebesko. U svesti ljudi i u pamćenju crkve oni će ostati zapamćeni kao ljudi mira i dobre volje, zapravo kao oni kroz koje se u naše dane najbolje projavljivao Hristov mir, mir prvog i jedinog kneza mira.
Poruka današnjeg praznika rođenja Sina Božjeg obavezuje i nas da svuda oko sebe gradimo mir. Svi mi znamo šta to znači kada se nemir useli u srce, kada nemir parališe razum, kada čovek počne da beži od drugih i da se zatvara u svoju krhku tvrđavu, izgubljen i nemoćan za svako dobro delo i susret sa drugim. Mi se danas, svakako ne slučajno, pozdravljamo sa: Mir Božji, Hristos se rodi! Ne tražimo kolebljivi, sračunati, često dvosmisleni ljudski mir, već mir Hristov koji nas miri sa Bogom Ocem i jedne s drugima, mir u savesti, ono istinsko osećanje punoće kao ispunjenje volje Božje. Nasuprot tome, nemir koji zahvata današnje ljude posledica je duhovne praznine i života lišenog radosti Božje blizine.
Poruka današnjeg praznika
Proslavljanje rođenja Sina Božjeg je kod nas praznik prepun običaja koji iskazuju bogatstvo istorijskog postojanja našeg naroda. To posebno ističemo u godini u kojoj obeležavamo vek otkako je u Patrijašijskom dvoru u Sremskim Karlovcima Arhijerejski sabor ujedinjene Srpske crkve svečano proglasio vaspostavljanje i obnovu Srpske patrijaršije. Ipak, neophodno je ukazati na to da se smisao Božića ne iscrpljuje u istorijskom sećanju, već da je događaj koji proslavljamo životno značajan za svaki naraštaj i za svakog čoveka. Naši lepi običaji jesu sastavni deo svakog praznika, njegov kolorit, ali je neophodno i da dopremo do jezgra oko koga se običaji pletu, da oni ne bi postali puko mehaničko izvršavanje određenih radnji lišenih razumevanja. Događa se da se zbog običaja životodavni smisao i samog ovog praznika previdi ili zaboravi. Rođenje Sina Božjega treba da u svakom čoveku probudi želju za pokajanjem i da ga kroz pokajanje jasno usmeri ka praktičnom hrišćanskom životu. To konkretno znači naše usmerenje ka vrlinskom životu i naše napredovanje u vrlini, da vera ne bi ostala mrtvo slovo na papiru i postala još jedna u nizu ideologija bez životne snage i sile. Pravoslavlje je život po jevanđelju na osnovu koga ljudi treba da nas prepoznaju. Živeći vrlinskim i svetotajinskim životom, čovek se ohristovljuje tako da njegove reči i dela nađu ispunjenje u ličnosti Gospoda Isusa Hrista. Iz tog razloga je potrebno da reč o vrlinskom životu počne baš na dan kada Sin Božji postaje čovek i kada započinje naše spasenje. Božić je početak našeg vaspitavanja za vrline. A njih je mnogo i one zavise od svakog konkretnog čoveka i istorijskog trenutka. Ipak, sve one počivaju na trijadi svevremenih i suštinski važnih vrlina, a to su: vera, nada i ljubav. One treba da budu temelj na kome se zida naše uzrastanje u meru rasta punoće Hristove.
Na tom temelju ljubavi Hristove koja nas je danas obasjala pozvani smo da i mi takvu ljubav imamo prema svima, i to ne ljubav kao dobro raspoloženje prema nekome ili nečemu. Takva ljubav ne znači mnogo. Mi govorimo o ljubavi kao načinu života. Govorimo, štaviše, o ljubavi koja je način Božjeg postojanja, a mi, budući bogoliki, pozvani smo da takvu ljubav imamo jedni prema drugima. Imati takvu ljubav znači da ako želimo život, ako želimo postojanje, onda to možemo imati samo u zajednici slobode i ljubavi drugim čovekom. Videti u drugom čoveku Boga, to je Hristov priziv. Njagove su reči da laže onaj ko govori da voli Boga, a pritom ne voli čoveka. Jer „kako možeš voleti Boga koga ne vidiš ako ne voliš čoveka koga vidiš“? .
Ozareni tom ljubavlju, i ovog Božića smo zajedno sa našom braćom i sestrama na Kosovu i Metohiji, u kolevci našeg naroda. Njihovi razoreni domovi su i naši domovi, njihova spaljena ognjišta su i naša ognjišta, vekovni hramovi koji su porušeni naši su hramovi. Zato se molimo Gospodu da njima i nama podari snage, upućujući im reči ohrabrenja koje je Hristos uputio svojim učenicima: „Ne boj se, malo stado!“.
Vitlejemski pozdrav upućujemo i svoj punoći našeg bogoljubivog naroda širom sveta, poručujući mu da čuva svoju pravoslavnu veru, svoj jezik i svoje pismo, ma na kojem kontinentu i u kojoj zemlji živeo. Budite ponosni i dostojanstveni! Mi smo drevni hrišćanski narod, koji je kroz krštenje, kirilo-metodijevsko nasleđe i svetosavsku prosvetu postao deo kulture svecelog hrišćanskog sveta.
Ispunjeni tom ljubavlju, ovog Božića se sećamo i svih nevoljnika i stradalnika, svih ljudi kojima je učinjena bilo kakva nepravda, a posebno onih kojih su u ovim teškim danima usled posledica opake bolesti ostali bez svojih milih i dragih. Njima pružamo reči utehe koju nalazimo u Gospodu Isusu Hristu, čije rođenje proslavljamo, u Gospodu koji je postao čovek radi nas i radi našega spasenja, koji je i sâm prošao put smrti tražeći od Oca da ga proslavi, što Otac i čini vaskrsavši ga Duhom Svetim iz mrtvih. Zato nam svima Gospod i poručuje da se ne bojimo, jer koji su sa Hristom sjedinjeni, ako i umru, živeće.
Zahvalnost lekarima i medicinskom osoblju
Ljubav novorođenoga Bogomladenca podseća nas i poziva da u ovim danima velikih iskušenja zablagodarimo lekarima i svemu medicinskom osoblju koje se nesebično trudi da pomogne svakom čoveku, često i po cenu sopstvenog života. Na ovaj način, kroz svoju nesebičnu žrtvu, oni pokazuju da su zaista deca Božja, spremna da čuju i izvrše reč Hristovu da nema veće ljubavi od ove da ko život svoj položi za bližnje svoje.
Ta ljubav i žrtva obavezuju da sve vas, deco naša duhovna, pozovemo i zamolimo da u ovim danima, teškim za svekoliki rod ljudski, čuvate svoje zdravlje i svoj život, kao i da čuvate druge na način kako to preporučuju zdravstvene službe naše matične zemlje i zemalja u kojima živi naš narod, širom sveta. Tako čineći, vi ne pokazujete odsustvo vere ili maloverje, već svedočite da poštujete svetinju života, da volite bližnje i da ljubite Gospoda koji je sami život.
Slaveći u takvoj ljubavi Gospoda, zaradujmo se Bogu i Božiću i proslavimo Hrista Bogomladenca kao jedino novo pod suncem! A ako nam je, možda, cele godine tuga pritiskala srce, neka se danas rodi radost u njemu jer slavimo rođenje najveće radosti, rođenje Sina Božjeg Isusa Hrista! Ako su nam cele godine mržnja, gordost i zloba trovali srce, izbacimo danas otrov iz njega jer slavimo rođenje nebeske ljubavi, ovaploćene u ljudskoj prirodi!
Neka ovaj Božić, deco naša duhovna, unese u vaše domove mir, ljubav, slogu, radost i blagoslov u sve dane vašeg života! Neka nam novorođeni Mladenac Hristos podari pokajanje i spremnost na praštanje! Ukoliko među vama i danas ima onih koji su u svađi, pozivamo ih da u božićnoj radosti jedni od drugih zatraže oproštaj, muž od žene, a žena od muža, deca od roditelja, a roditelji od dece, sused od suseda. Moramo zatražiti oproštaj jedni od drugih ako hoćemo da budemo Božji i da nam Božić bude radostan, srećan i blagosloven, i mi u Njamu.
Sa ovim željama i molitvama Bogomladencu Hristu želimo vam svako istinsko dobro u novoj, 2021. godini, pozdravljajući vas radosnim božićnim pozdravom koji u sebi nosi slavljenje Boga na nebu, na zemlji mir, a među ljudima dobru volju.
Mir Božji, Hristos se rodi!
Kurir.rs
Foto: EPA/FEHIM DEMIR
PONOSAN SAM NA SRBIJU KOJU NIKO NE MOŽE DA ZAUSTAVI: Vučić se oglasio iz Zemun Polja - Dve firme htele da odustanu od radova zbog hajke, ali sam ih vratio!