NIPOŠTO NE SMETE DA JE BACITE: Evo šta treba da uradite sa BOŽIĆNOM PŠENICOM ako želite da vam godina bude plodna i berićetna

Vatra Badnjaka predstavlja svetlost Sunca. Ta svetlost osvetljava narednu godinu i pomaže Suncu da ojača jer od njega zavisi vegetacija godine koja dolazi.

U gradovima gde nema plodnih stabala voćki mlada pšenica se može staviti na bilo koje drvo u parku - važno je da se ne baci.

- Sve oko Božića je usmereno ka prirodi, ka novog vegetacionoj godini, ka novom letu zbog rađanja i plodnosti. Svako domaćinstvo koje poseduje recimo vinograd šalje domaćina u vinograde da se nazdravlja Božiću. Nose se i delovi badnjaka i kače za vinovu lozu da bi bilo grožđa, a vinograd rodan - rekla je etnolog Vesna Marjanović.

Dodaje da se na Badnji dan, kad se unese badnjak, stavlja na ognjište, kasnije u šporet da pregori i onda se delovi badnjaka nose u štale, a nose se i u vinograde ili na njive da bi bile plodne.

Delić badnjaka se čuva i iznosi se kultno na mali Božić, odnosno na julijansku Novu godinu koja ima rituale vezane i za Božić.

Badnjak se u nekim krajevima nazivali i veseljak.

Stari zapisi kažu da su Sloveni uvek poštovali šume i hrast kao najsvetije drvo s božanskim duhom.

Spaljivanje badnjaka usred zime nagoveštavalo je ponovno rađanje sveta.

Jedan od najlepših božićnih običaja je Mirboženje s težnjom da se održi mir i prekine zavada među ljudima pa se pri susretu pozdravljamo sa "Mir Božiji -Hristos se rodi".

(Kurir.rs/RTS)