GRČKA POSTALA VELIKI PROBLEM ZA AGENCIJE: Oko 200.000 aranžmana pod znakom pitanja, desetak agencija pred stečajem

Rani buking letovanja u grčkoj Nea Vrasni za porodicu iz Mirijeva postao je nikad raniji – na more je trebalo da odu u junu prošle godine, uplatili su aranžman još novembra 2018, a zbog krize izazvane epidemijom virusa kovid-19 dobili su – kao i svi ostali u toj situaciji – zamenski vaučer koji mogu da iskoriste do kraja ove godine.

Ideja je, kako kaže, da se uradi nešto slično kao što je uradio Kipar koji ima protokol u kome na evropskom nivou postoje četiri kategorije zemalja razvrstane u zavisnosti od epidemiološke situacije.

„Tako se jasno daje na znanje pod kojim uslovima može da se uđe u zemlju. Po tom principu bismo i mi mogli da napravimo sporazume sa ovim zemljama, pre svih sa Grčkom, da oni koji putuju znaju te uslove i da na osnovu toga odluče da li žele uopšte da putuju ili ne“, napominje Seničić.

S obzirom na to da kod putnika još postoji bojazan, ali i problem sa tim što ne žele dodatno da plaćaju za, na primer PCR testove ili da vreme provode u karantinu, deo onih koji imaju vaučer za letovanje u inostranstvu razmišlja o tome da ih iskoristi u Srbiji.

To, međutim, neće ići lako, odnosno mali je broj agencija koje u svojoj ponudi imaju tu opciju.

Problem je, ističe naš sagovornik, što agencije u Srbiji nemaju pretplate.

„Novac je u inostranstvu, neke agencije imaju pretplate na više destinacija i one mogu da kombinuju na tim destinacijama. U Srbiji nema toga i kada neko traži Srbiju onda je nama potpuno svejedno da li ćemo platiti hotelu tu uslugu ili taj novac vratiti putniku. Kako agencije novca nemaju, to je razlog zbog toga što većina ne može da prihvati da se vaučer menja za neku destinaciju u Srbiji“, naglašava Seničić.

Deo zamenskih vaučera je iskorišćen prošle godine, najviše za Tursku i Egipat, ali to je, napominje Seničić, najviše do 20 odsto od ukupnog broja na tim destinacijama, što je donekle relaksiralo agencije koje to rade, ali je s druge strane i mali obim posla da bi se od toga preživelo godinu dana.

„Više od 50 odsto agencija je prihvatilo poslednju pomoć države, u visini jednog minimalca, ali veliki broj ljudi je dobio otkaze. Osim toga, krediti iz Fonda se sporo odobravaju, za sada ih je tek 80 odobreno od 350 zahteva koliko ih ima. Postoje najave da bi se iz budžeta moglo dodatno ciljano pomoći turističkom sektoru. Razgovarali smo pre Nove godine o tome i dobili uverenje da ćemo tokom januara dobiti neki predlog“, ističe Aleksandar Seničić.

Oko 200.000 turističkih aranžmana pod znakom pitanja

Iako ne postoje precizni podaci, nekih 10-ak organizatora putovanja je krenulo put stečaja ili likvidacije zbog novonastale situacije, postoje agencije poput jedne iz Čačka i jedne iz Niša koje nisu opstale i gde treba obeštetiti deo putnika. Seničić veruje da sa tim neće biti problema jer se radi o malim iznosima.

Prošle godine u ovo vreme gotovo sve što je pušteno u prodaju u turističkim agencijama bilo je već rezervisano ili prodato.

Sada je situacija znatno drugačija. Interesovanja za letovanja gotovo da nema.

„Ljudi se uglavnom interesuju za zamenska putovanja i malo za zimovanja, ali sve je u skladu sa ovom situacijom. Najčešće se u poslednjem trenutku odlučuju da putuju i sami se organizuju. Hoteli su izašli u susret jer su omogućili da se otkaže u poslednjem trenutku i to bez ikakvih penala“, kaže Seničić.

Turističke agencije sada, kako kažu vlasnici pojedinih, čekaju proleće da vide kakva će situacija biti jer do tada moraju da prežive.

Ako to uspeju onda će moći da vrate na posao i ljude koji su ostali zbog krize bez svojih radnih mesta.

Zamenske vaučere je država prošlog proleća Uredbom omogućila svima koji su uplatili putovanje preko neke od turističkih agencija do 15. maja 2020.

Više od 230.000 vaučera koliko ih je uplaćeno u tom periodu za letovanja u junu, julu i avgustu prošle godine moći će da se iskoristi do kraja ove godine, a u slučaju da neko ne želi da putuje ima mogućnost da sačeka polovinu januara naredne godine kada će oni koji vaučer ne iskoriste moći da dobiju novac nazad.

(Kurir.rs, Danas)