KAKO ZAŠTITI NOVINARE Veran Matić i Zoran Pašalić u Usijanju: Zaposleni u medijima izloženi brojnim pritiscima (KURIR TELEVIZIJA)

Institucija zaštitnika građana je u odnosu na broj pritužbi novinara utvrdila da je procenat krivičnih dela i ono šta novinari smatraju pritiscima u nesrazmeri.

- Zašto toliko članova u ovogodišnjoj radnoj grupi?

- Ne osniva se svake godina radna grupa. Stalna Radna grupa je osnovana u decembru pre četiri godine, kao dogovor o saradnji između Tužilaštva, MUP-a i novinarskih udruženja, ali nije institucionalizovana u klasičnom smislu, i nema operativne mogućnosti. Fruga, odnosno Radna grupa za zaštitu i bezbednost novinara je važna jer je tesno vezana za Vladu. Do sada nije postojao direktan kontakt, i na ovaj način će se pokušati da se dođe do rešenja za pojedine probleme, kaže Veran Matić.

Da li broj članova u Radnoj grupi daje sigurnost da će bezbednost novinara biti ispoštovana?

To ćemo tek videti. Stalna radna grupa se bavila krivičnim delima protiv novinara. Institucija ombudsmana je utvrdila jednu stvar a to je da je procenat krivičnih dela učinjenih prema novinarima i ono što novinari smatraju pritiscima, napadima ili nekom vrstom diskriminacije, su u nesrazmeri. Daleko je veći broj takvih vrsta pritisaka od krivičnih dela. Kao što je javnosti poznato, mi ne možemo da kontrolišemo rad sudova, tužilaštva i mi se time nismo bavili, ali smo se bavili time da napravimo platformu gde bi vrlo jasno bilo određeno šta se mora uočiti prilikom rada novinara i poslanika u medijima kao neka vrsta pritisaka", rekao je Pašalić.

Matić je dodao da kada se pogleda evidencija prijava, vidi se da jedna trećina vezana za krivično zakonodavstvo i to je mandat Stalne radne grupe, a dve trećine je van toga i zahteva drugu vrstu angažmana.

Tražili ste da novinari imaju advokate i SOS liniju?

Prvi sastanak Radne grupe imamo uskoro, predložio sam nekolik ideja. Postoji više institucija koje se bave bezbednošću novinara, a potrebno je imati jedno mesto gde će svako novinar dobiti informacije. Navešću primer Jelene Zorić, ona je mene pozvala, ja sam savetovao da angažuje advokata i prepustila njemu davanje izjava. Sledećeg dana je MUP izdao nalog da uzme izjavu i od nje i od advokata koji joj je pretio, kaže Matić.

Gospodine Pašaliću pomenuli ste nekoliko puta platformu koja bi trebalo da objedini prijave i napade?

Mi smo u platformu naveli svaku vrstu napada, sve što se može novinarima desiti, poput fizičkog nasilja, psihičkog nasilja, zastrašivanje, pretnje, ucene, seksualno uznemiravanje, urušavanje kredibiliteta, institucionalne pritiske, ekonomske pristiske pput povećanja radne norme bez povećanja zarade, ugovori na određeno, neadekvatni radni uslovi, profesionalni pristisci, cenzura, ubustva novinara, i ostalo. MI ne možemo sve da planiramo, i ako se nešto novo pojavi stavićemo u grupe ili podgrupe, suština je da se svaka vrsta napada evidentira, da bi imali podatke o napadima i pristiscima na novinare, i da bi onda videli koja su najčešće vrsta napada i da li su kažnjeni, ko ih je vršio. Tek potpuna statstika daje pravu sliku kako su novinari ugroženi, kaže Pašalić.

- Ruku na srce veliki broj novinara je izložen ekonomskom pritisku, autocenzura, cenzura, mgućnost gubitka posla. Po ovom pitanju su se novinari najčešće obraćali nama. Prilikom pravljenja ove platmofme mi smo to imali u vidu.

- Na kraju godine je rađena revizija, postoji razlika u evidenciji udruženja, oni su imali 132 slučaja, a Tužilaštvo 49. Ovo sve što je Pašalić govorio je dosta važno, jer napadi na novinare zahtevaju precizno definisanje, možda je potrebna i izmena zakona. Postoji čitav niz prekršaja zbog društvenih mreža koji zahtevaju drugačiji pristup. U Švedskoj su napravili akcioni plan, ne možete samo praviti zakone za novinare. Jasko je važno da se identifikuje sve, i onda je moguće napraviti akcioni plan i kod nas, i učinila kaznena politika efikasnijim, kaže Matić.

Otkud Vlada u svemu tome?

Ona je trebala da se uključi ranije, činjenica je da je SRbija u strmoglavom padu po slobodi medija, sad smo sa 63. na 93. mesto pali. Evropska komisija daje veoma velike primedbe u vezi slobode medija, i onda je to potrebno uraditi veoma brzo, kaže Matić.

Da li će se novinar javljati?

To zavisi od vas, ako steknete poverenje u platformu onda hoćete. Platforma garantuje da će se svaka informacija proveriti, neće se sve prihvatati zdravo za gotovo. Ako je to tačno mi ćemo reagovati, kaže Pašalić.

Potrebno je napraviti mehanizme koje će uzrokovati poverenje,sad postoji problem sa tim. Ova radna grupa bi trebala da povrati poverenje, kaže Matić.

Jedan deo javnosti je rekao da je u pitanju šminka?

Ja uvek to gledam kao šansu, ako se složimo oko ideja, pokušaćemo, niko od nas ne bi smeo da ne učini sve što bi pomoglo zaštiti kolega, ako se pruži šansa, ne treba da je odbijemo. Ovde ne treba da se mnogo kalkluliše, kaže Matić.

Poverenje se jako teško stiče i lako gubi, mi smo u ovom svemu založili ozbiljan autoritet, ali neće sve ići lako, do nas dolaze i netačne informacije, mi moramo utvrditi verodostojnost i reagovati. Treba vremena, kaže Pašalić.

Važno je pitanje novinarske solidarnosti, koje je sada na mnogo nižem nivou nego što je bilo 90-tih, npr. Danas podele u društvu postoje i u medijima i u udruženjima.

Šta ćemo sa podelama ko je novinar a ko nije?

Postoji više definicija, meni je najbliža da su novinari oni koji se pretežno bave i žive od novinarskog posla, kaže Pašalić.

Je l tu spadaju podkasti na Jutjubu?

- Svakako spadaju, mada kada pominjeo EU, predsednik države nikad neće reći drugom, situacije nisu iste, ali su slične. Ima više segmenata koje utiču na položaj novinara, ekonomski segment je jako bitan.

Mnogo je manje novinara kao ranije, ne vidim sistemsko stvaranje novinara kroz redakcije. Imate jako slabljenje redakcija,kvalitetni ljudi napuštaju novinarstvo, a sve je jača ekstremizacija društva. Letos smo videli koliko je opasno biti novinar. Medijski radnici moraju da budu zaštićeni kao novinari, kaže Matić.

Koliko će vremena proći dok se platforma uspostavi?

Skoro godinu dana smo radili da objasnimo šta je cilj platforme, da bi i mi stekli poverenje, smatram uspehom što smo okupili novinarska odruženja, kad smo to dobili, radi se na definicijama napada, da bi svako razumeo, zato to malo duže traje. Ali nama je cilj da to bude jasno definisano. NIje Zaštitnik građana onaj koji pravi platformu, nego je saradnik. Zakon kaže da onaj koji obavlja javnu funkciju mora sve da trpi, čak i vređanje, kaže Pašalić.

- Sve je potrebno jako dobro razložiti i učiniti vidljivim, pa naći rešenje da se uticaj pritisaka eliminiše ili dosta ublaži. Netrpeljivost prema novinarima se pretvara u hajku, a ona u nasilje. Mi to moramo sprečiti, kaže Matić.

Da li je Vlada pokazala interesovanje samo zbog izveštaja EU?

To je jedan od elemenata, ali postoji svest da je potrebno nešto učiniti, narednih šest meseci moraju se videti rezultati, kaže Matić.

Mene izveštaj EU ne zanima, zanima me položaj naših ljudi, a novinari su u jako lošem položaju, koji može da uruši celo zanimanje, a onaj ko vlada informacijama, vlada svetom. Suština je reagovati odmah, a neko ko vidi samo deo priče, ne može sagledati suštinu, kaže Pašalić.

Pitanje očuvanja medija i profesionalnog novinarstva i bezbednosno pitanje, kada imate ogromnu količinu lažni vesti, jako je važno gledati na očuvanje profesije, kaže Matić.

Suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije vraćeno je na početak?

Prvostepena presuda je presuđena, ali posle toga Apelacioni sud je vratio postupak, i sada je u toku novo suđenje. Nadam se da će u nekom razumnom roku to biti završeno, kaže Matić. Na žalost od početka sam imao primedbe na proces, davale su se loše poruke da to nije toliko bitno. Još bolji primer je suđenje za prebijanje Željka Matorčevića i paljenje kuće Milana Jovanovića. Zato sam ja predlagao da u MUP-u mora postojati bar jedan-dva inspektora koji bi se bavio nasiljen nad novinarima, kaže Matić.

Novinari su ti koji mogu usmeriti celu zemlju ako vam se veruje U situaciji prilikom kovida ili zagađenja Beograda, to se videlo, Zato je taj posao toliko važan, i zato je odgovornost za ono što je rečeno i napisano toliko važna, i zato ne može neko da uskraćuje informacije, jer javnost reaguje kako reaguje, poverenje se jako teško stiče, a lako gubi. Suština je poverenje, i vlasnici medija znaju šta znači poverenje, kaže Pašalić.

Moramo se baviti i pitanjem zagađenja javnog prostora, ja sam morao sam da tužim jedan tabloid zbog laži i kleveta, i naravno presuđeno je da plati 120.000 dinara, imamo takvih slučajeva za isti list gotovo svakodnevno, očigledno je da nešto ne fukncioniše, klevete su postale deo biznis-modela, kaže Matić.

Sudsku presudu niko skoro ne objavljuje, a kad me pitate koliko je ovaj novinarski posao značaja, treba da imate potpunu zaštitu ali potpunu odgovornost, kaže Pašalić.

(Kurir.rs)