IMAO JE 200 KILA I PLJUVAO KRV: Jeziva ispovest Užičanina, koji se opraštao od života, a onda je pobedio koronu

Ljubomir Đoković (37) sa pratećim problemima gojaznosti - insulinskom rezistencijom, gihtom, pritiskom - iz KBC „Dragiša Mišović“ izašao živ. Skener nisu mogli da mu urade zbog kilaže

Ljubomir je jedan od onih koji je imao neverovatnu sreću u nesreći. Iako se danima potucao od lekara do lekara, od laboratorije do laboratorije, čekao rezultate PCR testa dok mu je temperatura bila i 39,5, iako je za to vreme fasovao obostranu upalu pluća, relativno lako se izborio s kovidom. Na sve to treba dodati bezmalo njegovih 200 kg, zbog kojih ni skener nije mogao da mu se radi - toliki gabarit ova sprava ne može da izdrži!

- Još 11. juna osetio sam prve simptome, malaksalost, blagu temperaturu. Otišao sam na privatnu kliniku, i rezultati krvi i rendgen bili su u redu. Mislili su da je samo prehlada. Ali temperatura nije spadala, pa sam posle nedelju dana opet sam išao kod privatnika, ali krvna slika je i dalje bila okej. Sad su sumnjali na upalu uva. Ipak, dva dana kasnije sam uradio PCR test. Za sve to vreme imam temperaturu, dostiže i 39,5. A rezultata testa nikako nema. Šest dana sam ga čekao. Konačno stiže - pozitivan! A ja već počinjem krv da pljujem - priča za Kurir Ljubomir.

Vrag je tada odneo šalu. Hitno biva smešten u KBC „Dragiša Mišović“.

- U bolnici su mi na rendgenu konstatovali obostranu upalu pluća. Skener nisu mogli da mi rade jer može da izdrži osobu od najviše 170 kilograma, a ja sam imao 196! Mislio sam da mi je došao kraj. A iza mene ostaju žena i dvoje male dece. Ne samo da sam bio ekstremno debeo nego sam imao i sve ono što gojaznost sa sobom nosi - insulinsku rezistenciju, povišen nivo mokraćne kiseline u krvi (što vodi ka gihtu) i blago povišen pritisak. Sa svim tim i koronom nisam mislio da imam imalo šanse da živ izađem iz bolnice - seća se Ljubomir.

Iako je bio „samo“ na odeljenju i „samo“ na kiseoniku, svakodnevno je gledao agoniju ljudi oko sebe.

Doktori heroji

- Užasno je kad gledaš ljude koji se bore za dah. Agonija, ropac. Samo jednog po jednog vode na intenzivnu. Mnogi sigurno nisu živi izašli iz nje. I šta ja, predebeo, da mislim, osim - gotovo je. I zahvalan sam bogu, i doktorima, i osoblju „Mišovića“ što sam sada među živima. Lekari i medicinari su istinski heroji, moramo da cenimo njihovu požrtvovanost. U skafanderima po ceo dan, znoje se, sve se cedi, a mokri tragovi za njima ostaju po podu.

Bolest je, dodaje, podmukla i ne treba je potceniti. Njegova supruga i deca, srećom, prošli koronu s blagim simptomima.

(Kurir.rs / Jelena S. Spasić / Foto: Privatna arhiva)